Gostovanje Šabačkog pozorišta u Bitef teatru: PRETPOSLEDNJA PANDA ILI STATIKA

Deset godina mature u Šapcu. Tako počinje kompleksna i dirljiva priča o traumama odrastanja i ljubavi. Žanrovski postavljena kao generacijska priča o odrastanju, Pretposlednja panda se kroz savremen teatarski jezik, skokovito i sveobuhvatno bavi odrazom ratova, nasilja, tranzicije, ali i novim uslovima obrazovanja i rada, (re)definicijama koncepata prijateljstva, ljubavi i uspeha u savremenom društvu.

Pretposlednja panda ili Statika je komad mladog, ali afirmisanog autora Dina Pešuta nagrađen nagradom “Marin Držić” Ministarstva kulture Republike Hrvatske, 2013. godine. Trenutno, komad je u konkurenciji za Deutschen Jugendtheaterpreis – jednu od najprestižnijih evropskih nagrada u oblasti omladinskog pozorišta.

 

Reč dramaturškinje: PRETPOLITIČKI PESAK I POLITIKE LJUBAVI 

Pretposlednja panda ili Statika je priča o možda najvećoj neurozi ove generacije – uspehu. I najstrašnijoj od svih manifestacija uspeha - odlasku na sastanak mature.

U trenutku prvog susreta sa onima-koje-znamo-ceo-život u treptaju oka odvija se čitav traumatski odnos prema životu u savremenom društvu. Niz generacija koje su u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije bile u pretpolitičkom stanju, odrastale su u razorenom i ideološki konfuznom društvu što nas sve uvodi u politiku na niz veoma proizvoljnih načina – identitetske politike biramo i menjamo poput toalete za maturu. A stvarno, političko i/ili lično sazrevanje pomereno je ka ulasku u tridesete, odgovornost je odložena finansijskim nedaćama, studijama i brojnim usavršavanjima, porodičnim i emotivnim rolerkosterima, raznim egzistencijalnim krizama. Vreme je u Pretposlednjoj pandi postavljeno kao beskonačni lanac sadašnjih trenutaka. Kako smo došli na radioaktivno zgarište ranijih koncepata, vrednosti i politika, prošlost i budućnost vidimo u dijagonali. Za nas samo sadašnjost postoji i samo nas ona zanima, jer nosi mogućnost promene. A istorija naše sadašnjosti nastaje tek u suprotstavljenim vizijama četiri glavna lika koji se jednako požrtvovano bore za opstanak u svetu koji do kraja ne razumeju. 

Oni, koji su zajedno odrastali postaju četiri suprotstavljene strane političkih kompasa, četiri lica (ne)uspeha ali i kompleksni ambivalentni likovi koji su u isto vreme i krhki i nasilni, aktivni i pasivni, slobodni i krajnje sputani. Meni je zanimljivo bilo da se bavim politikom emocija, odnosno afektivnim viškom, neimenovanim ostatkom osećanja pripadnosti, ljubavi, mržnje, poniženja, strasti, saosećanja ili gneva – i da u toku procesa zajedno istražimo da li postoji i koji je to politički ili čak emancipatorni potencijal afekta. Mislim da činimo pomak od retorike pomirenja u kojoj se pitanja odgovornosti depolitizuju ili relativizuju kroz “svi smo mi jednako krivi”. Želeli smo da damo potpuno novu optiku prijateljstva i solidarnosti iz perspektive politika afekta i onoga što Rosi Brajdoti naziva “ponovno uspostavljanje subjekta kroz materijalno izgrađen osećaj odgovornosti i etičku uračunljivosti prema društvu i okolini”, što možda jeste “žensko” upisivanje u tekst. Mi možda nikada ne možemo do kraja razumeti Drugo ili drugačije, ali pitam se da li ćemo ikada izaći iz tog pretpolitičkog peska u kom smo se svi zajedno predugo igrali i ako možemo, kuda ćemo? Ako uspemo da izvedemo politike ljubavi iz “naša četiri zida” moguće je da idemo ka razrešenju brojnih konflikata binarno postavljenog sveta. A možda i ne.

Marija Ratković

Šabačko pozorište

sezona 2018/19.

#lokalpatriotizam

Premijera: 23. oktobar 2018 20č

Dino Pešut

PRETPOSLEDNJA PANDA ILI STATIKA

Adaptacija i dramaturgija: Marija Ratković

Režija: Maksim Milošević

Igraju: Kristina Pajkić, Strahinja Barović, Miloš Vojnović, Jovana Pantić

Dizajn svetla: Miroslav Sretenović (Izvanredni Bob)

Fotografija: Vladislav Andrejević

Montaža: Matija Đukanović Đuka

Režija video materijala: Vidan Miljković

Originalna muzika: Petar Mirković A//O

Kostim: Marina Maričić

Modni dizajn: Ivana Davidović (DISCIPLINA)

Grafički dizajn: Kombinart