XXIV FAF-TERET

Kao i 1994, kada je osnovan, FAF prikazuje najbolja savremena dela sedme umetnosti drugačija od većine filmova sa redovnog bioskopskog repertoara. Veliko interesovanje vladalo je i ya film Ognjena Glavonića ‚‚Teret’’ koji je svoju premijeru imao u subotu, u 20 časova u Kombank Dvorani. Film koji je premijerno prikazan na 71. Kanskom festivalu u okviru programa ‚‚Petnaest dana autora’ u delu senzacionalističke štampe i od nekvalifikovanih kritičara proglašen je za antisrpski. Udruženja kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova zatražilo je ostavku direktora Filmskog centra Srbije Bobana Jeftića optužujući ga za finansiranje "antisrpskih" filmova

Film nas vodi u 1999. godinu u Srbiju koja je izložena bestijalnom bombardovanju. Ali to je tek pozadina. Jedan čovek, Vlada, radnik propalog preduzeća iz Pančeva (najbombardovanijeg grada u Srbiji) uputio se na Kosovo da zaradi crkavicu tako što će prevesti neki teret. Ali on ne zna šta vozi. I deluje da ga previše i ne zanima. 

Predeli kroz koje prolazi su sumorni, razrušena zemlja propalih industrijskih postrojenja, tu su svadbe bez radosti i veselja s nakaradnom šund muzikom, mladić koji je imao bend,  a sad beži ni sam ne zna kuda, ljudi prepuni straha i teskobe, surovi i nemušti jedni prema drugima, nose stojički svoj teret koji je i fizički, a još više psihički. 

Ono što je najmučnije u ovom filmu je zapravo tišina.  Ona se svom silinom obrušila na ove jadne ljude, zlokobna i tamna. I sećanje na tamo neke bitke i revolucije, koje su obnovile zemlju s šest plamena u grbu. Koji će planuti, kao i vatra simbolički u filmu par puta, koja će sve pretvoriti u zgarište. Sećanje na očeve kojin su se herojski borili i ginuli. I grandiozne spomenike podignute njima u čast.

I iz jednog od njih (poput onog Rusa s Kavkaza koji je poginuo na Avali) izrašće orah.  A sada su neke poskidane uramljene vođe nasledili neki drugi koji će tek biti skinuti. 

U ovom snažnoj antiratnoj drami nema eksplicitnih scena nasilja, nacionalističke euforije, nema nikakvih leševa, niti krvi, nema čak ni zločinaca. Imamo samo žrtve, ali koji to podnose trpno i ćutke. A i ne saznajemo eksplicitno šta je to u kamionu bilo osim par cigareta i jednog klikera. I toga da je zaudarao. Kamion i njegov zlokobni teret ovde su, pre svega, metafora za svu nesreću koji ratovi donose. 

Ognjen je za ovaj film, koji je ujedno i njegov diplomski rad, dobio nagradu na Kineskom filmskom festivalu za najboljeg reditelja, kao i na festivalu u Košicama, u Slovačkoj. Glavni glumac koji dolazi iz Hrvatske, Leon Lučev  nagrađen je odličjem ‚‚Srce Sarajeva’’ na Filmskom festivalu u Sarajevu. Još jednu nagradu je dobio na Festivalu ‚‚Na kraju sveta’’ koje se održalo na samom istoku Rusije.

Pored Leona Lučeva glumačku ekipu čine: mladi glumac Pavle Čemerikić, Tamara Krcunović, Ivan Lučev, Igor Benčina.