Странице

среда, 24. април 2019.

„КАО И СВЕ СЛОБОДНЕ ДЕВОЈКЕ“ НА ГУДУЛИЋЕВОМ ВЕНЦУ



Пише: Гордан Горуновић

Док бојажљиво прилазим епицентру Дорћола уз предивне фасаде неких старих времена, имам осећај као да нисам у Београду. На броју 50 метална капија и у дну цигла указује на радионицу из неких продуктивних година. У букетима полако са неверицом љубитељи уметности попуњавају двориште треће сцене националног позоришта. 



Трианесторо глумаца је синоћ јавно читало комад Тање Шљивар ,,Kао и све слободне дјевојке“, у режији Иване Вујић, у ,,Радионици“, пред пуним гледалиштем у новом сценском простору Народног позоришта у Београду. За генерације које су одрастале на радио драми ово је био изузетан доживљај сличног концепта уживо.




Сaм увод у читање при уласку публике је помало неуобичајен. Цео глумачки ансамбл као да дрема за столом. Са пажњом се заузимају свих 150 седишта и шоу може да почне. 



Сузана Петричевић, Хана Анђели, Јелена Хелд Весковић, Бојана Бамбић, Владан Гајовић, Лепомир Ивковић, Димитрије Илић, Вјера Мујовић, Александра Николић, Лидија Плетл, Бојана Стефановић, Данијела Томовић и Стела Ћетковић у направили одличну интереакцију са публиком тако да је било честих реакција на ову драматичну причу која често прелази у гртеску. Звук харфe је повремено у право време музички оплеменио комплетан утисак. 


Полазна тачка за драмски текст „Kао и све слободне девојке“ је истинит (?) догађај о којем је, крајем 2014. године извештавано у босанским, и интернационалним медијима – случај ,,колективног затрудњавања” седам босанских тинејџерки, током кратке школске екскурзије. Седам тринаестогодишњих девојчица, седам сцена и седам монолога чине формално-тематски оквир драме, у којој је непоузданост сећања и исказа девојчица једина константа. Тестови за трудноћу, Skype, Инстаграм, амерички поп, њихове бабе, критичка теорија, шовинистичка порнографија, патријархална каљуга малог места и абортуси су нека од тематских чворишта текста. 



„Kао и све слободне девојке” је драмски текст о неопходности да се оде другде да би се у потпуности реализовала сопствена сексуалност, о неопходности да се оде другде да би се одлучивало о сопственом телу, о неопходности да се оде другде да би се одлучивало о сопственом животу. Седам девојчица у седам монолога желе да нам испричају све, изузев како су то затруднеле на екскурзији, заиста. 

Овај текст је праизведен у позоришту Deutsches Theater у Берлину, а та представа је позвана на овогодишње издање фестивала ,,Стеријино позорје”. Постављен је и на сцени позоришта Theater Paderborn, а у радијској верзији снимљен за WDR Radio у Kелну. 


Kонцептуална режија сценског читања Иване Вујић подразумева поделу у којој ће монологе седам тинејџерки читати већина глумица и глумаца из ансамбла Народног позоришта, који у последњих пет година нису имали премијеру на матичној сцени. 
Овакав гест излаже материјалне услове рада у Народном позоришту, те чини чланице и чланове ансамбла видљивијима, а њиме се уједно представља и уметнички рад нове директорке Драме и управнице Народног позоришта.

Овим догађајем отвара се серија сценских читања на сцени ,,Радионица” Народног позоришта, на Гундулићевом венцу, у оквиру које ће једном месечно бити читани савремени драмски текстови из региона, у режији редитеља и редитељки млађе генерације, а у извођењу ансамбла Народног позоришта. 

Како се најављује ово догађање ће постати редовно једном месечно, па ће бити представљени још многи театарски комади који нису изашли на бину а имају квалитета у свим сегментима. Са великом радошћу верујем да очекују сви људи који воле позориште и имају отворене видике за мало другачије приказање уметности.

1 коментар: