Muzej Mimara u Zagrebu

Muzej Mimara nastao je poklonom kolekcionara, slikara, restauratora, ljubitelja i poznavaoca umetnosti Ante Topića Mimare i njegove supruge Viltrud Mersman Topić, a u njemu je pohranjeno više od 3750 raznolikih umetnina, od antike i staroegipatskih artefakata do slika velikih majstora poput Rafaela, Velaskeza, Rubensa i Rembranta.

Darodavac je sa Hrvatskom 1973. godine sklopio ugovor po kome za ustupanje ove zbirke dobija godišnju apanažu u iznosu od 100 hiljada dolara, kuću u Zagrebu i na primorju, a nakon njegove smrti 1986. godine, Viltrud Topić Mersman nasledila je godišnja primanja od 50 hiljada dolara. Krajem 1985. godine njen osnivač Ante Topi’Mimara rekao je:

"Otvaranjem Muzeja moje će srce biti ispunjeno neizmernom radošću zbog ostvarenja mojeg životnog cilja i ispunjenja duga prema domovini i hrvatskom narodu."

Štrosmajerovoj galeriji je 1948. godine darivao slike starih majstora i skulpture. Prvi put je svoja dela izložio na Pantovčaku u Zagrebu 1983. godine.  

Muzej Mimara otvoren je 17. juna 1987. godine na zagrebačkom Ruzveltovom trgu, a smešten je u zdanju Školskog foruma iz 1895. godine podignutom po projektima Ludviga Hulsnera. 

Deo istoričara umetnosti i eksperata su od samog početka nipodaštavali njegovu kolekciju, smatrajući je za falsifikovanu i suštinski drugorazrednu. 

Ne donoseći nikakav ishitren i predrasudama potaknut sud prepustili smo se izložbi i pustili eksponate da sami ispričaju svoju priču. Da celokupna priča intrigira mnoge dokazalo je i većinsko prisustvo stranih posetilaca iako je dan bio kišan, novembraski. 

Arheološka zbirka sadrži umetničke predmete nastale u razdoblju od preistorije do srednjeg veka i nalazi se na prvom spratu. Mlađi paleolitit zastupljen je primerkom idola koji pripada tzv. „paleolititskim Venerama“. Umetnosti Mesopotamije i Persije pripada Glava žene, srebrna igla s diskom, zavetni dar boginji plodnosti. Egipatsku civilizaciju predstavljaju predmeti koji su služili kao grobni prilozi i većinom pripadaju periodu Srednjeg kraljevstva (2040-1640. p.n.e.). Grčku umetnost reprezentuju bronzane, kamene i terakotne skulpture i figuralne posude. Etrurska i rimska umetnost izložena je posredstvom bronzanih skulptura atleta, bogova i adoranata, kao i keramikom, među kojima se svakako ističu viseće svetiljke u obliku ribe – simbola ranih hršćana, koje su služile za osvetljavanje galerija i grobnih komora u katakombama. Tu su i predmeti koptske umjetnosti, bronzani svećnjaci i uljanice, glinene ampule za svetu vodu, fragment tkanine s prikazom zeca i ribe i drvena škrinja.

Zbirka evropske skulpture poseduje komade poput najstarijeg kipa Svetog Avitusa (Burgundija, VI vek) kao i engleske romaničke kipove, gotičke samostalne skulpture i grupe, kao i skulpture iz perioda rokokoa.

Zbirka porculana i keramike iako po broju predmeta mala, ova zbirka sadrži zanimljive komade evropske keramike i porculana nastale u razdoblju od  XVIII-XX veka. 

Zbirka stakla obuhvata eksponate od starog Egipta do ranog srednjeg veka, islamsko, venecijansko i evropsko staklo, njih ukupno šesto komada.

Predmeti od slonovače zastupljeni su u vidu statua i reljefa sakralne i profane tematike, kao i upotrebnih i ukrasnih predmeta (kutije, pehare, pločice za pisanje, korice za mačeve, mala poprsja s prikazima vladara, drške štapova, garniture i pribore za društvene igre).  

Zbirka metala i drugih materijala sadrži radove evropskih majstora primenjene umetnosti nastale u periodu od srednjeg veka do XIX veka. Lepotom izrade ističu se srebrni predmeti izrađeni u stilu romanike, gotike, renesanse, manirizma i baroka. 

