KO JE SCHILLER I KAKO JE RAZVALIO TEHERAN?

 
Njegovo ime je Kristofer fon Dajlen. On je muzičar koji je prodao 15 hiljada ulaznica u Iranu. On je doveo Saru Brajtman i Tarju Turunen u Teheran. On je vizionar koji svojom muzikom menja pravila. 

A Beograd ima šansu da prvi put učestvuje u njegovoj magiji 18. januara u Hali sportova!

On se ne bavi klasičnom muzikom. On dolazi sa Zapada. On ruši granice. On je – Schiller!   

„Moje ime je Kristofer fon Dajlen – i ja sam Schiller” reči su koje ovaj muzičar izgovara na svakom svom nastupu. Niko, ipak, nije očekivao da će dobiti priliku da te reči izgovori u Iranu... u zemlji u kojoj skoro 40 godina ni jedan zapadni muzičar koji se ne bavi klasičnom muzikom nije dobio dozvolu da nastupa.  

Ovog decembra, Schiller je ušao u istoriju!

Ovaj nemački muzičar, producent i autor uspešno radi i stvara audio vizuelnu magiju već dve decenije i u toku svoje karijere, na listu saradnika upisao je Saru Brajtman, Tarju Turunen, Majka Oldfilda, Despinu Vandi i još mnogo poznatih i uspešnih imena. Ipak, vest da će predstaviti svoj rad u zemlji u kojoj je to bilo nemoguće prihvaćena je sa nevericom.  Iran ne prihvata elektronski zvuk, žurke, ni muzičare koji izlaze iz okvira klasičnog zvuka. Na sreću publike u Teheranu, nadležni su shvatili da muzika koju Schiller stvara – jeste umetnost i jeste klasika! 

 Schiller  u Teheranu

Malo je reći da je interesovanje bilo fantastično - Schiller je u Teheranu imao zakazana dva nastupa, ali nakon što su ulaznice za oba rasprodate za samo nekoliko sati,  njegovoj turneji dodata su još tri datuma!  

Ovi nastupi su ipak bili nešto drugačiji . Održani su u sali Ministarstva unutrašnjih poslova u kojoj ima 3000 mesta, ali ne i plesnog podijuma.  Obezbeđenje je šetalo između sedišta i proveravalo da li su ženama kojim slučajem pale marame na ramena, vodilo računa o tome da ne bude neprimerenih kontakata između muškaraca i žena, publici nije bilo dozvoljeno da pleše, niko čak nije mogao ni da ustane sa stolice koliko god ga muzika ponela. 

Ali za stanovnike Irana koji su imali sreću da dođu do ulaznica, to je bilo manje važno. Postali su deo istorije, čuli su u svojoj zemlji nešto o čemu nisu mogli da sanjaju. I nisu kršili pravila, da bi dobili šansu da u skorijoj budućnosti, možda, čuju još nekog muzičara sa Zapada koji do sada nije imao šansu da im se predstavi.

„Reakcije publike su bile toliko iskrene i čiste... i pre nego što odsviramo prvi ton, energija je ovde 10 puta intenzivnija nego na nekim drugim mestima nakon nastupa!“ kaže Schiller, presrećan što je uspeo da svoju umetnost i svoju jedinstvenu muzičku viziju donese u Teheran, grad koji sada od srca preporučuje svima.

Schiller u ovom gradu