Nečista krv u Narodnom pozorištu u Beogradu

Premijera predstave „Nečista krv" po tekstu Maje Todorović koja je uradila i dramatizaciju ovog čuvenog dela Bore Stankovića i u režiji Milana Neškovića zakazana je za 12. april na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Prva postavka „Nečiste krvi“ u Narodnom pozorištu u Beogradu bila je  1933. godina, a druga 1975. godina sa Mikijem Manojlovićem u ulozi Sofkinog muža Tomče.

 

Pripovedač, romansijer, dramatičar, jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma, Borisav Bora Stanković  rođen je na 31. marta 1876. godine u Vranju. Rano je ostao bez roditelja pa je odrastao uz babu Zlatu i njene priče o starim dobrim vremenima. Ona je bila potomak stare, ugledne, ali osiromašene vranjanske porodice.  

 „Staro, staro mi dajte, što miriše na bosiljak…!“, govorio je Stanković.  Jer čovek ne živi samo sadašnjost nego, prečesto i podjednako u uspomenama prošlosti i snovima budućnosti.

Kako reče na konferenciji direktorka ove nacionalne kuće, Ivana Vujić, ovo delo je značajno i u evropskim okvirima, nepravedno je zanemerareno i skrenuto u stranu, te nam dolazi posle pauze od 44 godine. Pokreće iskrena pitanja u nama, donosi uzbudljive momente i izvrsnu glumačku ekipu. Odala nam je i neke tajne te smo saznali da Dugajlić i lepo slika, da Ninkovićeva ima tremu, da Radmila Živković u komadu ima jednu fantastičnu scenu, ali i da će premijeru pratiti i otvaranje izložbe o Bori Stankoviću i njegovom delu. 

Osvrćući se na to šta nam Bora poručuje svojim delom iz 1910. apostrofira da je to „naše emocije, ono slabo u nama, što treba da izmenimo, da spoznamo ka čemu treba da se krećemo. Živimo u merkatilnom društvu, društvu trgovaca, u kojem se prećutkuju uniženja, i poništenja identiteta  čoveka, a sve zarad tople čorbe i bezbrižnog hrkanja ispod jorgana. Da li ljudi mogu da podnesu slobodnog čoveka a da ga ne zatuknu?“

„Protiv starenja se moramo boriti umetnošću.“

 

Reditelj Milan Nešković, pomalo nervozan pred nastupajuću probu, rad na ovom tekstu doživljava kao „napor ali i zadovoljstvo, obavezu i stres.“  Za reditelja njega je „Nečista krv" priča o ljubavi, "o raznim vidovima ljubavi, o tome kako je ljubav nestala između ljudi.“

„Kako je moguće da ljubav nestane? Možda samo prestane? Da li onda značo da ima rok trajanja? Može li ljubav da bude pogrešna A zakasnela? Može li se živeti bez ljubavi i uprkos ljubavi?“

Najavljujući dramaturškinja Maja Todorović Ivana pravi omašku u njenom prezimenu, ali kaže da je moguće da je „to i neka vrsta lepog predskazanja“. Todorovićeva nagoveštava glumu lišenu folklornih motiva i vranjanskog dijalekta, a naglasak je stavljen na novac i silu, mentalilet sredine (palanačke-šta će ljidi reći) i eros. U njenoj adaptaciji svi junaci su zadržali karakteristike koje su imali ikod Bore Stankovića. „Mnogo toga bilo za dramatizaciju, da bi tekst dobio svoj život  i kroz ženske likove progovorila o slobodi.“ Nova Sofka je mlade žene, ali drugačija, samosvesna.

„Zanimljivo je da se nasilja dešava i među ljudima koji su se nekada voleli. Šta se dogodi u nama pa ljubav preraste u nezadrživi bes? Nije ovde samo Sofka žrtva nasilja, niti je Tomča nasilnik. Gotovo svi junaci su  na neki način i žrtve i dželati, a neki su i sami svoji dželati. Promenilo se vreme, okruženje i način na koji živimo, ali mislim da su posledice koji ostavljaju nerešeni porodični odnosi uvek i svagda isti i uvek i svuda bolni. Važno je da izazovemo emocije kod ljudi koji gledaju predstave i da oni imaju priliku da se identifikuju sa sadržajem komada."