Zbirka namještaja sastoji se od 121 predmeta izrađenih u majstorskim radionicama u Italiji, Francuskoj, Njemačkoj, Holandiji u vremenskom intervalu od XV-XIX veka. Predmeti različite namene i stilova, često ukrašena ogledalima govore o kulturnim i životnim navikama naroda koji su ih koristili. Nešto poput istorijske IKEE.

Zbirka tekstila  je vremenski i regionalno heterogena, a sadrži ukrasne tkanine, tekstilne predmete i fragmente: orijentalne tepihe i ćilime, izvezene tkanine orjentalnog i evropskog porekla, tapiserije, čipku, goblene i damastk koji datiraju iy vremena od XVI-XX veka.

Zbirku dalekoistočne umetnosti uglavnom pripadaju kineskoj umetnosti. Tu su bronzane obredne posude, kadionice, kopče za pojas, keramika, pljuvaonice. Predmeti su često ukrašeni poludragim kamenjem, žadom. Zaluta i poneki japanski porculan Kakiemon i Kutani, predmeti od srebra i slonovače ukrašeni sedefom, koralima i kornjačevinom. Umetnosti Persije, Indije i zemalja Indokine zastupljene su u manjoj meri.

Zbirka crteža i grafika poseduje radove gotovo svim crtačkim tehnikama kao i sve vrste crteža. Najstarije minijature potiču iz 1358. godine. Radi se o  armenskim Kanonskim tablicama. Tu su i iluminacije nastale na pergamentu, u Češkoj, Engleskoj i Francuskoj u XIV veka. Sa Apeninskog poluostrva dolaze crteži firentinskog, parmskog i lombardskog manirizma i mletačkog Otocenta. Francuski crteži nastali su u periodu od baroknog klasicizma do početka XX veka. Nemačka je zastupljena grafikom Ludviga Kruga. Osim evropskih crteža, u zbirci se čuva i japanski crtež kao i kineska bežnica s početka XX veka.

Ikone i evropsko slikarstvo zauzimaju drugi sprat. Ikone su većinom rađene u tehnici tempere na drvetu. Bogata je zbirka vizantiske ikona poput Ulaska Isusa u Jerusalim nastale tehnikom zlata na staklu iz XIII veka. Rusku ikonu iz perioda XV-XVI veka predstavljaju dve škole: moskovska nastala pod snažnim uticajem Konstantinopolja i novogorodska na koju je presudan uticao Zapad. 

Dolazimo i do Slikarske kolekcije koje čine dela poreklom iz evropskih zemalja.

Flamansko slikarstvo s kraja XV i s početka XVI veka sadrži skupinu dela anonimnih slikara. Slike Iz vremena baroknog predvode dela Rubensa. Špansko slikarstvo pokriva široki raspon od kasne gotike do XIX veka, a izdvajamo dela  Velaskeza i Goje.

Francusko slikarstvo pruža uvid u vreme od renesanse do modernih vremena ranog XX veka. Impresionizam i post-impresionizam zastupljeni su delima Monea, Renoara i Pisara. 

Holanđane predstavljaju radovi počev od XVII veka. 

Apeninsko poluostrvo donosi radove firentiskih slikara iz perioda renesanse, venecijaski dela, gotska dostignuća. 

Nemački tim donosi dela iz razdoblja od XIV –XX veka. Vašem izveštaču najviše se dopalo Kopanje krumpira berlinskog impresionističkog slikara Maksa Liebermana iz tridesetih godina XX veka. 

 Tu su i dela engleskih slikarara, uključujući i dva akvarela.

Vratimo se, sada, kontraverznom osnivaču Muzeja i pogledajmo njegovu krajnje inspirativnu i avanturističku životnu priču.

Po prvoj verziji, Ante Topić Mimara rođen je 7. aprila 1898. godine u siromašnoj seljačkoj porodici, u Korušcu, u Dalmaciji. Koristio je ime Matutin (Matin sin) da bi se razlikovao od ostalih postojećih Ante Topića u selu. U jednom periodu usvojio je ime Mimara. Služio je u austrougarskoj vojsci tokom Velikog rata. Tada je bio i ranjen u bici na Plavi i sproveden kao ratni zatvorenik u Rim gde je postao učenik i asistent italijanskog portretiste Antonija Mančinija (1852-1930).

