ТОКОВИ - контекст органско-геометријског грађења инсталације (просторног цртежа) Драгише Маринковића

Отварање изложбе радова докторског уметничког пројекта

Драгише Маринковића

под називом

ТОКОВИ - контекст органско-геометријског грађења инсталације (просторног цртежа)

одржаће се  у Галерији ФЛУ и Излозима ФЛУ

(Кнез Михаилова 53, Београд),

у петак, 3. маја 2019. године, у 19ч.

Тема докторског уметничког пројекта Драгише Маринковића односи се на сликарска и скулпторска експериментисања са формама од различитог органског материјала, којима креира инсталације/просторне цртеже, са циљем да се визуелно представи кретање, флуидни ток... Прожимање 2-димензионалног цртежа и 3-димензионалних скулптурских волумена постаје уметникова изабрана комбинована техника, којом ствара амбијенталне инсталације/просторне цртеже, чији доживљај у многоме зависи од контекста у коме су смештени... Иако рад са пропадљивим материјалом, у ликовном стилу енформела, подсећа на трошност и пролазност, Драгиша Маринковић телесним радом руку, у директном додиру са материјом и материјалом, својим скулпторским цртежима покушава да удахне енргију нових покрета...

Изложба ће трајати до 15. маја 2019. године.

Уметнички рад ненамерно сугерише властитом поезијом уметниковог сна. Трагове себе и своје визије проналазио сам у минимализму, надреализму, перформансу, фикцији, експресионизму и ленд-арту. Нарочито у Голдсвортијевом контакту са природом и Пенонијевој поетици дрвета са траговима ноктију, стопа, кише, као и у Пистолетовој рефлексији утканој у таписерију од дроњака и нарочито употреби распадљивих материјала на начин Еве Хесе – симболима пролазности постојања, па све до Кунса без скривеног значења, а чак и Бојса, који повезује уметност и људску активност, верујући да је уметност живот и да је толико моћна да уметничка пракса може променити животну. Бојс уноси зрнце вере и позитивне наде, чак и нама који се бавимо ентропијом (стањем у којем топлота спонтано прелази са топлијег на хладније тело). Можда и моји радови покажу нешто више од првобитне замисли, нешто другачије, топлије и светлије.

Издвојићу живот и стваралаштво Магдалене Абаковић, пошто и у мом постојању, радост и мир понекад бивају угрожени, слажући снажне утиске и поруке. Пољска уметница задржала је слику растурене утробе пуноглавца занимајући се за тајну меког компликованог ткива. Да би га схватила морала га је дотаћи, стога и ја у својој уметничкој радионици не користим оруђа као посреднике. Материјал обликујем рукама, преносећи своју енергију и намеру у његову форму.

Како сам ја радио? Наносио сам на платна од лана и јуте материјале које сам прикупљао и припремао. Oстатке хране, који су распадљиви (хлеб, пецива...), некад сам мешао са земљом, некад не. Млео сам лишће и од тога добијао прах. Користио сам пепео добијен сагоревањем различитих врста дрвета. Зависно од дрвета и начина сагоревања, пепео је добијао различит квалитет и колорит. Експериментисао сам смолама, природним које сам скидао са дрвета, топио их, кувао и мешао са пиљевином и пепелом. Вене, веома наглашене на мојим инсталацијама, настале су уз помоћ топљеног стакла и природног пигмента добијеног од метала. Коришћењем стакла добијена је структура огледала, погодна за дочаравање сочности живог венског ткива. Спајао сам стабљике, бамбусове гранчице – лагане, шупљикаве, тако да течност протиче кроз њих. Повезивао сам их јутиним конопцем, ушивао, лепио класичним туткалом, лепком за дрво...

Дакле, поступам тако што додирујем материјале, одређујем температуру, влажност, испитујем савитљивост и отпор. Идеја маште чини јединство са мојом исцрпљеном личности и материјалом, дешава се узајамно потчињавање и ослобађање: „Стварати – то је велики спас од патње и олакшавање живота. Али да би стваралац настао, за то је неопходан бол и много преображавања“ (Ниче). Опчинило ме је откривање и огољавање органских особина отпадака које сам користио – могао сам чак да покажем особине које не примећујемо заслепљени навиком. Због подељености људске свести на материју, објекте и околни свет, пожелео сам да формом и објектима, оповргнем старе функције тог материјала и представим га изнутра.

Драгиша Маринковић

ДРАГИША МАРИНКОВИЋ

БИОГРАФИЈА

Образовање: 

Од 2013. на докторским студијама на Факултету ликовних уметности у Београду, у класи Радомира Кнежевића, редовног професора ФЛУ.

2011. завршио дипломске (мастер) студије на Факултету ликовних уметности у Београду, смер сликарство, класа ред. проф. Анђелке Бојовић.

2009. Завршиo основне студије, Факултет ликовних уметности Београд, смер сликарство.

2006. Средња уметничка школа „Школа за уметничке занате“, Шабац, смер конзерватор-препаратор културних добара. 

Награде: 

2014. Прва награда за цртеж „58. октобарски салон“, Народни музеј, Шабац.

2012. Награда GALERIJA ALT, Београд.

2011. Награда Игор Белохлавек, „55. октобарски салон“, “Народни музеј, Шабац.

2011. Награда ,, Перспективе 10 “ Нови Сад.

2011. Награда за цртеж од прве до пете године „Стеван Кнежевић“, Факултет ликовних уметности, Београд.

2011. Награда „Студеница“, Срби у дијаспори, САД:

2009. Награда за цртеж за прву и другу годину, Факултет ликовних уметности, Београд.

2009. Прва награда за акт, „Акт“, Галерија Културног центра, Шабац.

2006. Прва награда за слику и цртеж, Школа за уметничке занате, Шабац.

Стипендије: 

2008/9. и 2010/11. „ДОСИТЕЈА“, Стипендија Фонда за младе таленте, Министарство омладине и спорта;

2011. Наградна стипендија „Студеница“, Срби у дијаспори, САД.

Радови у јавном простору: 

Реализовао три мурала;

Осликао иконостас у Цркви Свете Тројице на Лењиковцу, Шабац;

Осликао иконостас у Цркви Светог Василија Острошког, Шабац;

Осликао иконостас у Цркви Свете Тројице на Мишару.

Изложбе: 

Учествовао на више групних изложби у земљи и иностранству.

Имао четири самосталне изложбе у Шапцу и Београду

Педагошки рад: 

2012./2013. Школа примењених уметности Шабац, предавао на предмету Цртање и сликање.

Од 2013. Висока школа стуковних студија за васпитаче у Шапцу, предаје на предмету Методика ликовног васпитања.