Сценско читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“ у „Радионици“

Сценско читање текста Лејле Kаламујић „Људождерка или како сам убила своју породицу“, биће одржано 19. маја (18:00) у „Радионици“, новом сценском простору Народног позоришта у Београду, у улици Гундулићев венац 50.

Режија је поверена Ани Kонстантиновић, а у подели су Зорана Бећић Ђорђевић, Лидија Плетл, Љиљана Благојевић, Марија Вицковић, Владан Гајовић, Љубивоје Тадић и Слободан Бештић.

Текст „Људождерка“ Лејле Kаламујић  друго је у низу јавних читања савремених аутора из региона на сцени Радионица Народног позоришта у Београду.

„Људождерка је драмски текст који покушава проговорити о распаду Југославије и његовим последицама на примеру једне породице. Једина необичност те породице у срећним осамдесетим је смрт младе жене, иза које је остала кћерка, која је и главна протагонисткиња драме. Упражњено место мајке њени најближи сродници (мајчини и очеви родитељи) покушавају да употпуне причом о величини и снази земље у којој живе, и у коју је њена мајка потпуно веровала. Тако, несрећне деведесете за њу доносе, можемо рећи, другу смрт мајке. Те године доносе и сазнање да је њена породица (цели њен свет) заправо необична и по томе што је чине различити етнички идентитети“, каже Лејла Kаламујић.

Према њеним речима, рат ће поделити породицу, самим тим и њену припадност, која се отада па надаље стално креће по рубовима омеђених граница.

„Смјењују се избеглиштво у Шид, повратак у ратно Сарајево, потом чести одласци у Бијељину. Покушај проналаска новог идентитета, лечење на психијатријској клиници… Што је једном пукло, више се никако не да саставити. Све је то изражено у мотиву „људождерства“ које изједа њу саму, и људе око ње. На крају, Људождерка је и кривица у свима нама, која нас прождире, али и спаја у сазнању да смо могли и морали боље,“ сматра ауторка комада.

Бесплатне улазнице могу да се преузму на благајни Народног позоришта у Београду.

Нови сценски простор „Радионица“, отворен је 23. априла јавним читањем комада Тање Шљивар "Као и све слободне девојке", у режији Иване Вујић.