Странице

понедељак, 19. новембар 2018.

XXIV FAF: SPELEONAUT / POD KAMENIM NEBOM dokumentarni film Sonje Đekić




Spajajući istoriju čovečanstva od pračoveka do astronauta, Speleonaut tokom petnaestomesečne pećinske izolacije istražuje svet prigušenih čula. Događaj koji je pre pola veka sa uzbuđenjem pratila jugoslovenska javnost - beogradska publika će uskoro moći i sama da doživi na velikom platnu!

Premijera na 24. Festivalu Autorskog filma, u okviru glavnog programa:                                                 Dom omladine, 28.11. u 18 časova / Reprizna projekcija: Dvorana kulturnog centra, 30.11. u 14 časova



U vreme osvajanja Meseca u leto 1969. godine, tridesetčetvorogodišnji Milutin Veljković kreće na jugoistok Srbije, sa namerom da provede 15 meseci u divljoj, neuređenoj pećini Samar, dugačkoj oko dva kilometra. Milutina nije zanimalo samo da potuče rekord u podzemnom samovanju, već i da prodre u vasionu dubine.

Ovaj izuzetan podvig najpre otkrivamo spolja - kroz seriju portreta zanimljivih likova, svih u vezi sa glavnim junakom. Iznenada, ulazimo u podzemni svet. Mnoštvo odlomaka iz Milutinovog opsežnog pećinskog dnevnika oživljava - od svakodnevnih poslova kao što su priprema kafe i prikupljanje insekata, do dramatičnih zbivanja: vađenje sopstvenog zuba, čežnja za ženom, borba sa poplavom i halucinacijama. 

Povezujući se sa pradavnim precima, ali i istražujući daljine kosmosa u dezintegrisanom vremenu i prostoru pećine, Speleonaut iskušava ljudske sposobnosti i traži našu svrhu.


Veoma je malo filmova, pa i poduhvata, koji se svetom pećina bave mimo uobičajenih speleoloških aktivnosti - taj svet ne trpi dugotrajni ljudski boravak. Detaljni dnevnik Milutina Veljkovića, njegov jedinstven i gotovo neverovatan podvig, kao i sama neobična ličnost, daju nam jedinstvenu mogućnost da zaronimo duboko u ovaj drugi svet na našoj planeti. 

Tokom svog dugog boravka u pećini, Veljković se izmađu ostalog, bavio i arheološkim iskopavanjem. On je izvodio i eksperimente sa kokoškama i patkama, ali i na samom sebi - i došao do veoma dragocenih zaključaka za dugotrajna svemirska putovanja. Ukratko, Milutin Veljković objedinio je vreme čitave ljudske vrste: od pećinskog čoveka, pa sve do astronauta. 

Krajem 1960-ih, kada se cela ova priča dešava, naseljavanje Meseca činilo se kao neminovan korak ljudske vrste u pohodu ka zvezdama... Iako tadašnji svemirski zanos nije potrajao dugo, danas se opet priča o putovanju na Mars, a ova tematika sve je aktuelnija i među filmskim stvaraocima. Met Dejmon u filmu „Marsovac“ otkriva kako preživeti sam u vanzemljskim uslovima. Ideja koju je i Milutin imao - o neophodnosti naseljavanja drugih planeta - pokreće radnju filma „Međuzvezdani“ (Interstellar). Nezaobilazna filmska asocijacija svakako bi bio i „Izgnanik“ (Cast Away), gde Tom Henks provodi godine sam na pustom ostrvu, čeznući za ljudskim bićem.

Dvodelna struktura dokumentarnog filma „Speleonaut / Pod kamenim nebom“ odgovara neobičnosti ovog jedinstvenog poduhvata. Iako izrazito umetnički oblikovan, film sadrži i različite naučno-informativne slojeve koji bi mogli biti interesantni najširem sloju gledalaca. Zbog svega ovog, sigurni smo da publika jedva čeka „Speleonauta“!


„Speleonaut” je priča o jednom velikom zaboravljenom podvigu, o čudima svemira, o tajnama planete na kojoj živimo. Ovo je priča o zvezdanoj kapiji koju jedan neobični heroj otkriva u dubinama apsolutnog mraka i apsolutne tišine. Ovo je vremeplov koji nas vraća u vremena fantastičnih uzleta čovečanstva, kada su sve oči bile uprte u zvezde i kosmička prostranstva - vremeplov koji nas vodi u zabiti Srbije da bi nam otkrio čoveka rešenog da napravi speleološki podvig koji će ga spojiti s letovima na Mesec i pretvoriti u jedinstvenog heroja svemirskih istraživanja - speleonauta.

Posle izuzetnih i otkrivajućih dokumentarističkih putovanja u filmovima „Moj drug Srbija“ i „Kosma“, „Speleonaut“ Sonje Đekić je novo uzbudljivo traganje za potisnutim, odbačenim i zaboravljenim. Ovaj jedinstveni dokumentaristički diptih je brižljivo satkano svedočanstvo o vremenu kosmičkih snova i dostignuća u spoju sa raskošnom vizuelnom autorskom interpretacijom dramatičnog dodirivanja nepoznatog, u prostorima i stanjima izvan uobičajenog ljudskog iskustva. Glavni junak filma je odvažni istraživač Milutin Veljković koji je ostvario još uvek neoboreni Ginisov rekord kao jedini čovek koji je proveo 463 dana potpune izolacije zatvoren u pećini. Sledeći njegove autentične zapise iz knjige „Pod kamenim nebom“, Sonja Đekić kreira očaravajuće prizore mističnog i zastrašujućeg pećinskog sveta ispunjenog treperavim senkama kao bogatim slojevima različitih vremena. U preplitanju potpune tišine i neočekivanih, zaglušujućih simfonija različitih zvučanja, film sledi duboki unutrašnji glas Milutina Veljkovića i kreira njegov fascinantni doživljaj „pećinskog svemira“ do granica neizdrživog košmara.

„Speleonaut“ je sinematično svedočanstvo o sudarima svemira i čoveka, spoljašnjeg i unutrašnjeg, stvarnosti i neobjašnjivih iluzija zbunjene čovekove percepcije. Film o podvigu koji je pomerio granice saznanja o čoveku!


Dužina: 57 min / Godina i zemlja produkcije: 2018, Srbija / Jezik: Srpski sa engleskim titlovima

U filmu učestvuju: Milutin Veljković, Aleksandar Zograf, Arsenije Jovanović, Srećko Ćurčić, Aleksandar Veljković / Scenario i režija: Sonja Đekić / Montaža: Nemanja Babić  / Kamera: Pablo Ferro Živanović  / Produkcija: Svetlana Popović, Zoran Popović, Sonja Đekić / Dizajn zvuka: Dora Filipović  / Muzika: Arsenije Jovanović / Komponovana muzika: Milan Sv. Đurđević  / Specijalni efekti: Nenad Popović / Grafika: Marko Đekić
Produkcija: CVK KVADRAT, uz podršku: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije,  Filmski Centar Srbije, Cyber : Few Good Men 


Srpska štampa je od juna 1969. do septembra 1970. godine brujala o odlazaku dotad anonimnog Milutina Veljkovića u podzemni svet. Kako provodi vreme, ko je on, šta kažu o njemu oni koji ga poznaju? Električar, speleolog, student fizike i svaštar, koji se po rečima njegovog oca „još kao dečak najradije zavlačio po podrumima čitajući fizike, Njegoša i Maksima Gorkog“ - postao je prava pop zvezda, ali i predmet interesovanja naučne javnosti.  



Нема коментара:

Постави коментар