Izložbe radova studenata generacije za školsku 2017/18. godinu

U ponedeljak , 24. decembra 2018. godine, u 18 asova svečano će biti u Galeriji FLU (Knez Mihailova 53, Beograd) otvorena Izložbe radova studenata generacije za školsku 2017/18. godinu: 

Nine Puhar sa Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) i

Tatjane Gadža sa Fakulteta primenjenih umetnosti (FPU)

Izložba će trajati do 18. januara 2019. godine.

TATJANA GADŽA STUDENT GENERACIJE FAKULTETA PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU ZA ŠKOLSKU 2017/18. GODINU

Paravani srpske mitologije Tatjane Gadžo nastali su kao rezultat istraživanja umetnosti Japana ranog modernog doba (od 17. veka do danas) i pravoslavne srednjevekovne religiozne umetnosti Ruskog i našeg područja. Na umetnicu su snažan utisak ostavili japanski umetnici, koji predstavljaju prostor bez zapadnjačkih perspektivnih šema, slikaju ravne površine bez modulacije i naturalizma zapada, odriču se boje u korist linearnih skica izvedenih mastilom… Sličnu umetničku posvećenost liniji, Tatjana Gadža pronalazi i u ikonografiji pravoslavlja, u njegovom ikonopisu, u kojem dominira dematerijalizacija tela u vidu izduženih figura izvedenih lineranim umetničkim stilom. Spajanjem i prožimanjem ove dve likovne poetike, umetnica kreira svoj umetnički stil – figure su tanke i izdužene, bestežinske, dok je linija direktna i jasna, izvedena tako da ne gubi svoje dinamične karakteristike. 

Tatjana Gadža kreira i digitalne animacije, izvedene u tehnici digitalne ilustracije, kao što je video rad “Zaleđene suze”, o kome je umetnica rekla: 

 “Zaleđene suze” su video rad u tehnici digitalne ilustracije i deo projekta “Nestali”. Delo je veoma otvoreno za različite interpretacije, a glavni zadatak mu je da prenese emociju nestanka. Posmatrači imaju slobodu svoje interpretacije dela, dopunjavanja nedorečenog, jer nedostatak informacija  nosi istu boju emocije kao nedostatak osobe, nedostatak informacija o njenom postojanju. Bela devojka koju viđamo kao siluetu, nepoznatog je lica, može u isto vreme predstavljati nestalu osobu ili osobu kojoj je neko drag i blizak nestao. Ona je bela, bez boje, zaleđena u vremenu i prostoru, kao i njene suze koje ne znaju da li da teku za smrt ili za život. Istom emocijom prožeta je priroda, golo drveće ni zivo ni mrtvo zarobljeno u snu postavljenog pitanja “Gde”. U tom snu je i jezero, čije vode su zaleđene, kao aluzija na reku Stiks iz grčke mitologije. Dok vode reke teku prevozeći mrtve, jezero je zatvoreno i zaleđeno sa jednim praznim čamcem, jer ne postoji telo koje možemo sahraniti. Nadu, sa pratnjom promene muzike, predstavljaju siluete, neimenovane i nepoznate one su ljudi koji daju podršku žrtvama nestanka. Ostaju anonimne jer njihova emocija i misao su dovoljne, prikazane u vidu belih ljiljana. Ljiljan, cvet koji od davnina nosi veliku simboliku u mnogiom narodima. 

U antičkoj Grčkoj i Rimu, kao i u hrišćanstvu nosi simbol čistote, lepote mladosti, obnove preporoda dok u kineskim predanjima nalazimo beli ljiljan kao znak saosećanja, kojeg prijatelji i članovi porodice poklanjaju osobi koja je doživela gubitak, jer ublažuje bol srca. Takvu poruku nosi i beli ljiljan u ovom radu, otklanja bol a sa njim nestaje i zaleđeni san.

Tatjana Gadža rođena je u Beogradu 1995. godine. Završila je Školu za dizajn u Beogradu, smer likovni tehničar. Godine 2014. upisala je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek primenjeno slikarstvo. Diplomirala je 2018. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a trenutno je student master studija Odseka primenjeno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti. Učestvovala je na više međunarodnih grupnih izložbi i festivala. Dobitnik je nagrade Fakulteta primenjenih umetnosti iz fonda Aleksandar Tomašević za postignut izuzetan uspeh u školskoj 2016/2017. godini.

