Странице

среда, 17. април 2019.

XII Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs




VIŠE OD STOTINU PREMIJERNIH FILMOVA NA BELDOCS FESTIVALU OD  8-15. MAJA



Dvanaesti Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs biće održan od 8. do 15. maja na 11 lokacija u Beogradu, a publika će moći da vidi više od 100 premijera savremenog dokumentarnog filma, saopšili su organizatori festivala na konferenciji za medije danas, 17. aprila u Kombank dvorani.

Osnivač i direktor Beldocs festivala Mladen Vušurović obratio se publici rečima da mu je zadovoljstvo što je festival  svake godine blizu ostvarenja svog glavnog cilja, a da je svake godine veći i grandiozniji:

“Veoma sam zadovoljan profilisanjem festivala jer taj umetnički pečat daje ličnu kartu Beldocsu, čemu sam oduvek žudio. Beldocs je došao u situaciju da zacrta cilj da izraste među dvadeset najznačajnijih evropskih festivala dokumentarnog filma, i u narednih pet godina verujem da će uspeti u tome.”

U selekciju je ubačen i kratkometražni dokumentarni film, Povećan je broj filmova. Posebna pažnja posvećena je popularizaciji srpskog filma, a Vušurević je ponosan posebno na specijal "Lavirint pravde".

Autoportret-Miloš Bajić



Festival otvara svetska premijera filma “Linija života” Darka Bajića, 8. maja u 20 sati u Kombank dvorani, dok će na svečanom zatvaranju 15. maja, nakon dodele nagrada najboljim ostvarenjima, biti premijerno prikazan srpski dokumentarac “Električni orgazam za ljude budućnosti” u režiji Marije Vukić.

Bajić je naglasio da festival, poput ovog, ima puno radno vreme cele  godine, kako bi selekcija bila odgovarajuća. “Linija života” je film o životu i radu akademskog slikara Miloša Bajića, oca reditelja Darka Bajića, akademskog slikara i robijaš u Mauthauzenu sa pečatom na prijemnom listu s brojem 106621-"povratak nepoželjan". Crtež, koji je skrivao po cenu gubitka života bio mu je cilj, koji mu je omogućio da preživi taj pakao i da dalje nosi osmeh na licu. U daljem slikarskom radu otisnuo se i u svemir.



Slike Miloša Bajića nastale u Mauthauzenu

Darko Bajić, reditelj filma istakao je da se ne radi samo o filmu o njegovom ocu, već i o filmu  o jednom vremenu o kom publika treba više da čuje: 

“Ovaj film nije samo biografska priča o slikaru, nije samo reportaža nego je to i film o jednom surovom vremenu, vremenu jednog od najstrašnijeg rata koji nam se desio u Evropi. O vremenu jednog završetka veka koji je ujedno i vek opomene, i čini mi se da ovaj film upravo sad i treba da se gleda i da komunicira sa publikom, jer se nadam će taj film postaviti a i rešiti mnoga pitanja koja nažalost nismo znali, a koja ovaj film otkriva.”


 
U međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano deset filmova. O ovoj selekciji selektor festival Igor Stanojević kaže:


“Međunarodni takmičarski program krasi energičnost, hrabrost i odlučnost pretežno mladih autora u punoj stvaralačkoj snazi. Obeležen je zapitanošću nad mestom života, domom, bilo da se radi o rumunskim migrantima u filmu “A Lua Platz”, meštanima skvotovanog gradića u filmu “Doel” ili noćnom tumaranju pod neonskim svetlima Taipeija u filmu “Kraj radnog vremena”. Nastanjeni gluvare, a bezdomni traže uzemljenje, u Evropi, Aziji, po celom svetu”.


Prema rečima Marka Grbe Singha, umetničkog direktora festivala, domaći takmičarski program okuplja šest filmova (četiri svetske i dve domaće premijere) raznolikih tematika.

“U filmu “Taurunum boy” Jelene Maksimović i Dušana Grubina, pratimo zemunske tinejdžere tokom letnjeg raspusta s prelaska iz osnovne u srednju školu, “To sam što jesam - Gipsy mafia” Andrijane Stojković obrađuje istoimeni hip-hop bend i njihove živote. Film Ivana Markovića “Centar” je eksperimentalni dokumentarac o Centru “Sava”, “Deca proleća” Dušana Solomuna proučava pitanje sirijskih izbeglica u Nemačkoj, “Na crnoj listi” Sare Marković i Nikole Dragovića prati pripadnike Falun Dafe u Srbiji i konačno, tu je biografski film o bendu “Električni orgazam” Marije Vukić. Takođe, od ove godine uvedena je još jedna nagrada - “Najbolji kratki film festivala”, a za to priznanje boriće se filmovi dužine do 40 minuta, iz svih pratećih selekcija."


U vezi sa selekcijom ovogodišnjih filmova, selektor Stanojević dodaje da su filmovi prikupljani sa svih strana, na sve moguće načine:


“Prevrnuli smo svaki kamen. Danas se festivali često prave po automatizmu, ali to nije naš način. Jurili smo filmove ponekad na osnovu jednog kadra. To je dovelo do programa u kom je svaki pojedinačni naslov razmotren i odabran uz najveću pažnju. Pravljenje festivala za nas je ručni rad”.


