Predstavljena umetnička biografija "Milena Dravić - Više od umetnosti"

Promocija izuzetne monografije „Milena Dravić – Više od umetnosti“ koju je napisala Tatjana Nježić, održana je 15. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci.

Najpre su prisutni imali prilike da vide ekskluzivni snimak sa Palićkog festivala 2018. godine, Milenin ples sa Brajanom Koksom, što je bilo i poslednje Milenino profesinalno pojavljivanje na jednom zvaničnom događaju.

O knjizi, ali i životu i radu najveće dive jugoslovenskog glumišta, pored autorke, govorili su Verica Dravić, u ime porodice, glumica Seka Sablić, pozorišni reditelj Dejan Mijač, filmski reditelj Zdravko Šotra, upravnik Audiovizuelnog arhiva i Centra za digitalizaciju Radoslav Zelenović i Andrej Bele, generalni direktor, Strateško poslovno područje kafe, Atlantic Grupa.

Poziv da napiše ovu knjigu, za Tatjanu Nježić je bila velika čast ali i izazov: 

„Često me pitaju kako sam ja to i zašto bila Milenin izbor, izbegavam da odgovorim, odnosno idem linijom manjeg otpora i kažem – ne znam. I onda me udari šamar savesti, šta to znači. Naravno da znam. Milena ne bi bila Milena da nije zaokružila i taj deo priče ali ono što je dragoceno to je ona. Zato ja ne volim da govorim o sebi, nema ni potrebe, govoriću o njoj. Način našeg rada podrazumevao je susrete, razgovore, ali i razmenu pisanog materijala. Najčešće je moj sin bio poštar.“ Sve što su napisale, prošlo je kroz Milenine ruke više puta. „To je prosto stvar poštovanja i način rada“, rekla je Tanja Nježić.

Verica Dravić je u ime porodice pozdravila okupljene: 

„Sa puno emocija i poštovanja zahvaljujem se svima. Za mene Milena nikad nije bila velika Milena već pre svega voljena tetka i do dana današnjeg nemam objektivan sud o njenom značaju za kulturu i umetnost i uticaj koji je imala na druge ljude. Teško mi je da prihvatim svet u kome nema njenih komentara, njenih razrogačenih zelenih očiju kad je nešto zapanjena i bezgranične ljubavi koju je pružala meni, mom suprugu i ćerki, njenom Gagi, koji je za mene takođe bio samo voljeni teča. Nemam reči da definišem šta je značilo imati takve tetku i teču. Bili su mi kao roditelji, velika podrška, posvećeni, uvek tu da pomognu šta god je trebalo. Ostala je velika praznina i bol, ali i uspomene do poslednjih trenutaka koje smo provele zajedno.“

Monografija o Mileni Dravić objavljena je uz podršku Grand kafe, baš kao što je 2017. predstavljena knjiga o Draganu Nikoliću „Gospodin Mangup“, čime je upotpunjena priča o dva velika umetnika, najslavnijem glumačkom paru na ovim prostorima. 

„Izuzetno mi je drago što smo na lep način napravili nešto za generacije koje dolaze i koje možda nisu pratile to što je najveći glumački par u regionu uradio. Milena je bila jedina ikona koja je kad je stala na pozoršine daske ili ispred kamere bila jedna osoba a kad se kamere ugase ili siđe sa scene bila je potpuno druga osoba. Ali i u jednom i u drugom slučaju ona je bila Milena Dravić. Družili smo se sa njima, ne samo vezano za posao i kafu. Bili su deo Grand kafe 15 godina i možda ste primetili da danas u našoj komunikaciji nemamo poznate iz jednostavnog razloga jer u regionu nema ličnosti koja bi njih mogla zameniti“, rekao je Andrej Bele.

Seka Sablić je sa Milenom bila bliska prijateljica i prisutnima je ispričala jednu anegdotu koja se zbila prilikom posete Sarajevu: 

„Njen život i prirodu obeležila je ogromna energija i posvećenost. Ona je sa tom energijom prvenstveno bila posvećena filmu i celom tom filmskom svetu. Davala se bez rezerve i svojoj porodici, bratu, Verici, Gagi, a u bolesti bila je posvećena ozdravljenju. Svu energiju je posvetila ozdravljenju. Verovala je u život i da će ozdraviti.“

Dejan Mijač je rekao da je loše ljude prepoznavao po tome što nisu voleli Milenu i istakao veliki posao koji je Tanja ovom knjigom zaokružila: 

„Nije jednostavno stati pred nekoga ko je gorostas i napraviti vrlo intimnu i tačnu ispovest Milene Dravić. To je Tanja uspela. To je jedan deo. Prijatelji su je hvalili, po mojoj oceni sa razlogom. Tanja je uradila dobar posao, a to je da život i rad Milene Dravić bude i ostane među nama.“

Zdravko Šotra je imao tu sreću da radi sa Milenom i na filmu i na televiziji, između ostalog i legendarni šou „Obraz uz obraz“ i televizijsku dramu „Gospođa ministarka“, koja je za nju lično bila izuzetno značajna: 

„Vraćamo se Mileni Dravić i vraćaćemo se i dalje, prosto zato što nam Milena nedostaje, što za ovih 60 godina nikako da se pojavi glumica slična njoj. Godine 1958. je prvi put otišla iz Beograda u Sarajevo kod tetke i tamo je snimila prvi film ’Vrata ostaju otvorena’. Odmah je bila zapažena, jer je imala nešto osobeno. U filmu ’Prekobrojna’ se definitivno video njen autentični glumački dar i njena karijera se više nije mogla zaustaviti. Na časove akademije nije stizala da ide, jer je morala da snima filmove i onda su je izbacili. Šefica klase je predložila da ’Prekobrojna’, uloga za koju je dobila Arenu u Puli, bude priznata kao njen diplomski rad i tako ona više nije bila naturščik već školovana glumica. Sve ovo zajedno je priča o jednoj sjajnoj ženi i glumici kakva je bila Milena Dravić. Ova knjiga čuva tu priču od zaborava.“

Radoslav Zelenović je sa Milenom najviše sarađivao oko Palićkog festivala: 

„Nije sporno da je ona najveća i najbolja glumica na našim prostorima. Trag koji je ostavila u našoj kinematografiji je neizbrisiv. Tanji hvala što je uložila napor da u teškim okolnostima napravi ovu knjigu. Ove godine je 60 godina otkako je stala pred kamere. I čini mi se da je ova knjiga dobar povod za nekoliko stvari. Naime, u Kinoteci se čuvaju njeni filmovi, ali neka ova knjiga bude uvod da napravimo jednu veliku biblioteku knjiga koje će na različite načine pisati o tome ko je bila naša Milena.“

Knjigu „Milena Dravić – Više od umetnosti“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.