Странице

четвртак, 25. април 2019.

ТОКОВИ - контекст органско-геометријског грађења инсталације (просторног цртежа) Драгише Маринковића


Отварање изложбе радова докторског уметничког пројекта

Драгише Маринковића

под називом

ТОКОВИ - контекст органско-геометријског грађења инсталације (просторног цртежа)
одржаће се  у Галерији ФЛУ и Излозима ФЛУ
(Кнез Михаилова 53, Београд),

у петак, 3. маја 2019. године, у 19ч.



Тема докторског уметничког пројекта Драгише Маринковића односи се на сликарска и скулпторска експериментисања са формама од различитог органског материјала, којима креира инсталације/просторне цртеже, са циљем да се визуелно представи кретање, флуидни ток... Прожимање 2-димензионалног цртежа и 3-димензионалних скулптурских волумена постаје уметникова изабрана комбинована техника, којом ствара амбијенталне инсталације/просторне цртеже, чији доживљај у многоме зависи од контекста у коме су смештени... Иако рад са пропадљивим материјалом, у ликовном стилу енформела, подсећа на трошност и пролазност, Драгиша Маринковић телесним радом руку, у директном додиру са материјом и материјалом, својим скулпторским цртежима покушава да удахне енргију нових покрета...


Изложба ће трајати до 15. маја 2019. године.



Уметнички рад ненамерно сугерише властитом поезијом уметниковог сна. Трагове себе и своје визије проналазио сам у минимализму, надреализму, перформансу, фикцији, експресионизму и ленд-арту. Нарочито у Голдсвортијевом контакту са природом и Пенонијевој поетици дрвета са траговима ноктију, стопа, кише, као и у Пистолетовој рефлексији утканој у таписерију од дроњака и нарочито употреби распадљивих материјала на начин Еве Хесе – симболима пролазности постојања, па све до Кунса без скривеног значења, а чак и Бојса, који повезује уметност и људску активност, верујући да је уметност живот и да је толико моћна да уметничка пракса може променити животну. Бојс уноси зрнце вере и позитивне наде, чак и нама који се бавимо ентропијом (стањем у којем топлота спонтано прелази са топлијег на хладније тело). Можда и моји радови покажу нешто више од првобитне замисли, нешто другачије, топлије и светлије.

Издвојићу живот и стваралаштво Магдалене Абаковић, пошто и у мом постојању, радост и мир понекад бивају угрожени, слажући снажне утиске и поруке. Пољска уметница задржала је слику растурене утробе пуноглавца занимајући се за тајну меког компликованог ткива. Да би га схватила морала га је дотаћи, стога и ја у својој уметничкој радионици не користим оруђа као посреднике. Материјал обликујем рукама, преносећи своју енергију и намеру у његову форму.


Како сам ја радио? Наносио сам на платна од лана и јуте материјале које сам прикупљао и припремао. Oстатке хране, који су распадљиви (хлеб, пецива...), некад сам мешао са земљом, некад не. Млео сам лишће и од тога добијао прах. Користио сам пепео добијен сагоревањем различитих врста дрвета. Зависно од дрвета и начина сагоревања, пепео је добијао различит квалитет и колорит. Експериментисао сам смолама, природним које сам скидао са дрвета, топио их, кувао и мешао са пиљевином и пепелом. Вене, веома наглашене на мојим инсталацијама, настале су уз помоћ топљеног стакла и природног пигмента добијеног од метала. Коришћењем стакла добијена је структура огледала, погодна за дочаравање сочности живог венског ткива. Спајао сам стабљике, бамбусове гранчице – лагане, шупљикаве, тако да течност протиче кроз њих. Повезивао сам их јутиним конопцем, ушивао, лепио класичним туткалом, лепком за дрво...

Дакле, поступам тако што додирујем материјале, одређујем температуру, влажност, испитујем савитљивост и отпор. Идеја маште чини јединство са мојом исцрпљеном личности и материјалом, дешава се узајамно потчињавање и ослобађање: „Стварати – то је велики спас од патње и олакшавање живота. Али да би стваралац настао, за то је неопходан бол и много преображавања“ (Ниче). Опчинило ме је откривање и огољавање органских особина отпадака које сам користио – могао сам чак да покажем особине које не примећујемо заслепљени навиком. Због подељености људске свести на материју, објекте и околни свет, пожелео сам да формом и објектима, оповргнем старе функције тог материјала и представим га изнутра.


Драгиша Маринковић





ДРАГИША МАРИНКОВИЋ

БИОГРАФИЈА



Образовање

Од 2013. на докторским студијама на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи Радомира Кнежевића, редовног професора ФЛУ.

2011. завршио дипломске (мастер) студије на Факултету ликовних уметности у Београду, смер сликарство, класа ред. проф. Анђелке Бојовић.
2009. Завршиo основне студије, Факултет ликовних уметности Београд, смер сликарство.
2006. Средња уметничка школа „Школа за уметничке занате“, Шабац, смер конзерватор-препаратор културних добара. 



Награде

2014. Прва награда за цртеж „58. октобарски салон“, Народни музеј, Шабац.
2012. Награда GALERIJA ALT, Београд.
2011. Награда Игор Белохлавек, „55. октобарски салон“, “Народни музеј, Шабац.
2011. Награда ,, Перспективе 10 “ Нови Сад.
2011. Награда за цртеж од прве до пете године „Стеван Кнежевић“, Факултет ликовних уметности, Београд.
2011. Награда „Студеница“, Срби у дијаспори, САД:
2009. Награда за цртеж за прву и другу годину, Факултет ликовних уметности, Београд.
2009. Прва награда за акт, „Акт“, Галерија Културног центра, Шабац.
2006. Прва награда за слику и цртеж, Школа за уметничке занате, Шабац.



Стипендије

2008/9. и 2010/11. „ДОСИТЕЈА“, Стипендија Фонда за младе таленте, Министарство омладине и спорта;
2011. Наградна стипендија „Студеница“, Срби у дијаспори, САД.

Радови у јавном простору

Реализовао три мурала;
Осликао иконостас у Цркви Свете Тројице на Лењиковцу, Шабац;
Осликао иконостас у Цркви Светог Василија Острошког, Шабац;
Осликао иконостас у Цркви Свете Тројице на Мишару.



Изложбе

Учествовао на више групних изложби у земљи и иностранству.
Имао четири самосталне изложбе у Шапцу и Београду

Педагошки рад: 

2012./2013. Школа примењених уметности Шабац, предавао на предмету Цртање и сликање.
Од 2013. Висока школа стуковних студија за васпитаче у Шапцу, предаје на предмету Методика ликовног васпитања.




Нема коментара:

Постави коментар