Krokodili u Domu omladine Beograd

Poslednji album Električnog orgazma„Gde smo sad?“ objavljen je prošle godine. Publika je ovo izdanje dočekala sa neskrivenim simpatijama, a kritika ga je ovenčala epitetom „najboljeg domaćeg rokenrol izdanja 2018.“. 

Bend je tako tempirao svoju svirku da ona poprima razmere katarze;  vršeći dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju kulturne i rok scene Beograda. 

Krokodili kao da su bili privučeni debelom devojkom koja se prejela sendviča. 

I ko to još može da kaže da je probao sve, ko još može da kaže da nije potpuno sam... ko još može da kaže da je isti k'o pre. Jer samo su tu: seks, droga, nasilje i strah... 

Samo možeš da spavaš kada ćutimo svi. Samo možeš da sanjaš da smo isti k'o ti... 

Sve moje više nije moje, sve moje, sad je tvoje. Nemaš nikom ništa da daš. 

U publici su viđeni i oni koji su na koncert došli kao na svojevrsni obred iskupljenja. I to je sasvim u redu jer sve je ovo samo rok’en’rol. Ili možda ne samo to, već mnogo više.

Recimo putokaz za način života. Beše to noć kad su mnogi ponovo postali momci i devojke i zaigrali kako bubanj kaže, jer igra rok’en’rol...

Grupa Električni orgazam nas albumom izazovno „Gde smo sad?“, da bi nam dala i naznaku cilja u pesmi „Odvedi me do rupe“. Na koncertu koji je trajao više od dva sata i sadržao dva tuceta pesama ubedili su nas da je ovo grad koji je i koji će bacati svetla daleko, provozavši nas kroz mnogobrojne orgazme svoje višedecenijske karijere. 

Gile s pažnjom gleda Džegera kao svog uzora jer Orgazam iduće godine slavi 4 decenije postojanja i rada. Da vidi dokle će ko dobaciti.

Da li možeš da izdržiš sve, da si tako jaka? Bejbe ti nisi tu! A ja neću da sam sam kad krokodili dolaze... Ne postojim... Težak kao konj... Letim, sanjam, dišem..