Koncepcija pratećih programa se naslanja na prošlogodišnju, ali uvedene su i neke izmene. U programima “Vatromet” i “Meteori” zastupljeni su filmovi naglašeno kinematičnih poetika.


„Flmovi iz programa “Vatromet” su uzbudljivi, dinamični i vizuelno upečatljivi, dela snažnih, neafirmisanih, mladih glasova, dok filmovi iz programa “Meteori” otvaraju neke nove horizonte i obasjavaju nove staze filmskog jezika”, najavljuje selektor Stanojević, dok umetnički direktor Grba Singh ističe da se nastavlja saradnja sa Muzejom savremene umetnosti i u okviru ovogodišnjih “Meteora” prikazuju između ostalih novi filmovi velikih reditelja kao što su Cai Ming-Lijang, Albert Sera, Vang Bing, Radu Jude i drugi.


Filmovi sa aktuelnim političkim temama uvršteni su u program “Naslovna strana”, dok je selekcija “Udarni termin” skup kritički i komercijalno najuspešnijih dokumentaraca iz 2018, između ostalih i nominovani za Oskara - “U procepu”, “Okrug Hejl ovog jutra, ove večeri” kao i dobitnik Oskara “Slobodan i sam”.


Festival s ponosom predstavlja program “Lavirinti pravde” koji na ispit stavlja pravdu, njeno čitanje i razumevanje u modernom trenutku, a koji je podržan od Fondacije Hajnrih Bel. Značajnu pažnju ove selekcije privlači film “Suđenje Ratku Mladiću” Roberta Milera i Henrija Singera, reditelja koji će biti gosti festivala. Reč je o filmu o procesu koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu vođen protiv nekadašnjeg generala i načelnika Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. Tu je i film “RBG”, o sudiji američkog vrhovnog suda Rut Bejder Ginsberg, i mnogi drugi.


Milan Bogdanović ispred Hajnrih Bel Fondacije istakao je da je razlog za podršku festivalu to što je Beldocs plodno tlo za otvaranje tema koje mogu potpomoći kulturu dijaloga:


“Zadovoljstvo nam je da pomognemo da se o temama koje nisu mainstream, nisu popularne koje su tabu i kao takve neretko otvarane, govori više u cilju stvaranja plodnog tla za razvoj kulture dijaloga. Beldocs je definitivno ostrvo gde je to moguće.”


U programu “Profil”, selekciji biografskih filmova, publiku očekuju dokumentarci o Papi Franji (u režiji Vima Vendersa), ruskom političaru Mihailu Gorbačovu, MMA borcu Konoru Mekgregoru, reditelju Vilijamu Fridkinu i teniseru Džonu Mekenrou.
Selekcija “Intermisija” okuplja najbolje od muzičkih dokumentaraca, među kojima i pronađeni film o Leonardu Koenu “Bird on a WireTonija Palmera, koji će biti gost Festivala.


Selekcija “Pejzaž” gledaocu nudi geografske i antropološke filmove iz svih delova sveta, od Severnog pola do Latinske Amerike, dok će nova celina “Povetarac” ponuditi naslove koji akcenat stavljaju na blažu, ljudsku stranu života.


Publiku očekuju i retrospektive dela japanskog dokumentariste Kazua Hare i hrvatskog reditelja Gorana Devića, koji će biti počasni gosti Festivala.






“Japanski enfant terrible Kazuo Hara je uprkos svom skromnom ali legendarnom opusu i dalje nažalost nepoznat srpskoj publici, što ćemo, nadamo se, ispraviti ovom kompletnom dokumentarnom retrospektivom, koja uključuje i njegovo najpoznatije delo “Careva ogoljena vojska i dalje maršira”, kao i masterklasom i razgovorima posle filma. Dević je autor koji je kod nas najpoznatiji po svom debitantskom igranom filmu “Crnci” (korežiran sa Zvonimirom Jurićem), ali retrospektiva će se fokusirati na njegove pretežno ranije, kratkometražne radove koji se na duhovit, pronicljiv i moćan način bave današnjim društvom na prostoru bivše Jugoslavije” - najavljuje Stanojević.


“U saradnji sa filmski festivalom Doc Lisboa i portugalskom kompanijom “Nov Group”, predstavićemo ovogodišnju zemlju fokusa – Portugal, kroz sedam filmova koji na pravi način obuhvataju moderan portugalski dokumentarni film. Program će voditi jedna od selektorki festivala Doc Lisboa Agnes Vildenstajn, kao i član žirija srpskog takmičarskog programa i reditelj Manuel Mozos” – nadovezuje se Grba Singh.


Program “Teen” namenjen je mlađoj publici, za one koji gledaju u budućnost filmske umetnosti i dokumentarizma rezervisana je selekcija “VR”, a specijalne projekcije imaće filmovi “Sveci, Savo i Srbija” Sava Tufegdžića i Poslednji bogumili” Nedima Lončarevića, gostiju festivala.