Glavnu ulogu, Sofke, igraće u ovoj inscenaciji Jovana Stojiljković, a Nebojša Dugalić tumačiće efendi Mitu. U ostalim ulogama su Nataša Ninković (Todora, Sofkina majka), Nenad Jezdić (Gazda Marko), Dušanka Stojanović Glid (Stana, Markova žena), Pavle Jerinić (Tomča, Markov sin, Sofkin muž), Zlatija Ocokoljić Ivanović (Stoja, Todorina sestra), Ljiljana Blagojević (Magda, sluškinja), Radmila Živković (Simka, „kupačica“), Tanasije Uzunović (Arsa, Markov sluga), Nikola Vujović (Vanko, sluga mutavac), Stefan Kalezić (mali Tomča) i Nebojša Babić (operski pevač).

Prve reprize su 21. i 22. aprila ali su karte za njih već rasprodate!

Jedan od najlepših i najtragičnijih ženskih likova domaće književnosti - Sofka – stiže na veliku scenu Narodnog pozorišta. Jovana Stojiljković posle „Senki nad Balkanom“ i  „Jutro će promeniti sve“ postaje Sofka. Svoje stanje opisuje kao „napeto i mirno, u saradnji sa velikim glumcima i divnim ljudima.“

Nataša Ninković prvi put igra po Stankovićevom delom, a drugi put sarađuje sa Neškovićem. Tumači Teodoru koja se potčinava svemu i svakomu.

Pavle Jerinić timači Tomču i ne nosi teret slave svog prethodnika uz konstataciju:

„Kako društvo napreduje kroz vekove, ovaj klasnik dolazi u pravo vreme.“

Radmila Živković  je Simka, Stankovićeva muza koja ga je
"raznium metodama ubedila da piše o onome šta se ženama dešava“,  a o njemu kaže da je „pisac koji nam dolazi iz budućnosti.“  Simku opisuje kao samosvesnu i hrabru.

Nebojši Dugaliću je ovo druga sradanja sa Neškovićem. Radi punom parom, a na konferenciju dolazi sa otvorenom knjigom. Mogli ste ga gledati u serijama „Senke nad Balkanom“, „Žigosani u reketu“, „Državni službenik“.

„U delu Bore Stankovića ozbiljno se pronalazimo, tu smo kao kod kuće, prepoznajemo i suočavamo sa svojim radikalnim krajnjostima. U patrijahalnom poredku znao se poredak stvari, a sam život nas deprestalno demantuje u svim ambicijama, čineći nas nestabilnim. Pristajemo na nemoguće izbore. Kao kad baci te kamen u vodu, javljaju se talasi posledica i ne znamo na kojoj ćemo obali završiti.Vrebaju nas ponornice, živ pesak u kojem se batrgamo. Zarto i postoji pozorište da postavljamo prava pitanja!“ 

NEČISTA KRV

Premijera: 12. aprIL  2019.

Pisac: Bora Stanković

Režija: MIlan Nešković

Igraju:

Sofka - Jovana Stojiljković

Efendi Mita - Nebojša Dugalić

Todora, Sofkina majka - Nataša Ninković

Gazda Marko - Nenad Jezdić

Stana, Markova žena - Dušanka Stojanović Glid

Tomča, Markov sin, Sofkin muž - Pavle Jerinić

Stoja, Todorina sestra - Zlatija Ivanović

Magda, sluškinja - Ljiljana Blagojević

Simka, „kupačica“ - Radmila Živković

Arsa, Markov sluga - Tanasije Uzunović

Vanko, sluga mutavac - Nikola Vujović

Adaptacija: Maja Todorović

Dramaturg: Molina Udovički Fotez

Scenski govor: dr Ljiljana Mrkić Popović

Scenograf: Vesna Popović

Kostimograf: Marina Vukasović Medenica

Kompozitor: Anja Đorđević,

Asistent kostimografa: Biljana Grgur