VII FESTIVAL EVROPSKOG FILMA : TRAMBOLINA

Dugometražni igrani prvenac Katarine Zrinke Matijević  Trambolina, metafora je na život, na njegove uspone i padove, na radosti skakanja, ali i na žalost i ožiljke na duši usled neuzvraćanja ljubavi i pažnje. Ovde je u žiži problematičan odnos roditelja i dece, nemanje vremena i razumevanja, a najčešće ni takta. Iz tog razloga rađa se agresija i nasilje, koji se prenose s kolena na kolena. Nekadašnja žrtva postaje budući dželat, i umesto da pokaže toplinu i nežnost, puko reprodukuju greške svojih predaka. 

Locirani su i detektovani simptomi nasilnika (nezadovoljstvo, emotivna poremećenost, posesivnost, želja za apsolutnom kontrolom, nesigurnost i strah). tu je i kućni ljubamac koji je spona sve ti priče, tri junakinje, ali i lakmus papir koliko je neko uopšte spreman da brine o nekom drugom. I da ga bezrezervno voli. 

Vrlo aktuelno pitanje danas, u vremenima kada je sve manje vremena i ljubavi, ali i želje da se nekome nešto podari bez manipulacije. U vremenima kada je previše nasilja, pa, nažalost, i onog nad decom. Misliš da ne pamte?

Sedmogodišnja Lina, bežeći od majčinih batina, susreće konfuznu tinejdžerku Niku i kasnije četrdesetogodišnju učiteljicu plesa, Nikolinu, preplašenu ne toliko trudnoćom, koliko mogućim a neželjenim roditeljstvom. U strahu su velike oči. A strah od tebe traži da se braniš...

Ove tri sudbine, žena u različitim živtnim dobima, ali sa sličnim traumama, daju filmu format omnibusa, neprepoznatljivog na površan pogled. A na kraju deluje da sve dolazi na svoje mesto, što može malo da iritira. Nije život limunada da bi ga morali zašećeriti. Čemu laž, čemu nada...

Ovaj film iz  2016. premijerno je prikazan na Pulskom filmskom festivalu gde je Tena Nemet Brankov za ulogu Nike osvojila nagradu za najbolju sporednu žensku ulogu.

Katarina Zrinka Matijević rođena je 1973. godine. Do sada je režirala i napisala petnaestak dokumentarnih i kratkih igranih filmova koji su prikazivani na festivalima diljem sveta. Za film Iza lica ogledala nagrađena je Oktavijanom za najbolji dokumentarni film. Ovo je bio njen dugometražni igrani prvenac.