Странице

четвртак, 18. април 2019.

ZVEZDE KOJE NE TAMNE –BIOSKOP BALKAN




Godine 2009. ispred renomiranog bioskopa „Balkan“ koji je prikazivao autorske filmove, u prisustvu Krste Škanate, legende srpskog dokumentarnog filma, i uz govor o njegovom stvaralaštvu umetničkog direktora festivala dokumentarnog filma Janka Baljaka i reditelja Darka Bajića, inicijatora beogradskog "Bulevara zvezda"  Škanta je dobio svoju zvezdicu  (na slici). Svoje zvezde imali su i reditelj Živojin - Žika Pavlović i glumac Danilo - Bata Stojković. Zvezda sa imenom velikog srpskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića (1929-1989) otkrivena je na pločniku ispred bioskopa "Balkan", u sklopu Festivala autorskog filma 2009. godine. 



Na temeljima nekadašnjeg turskog hana, u periodu od 1867. do 1870. godine podignuta je zgrada hotela „Bulevar”, iz tre celine i "sa 14 soba i kafanom čija je bašta uvek bila puna gostiju". Velelepno zdanje počeo je da zida proizvođač alkoholnih pića Đorđe Pašona, međutim kao što to biva nije mogao da zatvori finansijsku konstrukciju. U pomoć mu je zajmom pritekaotrgovac duvanom, Vanđel Toma, ali kako dug nije mogao da iservisira Vanđelu je 1900. godine postao vlasnik predmetne nekretinine. Kraj XIV veka zdanje je dočekalo sa raskošnim lusterima i velikim ogledalima a u njemu su rado gostovali slavni austrijski i češki ženski orkestri, pa je „Bulevar” postao prvi beogradski "mjuzik hol”. Godine 1896. Herbert Vivien, dopisnik „Dejli ekspresa" i „Morning posta" iz Londona, opisuje „Bulevar" kao beogradski mjuzikhol. 

Za vreme Majskog prevrata 1903. godine,  iz „Bulevara“ su zaverenici pošli u svoj krvavi pohod. U ovoj dvorani je avgusta 1903. godine osnovana Srpska socijaldemokratska stranka.

U svečanoj sali prvi film prikazan je 1899. godine. Kao pozorišna scena Brane Cvetkovića delovala je od 1909. do 1911. godine. U  ovoj zgradi radila i Beogradska opera pod rukovodstom Žarka Savića. Redovne bioskopske projekcije počinju 1912. godine u, kako se tada zvao, „Grand bioskopu porodice Gomon u hotelu Opera“. Naziv „Balkan“ bioskop dobija početkom 1928. 



U ovaj bioskop kao i u većinu gradskih 6. oktobra 2000. godine publika je u slavu demokratskih promena puštana besplatno. Bioskop „Balkan“ godinama već ne radi. Zatvoren je radi obnove 28. marta 2011. Protestnu notu tada je uputio režiser Goran Marković, savetnik za kinematografiju ministra kulture (Nebojša Bradić). U njoj je naveo da je „zatvaranje ovog bioskopa poslednja kap koja je prelila čašu nezadovoljstva filmskih radnika"

Renoviranjem su predviđeni obnova krova koji prokišnjava, zamena dotrajalih instalacija, kao i niz intervencija u unutrašnjem delu bioskopa. Novi "Balkan“ trebalo je da postane deo evropskog lanca bioskopa „Eurosinema”.  Kao moguća godina ponovnog otvaranja licitira se sa 2020. po rečima vlasnika firme „Beoban”.


Dvorana bioskopa „Balkan“ obnovljena je i svečano otvorena 1980. godine. Objekat bioskopa „Balkan"  je od 1984. godine spomenik kulture. Zajedno sa još 13 bioskopa bio u vlasništvu „Beograd filma” sve do 2007. kada je prodat kotraverznom biznismenu Nikoli Đivanoviću (bliskom saradniku Mlađana Dinkića), koji je uhapšen zbog sumnje da je nakon privatizacije nekada najvećeg lanca bioskopa u zemlji oštetio male akcionare „Beograd filma” i državu za oko 5,5 miliona evra.Od 23. marta 2008. zakupac bioskopa je reditelj Darko Bajić sa svojom kompanijom „Magična linija“ i drugim domaćim producentima.

Нема коментара:

Постави коментар