Странице

четвртак, 14. март 2019.

Редитељ Лени Абрахмсон примио Плакету Југословенске кинотеке


Филмски део програма 7. Београдског ирског фестивала свечано је почео 11. марта у Сали Макавејев Југословенске кинотеке пројекцијом филма „Мали странац“ (The Little Stranger, 2018) у присуству аутора Ленија Абрахамсона, једног од водећих ирских редитеља. Управник Музеја Кинотеке Марјан Вујовић уручио је Абрахамсону Плакету Кинотеке за допринос европској кинематографији, напомињући да су његови филмови већ заштитни знак БИФ-а. 

Прво издање тог фестивала отворено је управо Абрахамсоновим филмом „Шта је Ричард урадио“. Захваљујући се на признању Абрахамсон је истакао да му то представља част и да је срећан што се његов филм приказује „у величанственом здању Кинотеке каквом би се поносиле многе земље у свету“…

Први пут сам у Београду и веома ми је драго због тога. Али ово није мој први боравак у Србији. Био сам на Фестивалу европског филма на Палићу чак три пута. Толико су ми се свидели атмосфера, дух и енергија људи, културне вибрације.  Упознао сам многе српске филмске ствараоце на светским фестивалима и увек сам уживао у њиховом друштву, смислу за хумор и њиховим филмовима. Радујем се сусрету са пријатељима, склапању нових пријатељства и ближем упознавању српске културе, изјавио је Абрахамсон.




После пројекције Малог странца он је разговарао с публиком о свом најновијем филму који преплиће жанрове хорора, уклете романсе, психолошког трилера и историјске алегорије. Прича прати сеоског доктора који одлази да прегледа пацијента у старом замку у коме је његова мајка некада радила и тада почињу да се догађају необичне ствари.

Публика ће имати прилику да погледа и његов филм Гаража (Garage, 2007), који је добитник бројних награда, између осталих CICAE Art и Essai Cinema Prize у Кану, као и награде за најбољи филм на 25. фестивал у Торину. Ова трагикомедија смештена је у свет бензинске пумпе у руралној Ирској, а марљиви радник у гаражи је у потрази за блискошћу.   

Абрахмсон је најпознатији по филму Соба“ (Room, 2015) номинованом 2016. за Оскара у четири категорије - најбољи филм, режија, сценарио и главна женска улога. Глумица Бри Ларсон је и освојила Оскара за ролу у овом филму (као и Златни глобус и награду BAFTA). 

У разговору с новинарима Абрахамсон је изјавио да је номинација за Оскара имала позитиван утицај јер сада лакше долази до средстава за  снимање. 
 


То је помало као на коњским тркама, људи се кладе на фаворите. Сада не морам да објашњавам продуцентима ко сам. Врата су ми отворена. Али постоји и негативна страна. Можете постати помало зависник од славе и пажње, те несвесно тражити за следећи пројекат нешто што има потенцијал за награде и тако ограничити свој креативни избор. То је опасно за уметника, указао је Абрахамсон.

На отварању филмског програма 7. БИФ-а многобројну публику поздравили су и директор фестивала Јаш Камински и амбасадорка Републике Ирске у Атини.
Програм ће бити настављен у Музеју Кинотеке где ће до 17. марта представити избор релевантних и занимљивих остварења нове ирске продукције, укључујући игране, документарне и анимиране филмове. 

Београд ће посетити етаблирани ирски редитељ Шеј Мери Дојл и разговарати с публиком после пројекција три своја документарна филма. 

У документарцу Снови о тихом човеку (Dreaming the Quiet Man, 2010) Дојл покушава да открије шта стоји иза култног филма Џона Форда Тихи човек (The Quiet Man, 1952) те интервјуише Фордове ирске рођаке, али и славне редитеље Мартина Скорсезеа, Питера Богдановића, Џима Шеридана, главну глумицу Морин О’Хара... Овом приликом биће и приказана ова Фордова романтична комедија.
Документарац Патрик Каванах - ничија будала (Patrick Kavanagh No Man’s Fool, 2004) је богато визуелно путовање које описује живот најпознатијег ирског песника. Филм је освојио BIFF награду за најбољи документарац на Бостонском ирском филмском фестивалу. Трећи Дојлов филм Џими Мураками - неграђанин“ (Jimmy Murakami: Non Alien, 2010) води гледаоце на невероватно путовање са светски познатим аниматором Муракамијем. 

На програму је и анимирани филм Хранитељ“ (The Breadwinner, 2017) заснован на бестселеру Деборе Елис, који је током 2018. године на фестивалима широм света освојио 17 награда и номинован за Оскара за најбољи анимирани дугометражни филм. Радња прати 11-годишњу девојчицу која одраста у Авганистану 2001. године под Талибанима. Након хапшења њеног недужног оца, Парвана одсеца косу и облачи се као дечак како би могла да издржава породицу. Представник студија Cartoon Saloon и помоћник редитеља ће разговарати са публиком након пројекције. 



Гост БИФ-а је и писац Брајан Дилејни, сценариста филма Глас“ (The Sounding, 2017), који је освојио бројне награде на међународним фестивалима захваљујући врхунској глумачкој вештини Кетрин Итон, која је и редитељка и продуценткиња тог филма. Дилејни ће представити филм публици и одговарати на питања након пројекција.

На програму су и играни филм Мајкл унутра“ (Michael Inside, 2017), који је 2018. године проглашен за победника Ирских филмских и телевизијских награда; драма Црна ’47 (Black ’47, 2018),  која прати ирског ренџера који се током година Велике ирске глади бори на страни Британске војске и напушта положај како би се поново ујединио са својом породицом; Даблински Олдскул“ (Dublin Oldschool, 2018) о Џејсону, диџеју аматеру и његовом путовању по улицама Даблина и лутањима од свирке до свирке; као и филм Снови инжењера“ (An Engineer Imagines, 2019) који је кинематографски омаж Питеру Рајсу - једном од најистакнутијих инжењера с краја 20. века, а продуцент филма Брајан Вилис ће одговарати на питања након пројекције. 

Љубитељи црно-белих филмова моћи ће да погледају и провокативни документарац из 1967. године Камени пут за Даблин“ (Rocky Road to Dublin) ирског новинара Питера Ленона и француског директора фотографије Раула Кутара, у коме су ова два ствараоца испитивала савремено стање у Републици Ирској, постављајући питање “Шта се дешава након што револуција успе?”.
         
Седми Београдски ирски фестивал одржава се од 9. до 17. марта под слоганом Springtime in Belgrade!“. На више локација представљају се различити сегменти ирске културе, кроз филмске пројекције, изложбе, књижевне вечери, радионице и друге културне догађаје.


Нема коментара:

Постави коментар