Слобода за небеско пециво Саше Стојановића у Ликовној галерији Коларчеве задужбине

У уторак, 19. марта у 19 часова у Ликовној галерији Коларчеве задужбине биће отворена изложба Саше Стојановића "Слобода за небеско пециво." 

Изложбу ће отворити публициста и рок критичар Жикица Симић.

Упутство за употребу:

Ово је  изложба слика, цртежа, плаката и фотографија са перформанса, али и предлог да се људи сретну. Да своје животе не везују за робовласнички систем државе, у којем се контролише и манипулише страхом. Да сами изађу из тог кавеза и организују себи живот заснован на солидарности и одбијању да се и даље одржава овај лажни свет. Да одемо у сопствене самоодрживе и од система независне збегове.

Ако посматрамо облаке као небеско пециво, храну наше маште, ово може бити и слобода за машту која је укинута агресивношћу економије и политике. Само слободан човек је срећан човек. Одсуство маште указује на дисконтинуитет са детињством као искуством стварне радости према животу. Ова изложба није медијска манипулација о бољем животу већ предлог за опоравком смисла и враћањем себи, не због себичности већ да бисмо чули своја срца како куцају и поново осетили једни друге. У оваквом поретку стварности човек је изгубио ослонац у сопственом духу и другим бићима. Свуда се осећа емоционална разједињеност, али људе зато повезују банкарски оператери. Не постоји цензура, али постоји игнорисање као нови облик цензуре.

Изгубили смо интегритет и нисмо у стању да својим животом гарантујемо мисли и речи које говоримо. У облацима у којима живимо, ми смо миротворци и алтруисти. Али приземљење пружа сасвим другу слику света. Колико год да смо велики, не можемо бити већи од себе. 

Производња привида да је све исто и да су промене немогуће почива на пасивности, односно уверењу да овај начин живота може организовати само некаква власт. Морамо се научити да сами одлучујемо о својим животима и мењати се да бисмо остали исти. Лепо разоткрива ружно. У очима све пише, у души још више. Важно је и афирмисати љубав. Али не као романтичарско-утопијски патос већ као најдубљи смисао живота.

                                                                                                                       Саша Стојановић

Саша Стојановић (1968.) је визуелни уметник, перформер и активиста. Свој рад заснива на афирмацији љубави и комуникације, као и критичког и ауторефлексног односа према животу, друштвеној стварности и институцијама.
Из дружења и блискости са Богданком Познановић и Мирославом Мандићем, примио радост стварања, рафинираност и храброст. Значајан део његовог стваралаштва чине перформанси реализовани током деведесетих и почетком двехиљадитих година који су били део контекста ангажоване алтернативе. Ти радови су критиковали вредности које је промовисао доминантни режим. Пракса Саше Стојановића, након двехиљадитих, усмерена је против потрошачког друштва и неолибералног капиталистичког друштва које покрећу економски интереси мањине и које производи сиромаштво, сексизам, маргинализације, институционализовано насиље и субординације свих врста.
Део активности Саше Стојановића је и серија предавања под називом "Небеско пециво слуша плоче и разговара са људима", на којима се слуша рок музика мање познатих извођача из периода 1966 - 1969.

Аутор је плаката и омота за албум "Сва срећа генерал воли децу" групе Обојени програм. Ликовно је опремио књигу "Три чвора на трепавици" Љубивоја Ршумовића. Дипломирао сликарство 1997. Члан је УЛУС-а.

Са ИП КЛИО 2016. реализује пројекат Грал библиотека чуда, где својим ликовним предлозима проговара слободним духом противећи се баналности декоративних потрошачких трендова у дизајнирању књига.