Странице

петак, 17. мај 2019.

KAZANOVA PROTIV DON ŽUANA PONOVO NA SCENI MADLENIANUMA


KAZANOVA PROTIV DON ŽUANA
setna komedija Miodraga Ilića
Premijera obnove 21. maj 2019. u 20.00
Reprize 23. maj i 3. juni 2019. u 20.00
Mala scena MADLENIANUMA


Tri sezone, počevši od 26. januara 2016. kada je premijerno izvedena, predstava Kazanova protiv Don Žuana, nastala kao jedinstveno i jedino rediteljsko delo glumačkog velikana Predraga Ejdusa, punila je salu Madlenianuma i radovala srca pozorišnih sladokusaca. Velikom umetniku u čast gospođa Madlena Zepter poželela je da njegovo rediteljsko delo nastavi da živi na daskama, sada kad je svojim odlaskom Predrag Ejdus izašao iz svojih uloga, pa i iz uloge Kazanove u kojoj je bio briljantan. Bogatstvo i sočnost tog njegovog glumačkog ostvarenja ostaće u sećanjima svih koji su imali sreću da gledaju predstavu u njegovom izvođenju. A zahvaljujući piscu drame, Miodragu Iliću, koji je rukovodio obnovom režije, novi glumački tim: Tihomir Stanić, kao Kazanova, Stevan Piale, kao Don Žuan, i Ivona Kustudić, kao Gizela (koja je u poslednjoj sezoni već igrala uz svog profesora Ejdusa ovu ulogu), vratiće ovu predstavu – mezimicu publike –  na scenu Madlenianuma. Ova „setna komedija“ u kojoj se bajkovito susreću dva najveća zavodnika u istoriji udvaranja našla se i u Antologiji savremene srpske komedije, urednika Radomira Putnika koja se nedavno pojavila u izdanju Zepter Book World-a. Premijera obnove je 21. maja, a reprize 23. maja i 3. juna.



„Poziv pozorišta Madlenianum i pisca Miodraga Mije Ilića, da igram Kazanovu i da režiram predstavu Kazanova protiv Don Žuana, prihvatio sam kao veliki izazov, pre svega zbog sjajno skrojenog komada koji pruža odlične mogućnosti za poigravanje sa žanrom komedije u kome ima mnogo ironije i refleksija na večnu temu muško - ženskih odnosa kroz vreme. Traganje za finesama i nijansama u ovom nadigravanju je ono što je okupiralo pažnju naše male ekipe s kojom sam zaista sjajno sarađivao i kao partner i kao reditelj-pedagog (u prvoj verziji Don Žuana je tumačio Petar Benčina, a Gizelu Andrijana Oliverić). Osećam veliku zahvalnost i prema svim ostalim učesnicima ovog projekta i, naravno, veliko uzbuđenje pred budućom publikom ove predstave“, reči su Predraga Ejdusa pred premijerno izvođenje ovog komada.

Svoje maestralno izvođenje Kazanove Predrag Ejdus je odigrao poslednji put 8. juna 2018. godine. Njegov Kazanova bio je te večeri savršeno ostvaren, žovijalan, taj umorni i tragikomični zavodnik, baš kao i u svim prethodnim izvođenjima. Pozorišna kritika odala je izuzetno priznanje Ejdusu-glumcu, neodoljivo šarmantnom majstoru karakterizacije, ali i Ejdusu-reditelju, nadahnutom i maštovitom majstoru scenske realizacije dramskog predloška.

„Obnavljajući ovu predstavu nastojali smo da sačuvamo režiju Predraga Ejdusa u originalnoj postavci, unevši tek neke male izmene koje su se nametnule učestvovanjem novih tumača uloga i potrebom da oslušnemo predloge teatru privrženih ljudi, a sa ciljem da Ejdusov rediteljski postupak učinimo još delotvornijim. U obnovu Kazanove protiv Don Žuana Tihomir Stanić, kao Kazanova, unosi jedinstvenu veštinu građenja psihološki slojevitih likova, svoju urođenu humornost, gospodstvenost i dragoceno iskustvo majstora scene. Stevan Piale, u ulozi Don Žuana, i Ivona Kustudić, kao Gizela, daruju svoju mladost, temperament i nesumnjiv dar, najavljujući da njihovo vreme dolazi.“, kaže Miodrag Ilić, pisac drame i onaj koji je obnovio režiju Predraga Ejdusa.



„Komad sa tri lica, Kazanova protiv Don Žuana, zanimljivog i zabavnog zapleta, dinamičnog scenskog zbivanja i lucidno vođenog dijaloga, zapravo je prikaz kraja života legendarnog pustolova i kosmopolite osamnaestog stoleća – Đakoma Đirolama Kazanove. Vešto komponovana priča, s izrazitim filozofskim podtekstom, zavredela je svoje mesto u Antologiji savremene srpske komedije. Miodrag Ilić se dramaturški spretno poigrava ovom univerzalnom temom, koja u njegovom tekstu zrači sveopštom, danas i uvek važećom istinom da smo svi robovi svojih čula i svojih strasti, trajnih zabluda i nesavladivih izazova. Da pohlepa, instinkt posedovanja, poništavanje drugih zarad sopstvenog interesa, obeležavaju ljudski rod kao neizlečiva pošast.  Tragičan je i komičan vapaj Kazanove za izgubljenom muškom snagom, njegovo nemirenje sa starošću, kada bi još da osvaja, da potčinjava svom egu i uživa u radostima tela. Komedija Kazanova protiv Don Žuana upravo govori o iluzornosti i samoobmani, o večitim istinama ljudskog postojanja. O dobru i zlu, o usponu i neminovnom padu, o jedinki i onome što ostaje iza nje u budućnosti. Budući da se Don Žuan u Ilićevoj poetici prikazuje kao antipod rađanju i življenju, on u finalnoj sceni simbolizuje smrt i neizbežnost egzodusa, pranagon Tanatosa, destruktivizam i samouništenje čoveka, suprotstavljen životnoj energiji, zanosu Erosa, koji zauvek prožima Kazanovu. Ta finalna scena predstavlja kulminaciju, klimaks u estetskom i misaonom pogledu, jer dokazuje čvrstu povezanost Tanatosa i Erosa, doprinoseći tvrdnji da je ovaj komad višeslojan, zabavan i zanimljiv, vredan pažnje pozorišta i gledalaca.“

(Iz Antologije savremene srpske komedije, priređivač Radomir Putnik)

fotografije Duška Filipovića.

Нема коментара:

Постави коментар