 

 

 

NINA PUHAR STUDENT GENERACIJE  FAKULTETA LIKOVNIH UMETNOSTI U BEOGRADU ZA ŠKOLSKU 2017/18. GODINU

Pozivajući se na snove i fantaziju, likovna poetika radova Nine Puhar zasniva se na kreiranju ideje nepostojećih prostora, koji se, potom, predstavljaju u stvarnom svetu. Intuicija, emocije i duhovno se u ovom prožimanju svesnog i podsvesnog, vešto i bez napora dopunjuju, stvarajući interesantne prostorne doživljaje. Predstavljeni izmaštani prostori, teže da uključe gledaoca u sam doživljaj prizora, pozivajući njegovu maštu na nastavak kreativnog građenja datog ambijenta. Inicirajući subjektivna tumačenja, prikazani poetski prostori, s jedne strane, šire misaone i osećajne granice posmatrača, dopuštajući, s druge strane, da se uplivom posmatračevih duhovnih i vizuelnih interpretacija, izmaštani prostori dalje nadograđuju i šire... 

Povodom svojih radova, umetnica Nina Puhar kaže:

U imaginaciji pronalazim izvorište svoje inspiracije. Imaginarno, bilo ono svesno ili nesvesno, traži od nas da se izmestimo iz svakodnevnice i pristupimo suptilnim čovekovim tvorevinama kao što je sanjarenje. Ono podstiče naš duh da zastane na momenat ispred dela i da mu se prepusti, to jest, da se udubi u one prostorije  umetnikove mašte,  izvlačeći iz svoje duše nepoznata i fizički nedostupna čudnovata mesta.  Prenoseći prizore iz mašte, posmatrač se sukobljava sa konstruisanim svetom koji će ga odvojiti od svakodnevnice, sa namerom da ga postavi na tlo između mašte i realnog.  Sam cilj i jeste približavanje snenih predela posmatraču, to jest, da imaginarno zauzme mesto u stvarnosti.

U vizuelnu osnovu temeljim svoje snove, bogate prostranim predelima ili monumentalnom arhitekturom. Prizori koji su nastali tako lagano, pojavivši se u snovima, krčili su put i stavrali most do svesti, gde se sanjarenjem i maštanjem pojavio imaginarni svet.  Razumno poimanje te vrste estetike rezultiralo je stvaranjem slika i instalacija. Prostor kao glavni prenositelj ideje odnosa između imaginarnog i realnog  jeste u ovom slučaju idealan izbor. Prostor je oko nas i on  oblikuje na svoj način, jer se atmosfera realnog prostora razlikuje od atmosfere imaginarnog. Gaston Bašlar sugeriše pogled na maštani prostor: 

,,Prostor obuhvaćen imaginacijom ne može da ostane indiferentni prostor izložen merenjima geometra. Taj prostor je doživljen. I to doživljen ne u svojoj pozitivnosti, već sa svim pristrasnostima imaginacije. Taj prostor, pre svega, gotovo uvek privlači. On koncentriše biće unutar granice koje štite.”

Nina Puhar rođena je 1994. godine. Diplomirala je slikarstvo, u klasi profesora Dobrice Bisenića, 2017. godine, kog koga je završila i master akademske studije 2018. godine. Prvu samostalnu izložbu imala je u Galeriji Zvono, u Beogradu, 2018. godine. Više puta je učestvovala na grupnim izložbama. Tokom studija dobila je Nagradu FLU za crtež u prvoj godini osnovnih akademskih studija 2014. godine. Kasnije, na master akademskim studijama nagrađena je nagradom iz fonda ,,Mr Miodrag Janjušević, slikar" i nagradom FLU za crtež ,,Stevan Knežević". Nagrada  FLU za crtež ,,Stevan Knežević" podrazumevala je i odlazak u Italiju, u grad Urbino, gde je u ,,Kaus" umetničkom centru uradila knjige crteža.