Странице

петак, 18. јануар 2019.

50. ИЗВОЂЕЊЕ ПРЕДСТАВЕ „РОДОЉУПЦИ“




На Великој сцени  у недељу, 20.јануара  (19:30) биће јубиларни педесети пут изведена комедија Ј.С.Поповића  „Родољупци“, у режији Андраша Урбана.
Представа је премијерно изведена 30. октобра 2015. године, а у подели су били Слободан Бештић (Жутилов), Анастасиа Мандић (Нанчика), Сузана Лукић (Милчика), Павле Јеринић (Шандор Лепршић), Нела Михаиловић (Госпођа Зеленићка), Хаџи Ненад Маричић (Шербулић), Никола Вујовић (Смрдић), Предраг Ејдус (Гавриловић), Бранко Јеринић (Нађ Пал) и Бојан Кривокапић (Еден).

Зоран Карајић глумац из Шабачког позоришта после Ејдусове смрти, преузео је улогу Гавриловића.

У представи учествују и музичари Немања Аћимовић (бубњеви), Иван Марковић (хармоника) и Ђорђе Антић (тромбон).

Комедија нарави „Родољупци“, написана у периоду између 1850. и 1854. године, праизведена је у Народном позоришту у Београду 30. децембра 1904. године у режији Чича Илије Станојевића. Предходна премијера одржана је  8. марта 1929. године у режији др Бранка Гавеле.

Драматурзи су Славко Милановић и Сузана Вуковић, која је и сарадник редитеља, комппозитор је Ирена Поповић Драговић, а костимограф Марина Сремац.
Сценски говор  Љиљана Мркић Поповић. Сценски покрет Тамара Антонијевић, Сценограф Мираш Вуксановић.

Представа је освојила бројне награде, а прве две - Награда „Мија Алексић“ за најбољу представу и Специјална награда за колективну игру освојене су у марту 2016. године на 45. Позоришном фестивалу најбољих комедиографских остварења Србије "Дани комедије" у Јагодини.

На XXII Глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“, стручни жири је за најбољег глумца вечери прогласио Павла Јеринића, а жири публике награду је доделио Нели Михаиловић.


„Родољупци“ су тријумфовали и на првом фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу освојивши Награду за најбољу представу у целини, док је новинарски жири, састављен од представника дневних листова „Вечерње новости“, „Политика“ и „Блиц“, Награду „Залог за будућност“ доделио Бојану Кривокапићу.

Непуна два месеца касније, у јуну 2016. године, представа је на 61. Стеријином позорју у Новом Саду освојила три Стеријине награде (за режију, сценографско остварење и оригиналну сценску музику) и Награду Округлог стола критике.
У истом месецу, на 40. Данима сатире Фадила Хаџића у Загребу, „Родољупцима је припало Признање за преданост колективној игри, а четири месеца касније, у оквиру 56. Интернационалног театарског фестивала „МЕСС“ у Сарајеву освојили су Награду „Златна маска“ дневног листа „Ослобођење“ за најбољу представу у целини.

Уследило је учешће на  XXIV Фестивалу “Вршачка позоришна јесен” где је освојена још једна Награда за најбољу представу у целини, а Предраг Ејдус је проглашен за најбољег глумца. 

Након тога, крајем новембра 2016. године, „Родољупци“ су добили Гран при Сусрета за најбољу представу у целини на XXXIII  Сусретима позоришта/ казалишта Босне и Херцеговине у Брчко Дистрикту, док је Награда за најбољу мушку улогу припала мушком, а Награда за најбољу женску улогу - женском делу ансамбла представе.

Последња у низу награда, уручена је пре неколико месеци Андрашу Урбану, а реч је о Награди Удружења драмских уметника Србије за режију "Бојан Ступица", за 2017. годину.

У предговору за "Родољупце" Стерија је записао да "докле се год будемо само хвалили, а слабости и грешке прикривали донде ћемо храмати и нећемо ни за длаку бити бољи", да "неваљали и покварени под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају", да је "себичном довољно кад је само њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине".
Стерија, иначе, у поменутом предговору, наглашава и да му није намера да баци љагу на народ, него да га поучи и освести.

Урбан није урадио комад "из епохе", већ из данашњег угла, а при осавремењавању помогло му је и само време у којем живимо. Наиме, много тога је исувише исто као и средином XIX века када је наш славни комедиограф, пишући „Родољупце“, на веома вешт начин раскринкао "патриоте".

Поставка говори о последицама идеја и манипулација, набијена је болним емоцијама и насиљем, као сирова и сурова журка на тему трагичне реалности коју сви видимо, али ништа не чинимо да то променимо.

У овом комаду, са елементима брехтовског театра, значајно место, као део сценске радње, припада сонговима урађеним на стихове Јована Стерије Поповића, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског.

Нема коментара:

Постави коментар