Cem Öztüfekçi, šef Industry programa istakao je novine u okviru jedne od sekcija Beldocs Industry programa:


“U okviru Beldocs Marketa, kao jednog od delova Industry sekcije, više od trista naslova biće dostupno putem online video biblioteke gostima Industry programa. ”




Beldocs festival -Zamisli…



reč: Mladena Vušurovića, osnivača i direktora Beldocs festivala

Zamisli jedan lavirint ljudskih života koji se kao takav pretvara u kovitlac misli koje ne prezaju ni od čega i koga i kao takve same po sebi se nameću da budu primećene? Ti životi jesu ono nesvakidašnje što ne prestaje da začuđuje i intrigira. Zato zamisli da stojiš pred tom neprekidnom trakom ljudskih života koji prosto cvetaju sa prvim majskim danima i sklanjaju sa sebe pokrov težine svakidašnje zimske teskobe pritiska običnosti. One bujaju, granaju se i neprekidno rastu. Ti životi na filmskoj traci, na bioskopskom platnu, u tračcima svetlosti projekcije gore od želje da nam se sami kažu. Zamisli. Neobičnost. Neustrašivost. Nesvakidašnjost. Nepredvidivost. Nedokučivost.

Ta traka predstavlja splet filmskih ostvarenja koju Beldocs Međunarodni festival dokumentarnog filma ne samo da ima za cilj već, sam po sebi, kao protagonist neobičnosti, ima za zadatak da prikaže. Zadatak koji je festival nametnuo sam sebi nije samo želja za dokazivanjem ili samodokazivanjem, već aspiracija za dostizanjem novih visina, novih bezgraničnih ciljeva i prostora koji su pred nama. Progresivni rad u nastojanju da se ljuspe tih posve neobičnih života uhvate u koštac sa filmskom trakom, a zatim i sa samim gledaocem jeste ono što čini i čemu teži Beldocs. 

U sveopštoj informatičko-tehnološkoj revoluciji, u dobu lakog ignorisanja informacija i sadržaja, u dobu kada lični podaci predstavljaju novu „crnu naftu“, u dobu kada se čini da je ljudski život, njegova sama vrednost kao takva u zapećku, u dobu kada primetna otuđenost i fobija goji strah jednih od drugih, kada se stvaraju nove vrednosti i sistemi misli, čini se da se nikada manje nije slušalo i gledalo. 

Učenje novih veština radi opstanka je postala primarna stvar, ali jednom dinamičnom metodologijom koja ne promatra nikakav diskurs onoga što čovek jeste, već negativno dosledno hita ka ciljevima bezočnog materijalizma, uspeha i egzistencijalnih prednosti bez ikakvog duhovnog utemeljenja. Lažni simboli, idoli, sistemi, informacije, vesti, emocije, pa na kraju i selekcije, čine nas u najmanju ruku povodljivima. Strah od budućnosti kao takve čini nas više nego zabrinutima. Vreme koje predstavlja danas najdragoceniji  resurs ne dozvoljava nam da zastanemo i zamislimo se koliko je život jedna prečudna stvar, krajnje neverovatna, nedokučiva i nezamislivo velika krivudava putanja kojoj nema kraja.  

Beldocs se svojom selekcijom ne samo trudi da doprinese kulturnom otporu lažnih novostvarajućih idioma, već jednoj sveopštoj kataklizmi urušavanja figure čoveka i njegovog bivstvovanja na ovom terenu neprekidnih promena čije su posledice zaborav ko smo i koliko su naši životi magični. Svojom selekcijom tih života koji su ekranizovani u oko stotinak dokumentarnih filmskih ostvarenja, poput selekcije Profile, Landscape, Intermission, Fireworks, Meteors, Breeze, Labyrinths of Justice, Frontpage, Teen, Primetime, Special Screenings, VR, Srpski Takmičarski Program, Fokus Portugal, Kazuo Hara i Goran Dević Retrospective, Beldocs je uveren da čini pravu stvar doprinoseći kroz njih manifestu podsećanja ko smo, kako smo, zašto smo, zbog čega smo i gde smo to. Trudeći se da približi ova pitanja, Beldocs na njih nikako ne daje odgovore, već nas nagoni da sami do njih dođemo. 

Zato priđi, istražuj, promišljaj kako da budemo ljudi, kako da činimo dobro, kako da se menjamo na bolje i zašto smo ovde. Zamisli se nad ovim životnim pričama i zamisli bolji svet za sve nas. Zamisli Beldocs i sebe.



Festival su podržali: Evropska unija kroz program Kreativna Evropa potprogram Media, Ministarstvo kulture i informisanja, Filmski centar Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Austrijski kulturni forum, Italijanski kulturni centar, Gete institut, Francuski institut, Media desk Srbija, ambasade Švajcarske, Holandije, Belgije, Danske, Portugalije, Švedske, Walonie-Bruxellex, Heinrih Ball Srbija i portugalska kompanija “Nov Group” koja je podržala program Fokus Portugal, kao i brojni medijski pokrovitelji, partneri i prijatelji.






Kulturnik je i ove godine ponosni medijsku sponzor Beldocs festivala -Zamisli…





Нема коментара:

Постави коментар