Druga verzija kaže da je Ante Topić Mimara, zapravo, Mirko Maratović, rođen 16. marta 1897. u Splitu. Tokom 20-ih godina radio je pod imenom izvesnog grofa, kada je organizovao krađu jedinstvenog diptiha od slonovače iz Zagrebačke katedrale. Kažu i da mu je u tome pomagao izvesni bravar rodom iz Kumrovca. Diptih je 1928. prodat muzeju u Klivlendu, ali je vraćen 1936. godine. Po ovoj tvrdnji, Maratović je preuzeo identitet pravog Ante Topića, nakon što je ovaj preminuo u vojnoj bolnici u Rimu, otkupivši njegova dokumenta. Maratović je onda imenu dodao i nadimak Mimara (MI-rko MARA-tović).

Nakon Rima živio je u Parizu, Amsterdamu, Minhenu i Berlinu. Oblazi muzeje, galerije, antikvarijate i aukcije, izučava umetnost, pomno prati tržište i kupuje. Aktivan je i kao slikar i restaurator. Po njegovim rečima 1927. godine upoznao je Hitlera. Bio je umetnički savetnik Hermana Geringa, a govorio je da mu je ovaj, čak i 1943. godine naručio Hitlerov portret. 

Tokom rata boravio je u Berlinu, gde je imao i studio, a kolekciju koju je sakupio u tom periodu čuvao je na različitim lokacijama. Na ruku mu je išlo i to što su jevrejske porodice, u to vreme, svoju imovinu prodavale u bescenje zbog nacističkog progona. 

Na volšeban način 1946. godine postavljen je za umetničkog savetnika jugoslovenske vojne misije a zadatak je da obezbedi povratak umetničkog blaga u zemlju. Sa takvom akreditacijom i diplomatskim pasošem izdatim na ime Mate Tomić lagodno je putovao po Evropi - od Švajcarske, preko Francuske, Austrije, do Holandije, obučen u besprekornu uniformu nove Jugoslavije. 

U tom svojstvu pojavljuje se u Minhenu, u Centralnom birou za vraćanje ukradenog umetničkog blaga noseći sa sobom 13 knjiga o umetničkim predmetima pokradenim iz Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Tada upoznaje i mladu kustoskinju Viltrud Mersman. Stvari se polako pokreću s tačke, nakon dva meseca 166 umetnina dobijenoh na tajanstven način krenulo je za Jugoslaviju, a nekoliko godina kasnije Viltrud Mersman se udala za Mimaru.

Tokom obavljanja tih poslova privlači pažnju američke vlade, a nedugo zatim i jugoslovenske. Za to vreme Mimara putuje do Urugvaja, Maroka i Nemačke i prodaje veoma vredna dela i velikim američkim muzejima. Metropoliten muzeju je prodao sumnjiv krst od slonoče iz XII veka za 600 hiljada dolara, a za taj novac kupio je dvorac Neuhaus u Salcburgu. 

Po njegovim rečima, UDBA mu je bila za petama i pripremala njegovu likvidaciju. Ranih sedamdesetih godina vraća se u Zagreb, gde opstaje sve do smrti 1987. godine, ne dočekavši otvaranje muzeja s njegovim imenom. Nosilac je jugoslovenskog ordena viskog ranga. 

Oko njegovog rada i zbirke vladao je neki čudnovat misticizam, a i on sam ga je dodatno pothranjivao.

 

Trenutna izložba u vreme naše posete bila je: Muzej prijateljstva. Otvorena 15. novembra, ova izložba obuhvata segmente poput: Statistika ruževa, Vrt koji treba njegovati, (Ne)prijateljice, a posvećen je  isključivo ženskom prijateljstvu. 

Bilo je krajnje vreme da predahnemo u komfornom muzejskom kafeu i saberemo utiske o ovoj obimnoj i zanimljivoj izložbi i kontraverzama koje je okružuju. Konačan sud, dakako, je posle ovog izveštaja na vama. I poziv da se lično uverite i upijete magiju ove obimne i intrigantne kolekcije.