Странице

четвртак, 17. јануар 2019.

Izložba "Šopenhauer i Niče" u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković"




Obeležavanje jubileja velikana filozofskih nauka - 230 godina od rođenja Artura Šopenhauera i 175 godina od rođenja Fridriha Ničea dobra je pruža priliku da se nanovo skrene pažnja šire kulturne javnosti na njihovo delo i uticaj na savremenu misao, kao i na recepciju njihovog stvaralaštva na našim prostorima.


Šopenhauer i Niče bili su nemački filozofi koji su iskoračili iz filozofske tradicije i odlučno zahtevali preispitivanje njenih vrednosti, ali i anticipirali ono nadolazeće u svojim delima,

Ova 2019. ujedno je i godina velikog jubileja – dvestogodišnjice objavljivanja "Sveta kao volje i predstave", Šopenhauerovog magnum opusa, dela koje je od prvog izdanja 1819. punih četrdeset godina razrađivao i završni oblik mu dao tek u trećem izdanju 1859. godine, godinu dana pred smrt.


Od juče su izložene publikacije iz bogatog fonda Univerzitetske biblioteke: dela Šopenhauera i Ničea na nemačkom i u prevodu, tumačenja u monografijama, zbornicima i periodici, doktorski i magistarski radovi. 

Posebno mesto dato je najaktuelnijim nemačkim knjigama o Šopenhaueru i Ničeu koje su krajem prošle godine stigle iz programa razmene sa partnerskom institucijom iz Berlina. Za ovu priliku fond Univerzitetske biblioteke dopunjen je i našim najnovijim izdanjima – knjigom Slobodana Žunjića "Fridrih Niče: između moderne i postmoderne" (2017) i prevodom Miloša Todorovića Šopenhauerove disertacije "O četvorostrukom korenu stava o dovoljnom osnovu" (2018) koji je izdala "Akademska knjiga".


Uz izložbu je štampana i prateća publikacija Šopenhauer i Niče koja se po koncepciji nadovezuje na predhodne tri iz istog ciklusa i sadrži selektivnu bibliografiju tumačenja i prevoda njihovih dela objavljenih kod nas u periodu od osamdesetih godina prošlog veka završno sa 2018. a takođe i paralelnu ilustrovanu hronologiju života i dela Artura Šopenhauera i Fridriha Ničea, dopunjenu životopisom njihovog savremenika, čuvenog kompozitora Riharda Vagnera, sa idejom da se kroz preplitanje njihovih upečatljivih biografija i snažnih međusobnih uticaja prikaže šira slika jednog doba koje su svojim stvaralaštvom obeležila ova tri velikana. Centralni deo publikacije čine upravo za ovu priliku pisani radovi profesora Ilije Marića o recepciji Šopenhauerovog dela u našoj zemlji, kao i profesora Miloša Todorovića i profesora Nikole Tatalovića posvećeni Ničeovoj filozofiji.


Autori izložbe su Dragana Mihailović i Vuka Jeremić, bibliotekari savetnici u Univerzitetskoj biblioteci. 

Izložba je otvorena do kraja februara.

Нема коментара:

Постави коментар