Странице

уторак, 16. април 2019.

Представљање књиге БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

 
Представљање књиге БОРСКЕ БЕЛЕЖНИЦЕ Александар Зограф, Миклош Радноти, Зоран Пауновић
Издавач: Народна библиотека Бор, 2019.
 
Говоре: аутор стрипа Александар Зограф и уреднички тим Народне библиотеке Бор Виолета Стојменовић и Драган Стојменовић Модерира: Весна Даниловић
Среда, 17. април 2019. у 19 сати Галерија Артгет, Трг републике 5/I
 
Тачно 40 година након што је Народна библиотека Бор, 1979. године, као своју прву књигу објавила Борску бележницу, појавило се ново издање које још једном разматра поетски и људски уникум Миклоша Раднотија. Поезија овог песника, настала у радном логору у Бору, и током мучног усиљеног марша након напуштања логора 1944. године, до сада је у нашој средини објављена у неколико издања : Стрмом стазом, Форум, Нови Сад 1961. Борска бележница, Народна библиотека Бор, Бор 1979, Толнаи Габор, Задња деоница „Стрме стазе“, Бор 1984.
 
Најновије издање, које носи назив у плуралу – Борске бележнице, поред оригиналне Раднотијеве поезије садржи и текст Зорана Пауновића, као и 14 табли стрипа Александра Зографа О Борској бележници, у којима аутор приповеда о радним логорима у Бору током Другог светског рата, нељудском животу и монструозном третману логораша, и трагичној судбини јеврејско-мађарског песника Раднотија, чије су песме пронађене у масовној гробници ископаној у мађарском месту Абда, близу аустријске границе. Ова прича у стрипу, припремана за ово издање и актуелну изложбу Апокалипса  Бор у Галерији Артгет, објављивана је током децембра 2018. у недељнику Време. На корицима је Зографово типографско решење у комбинацији са празном страницом из оригиналног Раднотијевог нотеса Авала 5
 
Десет Раднотијевих песама у Борској бележници, писаних, по поузданим сведочењима, до последњег песниковог даха, маестралано је с мађарског превео Данило Киш, а захвалност за уступљена права превода издавач дугује Мирјани Миочиновић.
 
Есеј проф. др Зорана Пауновића, Борска бележница Миклоша Раднотија: Хроника најављене смрти, даје приказ Раднотијевог значаја и живота, посебно борског, логорашког, као и свеобухватну анализу поезије сакупљене у чудесној Бележници, те моћи песничког чина, о чему, поред осталог, каже:
 
У том чудовишном антрополошком експерименту, Миклош Радноти стигао је до Абде. Успут је писао песме; писао их је и током боравка у борском логору, и може бити да је управо захваљујући њима, песмама, успео да стигне даље, много даље но што би му то пошло за руком без њих. Снагу поезије није могуће измерити километрима пређеног пута, нити на било који други начин – но извесно је да онај ко уме да је створи, или макар осети, зна и може више од оних који том способношћу не располажу. Последње песме Миклоша Раднотија, скупљене у збирци Борска бележница, потресна су сведочанства о задивљујућим дометима песничке речи.
 
Улаз је слободан.

Нема коментара:

Постави коментар