U susret 12. Festivalu nauke
Da
li nas u bliskoj budućnosti zaista očekuju leteći gradovi i automobili
ili bi svet sutrašnjice trebalo da bude nešto zeleniji, na koji način bi
roboti mogli da zamene ljude i šta će to doneti medicina u decenijama
koje dolaze?
Na
ovogodišnjem festivalu nauke, koji se od 29. novembra do 2. decembra
održava na Beogradskom sajmu brojni naučni komunikatori kroz
najrazličitije naučne discipline ponudiće zanimljiva rešenja za
budućnost. U susret 12. Festivalu nauke, inspirisani temom i i srpski
naučnici otkrivaju nam kako će izgledati budućnost naše planete.
Naučni savetnik na Institutu za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, dr Ivan Spasojević
upoređuje ljudski rod u XX veku sa „tinejdžerom koji je dobio brzi
automobil, odakle su proizašli mnogi uzleti i oduševljenja, ali i mnogo
štete“.
„Nakon
veka obilja i znanja koji je bio pre svega definisan eksploatacijom
rezervi nafte i tehnološkom ekspanzijom, svet se nalazi na raskrsnici.
Uz racionalno korišćenje, na našoj plane ti ima dovoljno svega: prostora
(pitajte žitelje Njujorka ili Kalkute), energije (sunce i drugi
obnovljivi izvori), vode (ipak je ovo „plava planeta“), hrane (holandska
efikasnost je dostižna za sve), kiseonika (najveći deo proizvodnje je u
okeanima). Ljudsko društvo će imati izbor između neracionalnih sukoba i
podela u cilju održavanja komfora jednih na račun drugih, i pragmatizma
koji će se odlikovati racionalnošću i ujedinjavanjem.“ Prema njegovim
rečima, u XXI veku čovečanstvo bi trebalo da napravi otklon od
prošlosti, da bude zrelije i pragmatičnije: „Sa time dolazi i težnja da
se svet kome pripadamo bolje razume, u čemu će nauka imati vodeću ulogu
pre svega kroz integraciju znanja. Ovo treba da dovede do razvoja
potpuno novih ideja i koncepata u politici, ekonomiji, fizici i
medicini. Smatam da je čovek vijabilna vrsta koja je spremna da živi u
granicama mogućeg i koja će se prilagoditi svim promenama koje najvećim
delom sama indukuje. Leteći gradovi i automobili predstavljaju odbljesak
koncepta iz prošlog veka, vreme je za suštinsko upoznavanje sebe i
sveta koji nas okružuje.“
U Zemlji budućnosti čovekov omiljeni saradnik biće robot, smatra robotičar dr Kosta Jovanović,
docent Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. „Roboti će
nas potpuno zameniti u svim repetitivnim, monotonim, teškim i dosadnim
poslovima.
Ljudi će raditi poslove koji zahtevaju intelektualni rad i
kreativnost. Drugim rečima, roboti će pomoći ljudima da dalje
intelektualno evoluiraju kroz aktivnosti kojima će prevashodno okupirati
vreme, dok će ljudi stvarati sve pametnije robote. Roboti će biti
jeftina radna snaga. U najjeftinijim hotelima, restoranima i kafićima
služiće nas roboti, dok će ljudski faktor, njegova ljubaznost, humor,
džentlmenski gestovi i socijalna interakcija biti privilegija otmenijih
objekata u kojima ćemo provoditi vreme“, navodi dr Jovanović.
„Nova
tehnološka dostignuća koja treba da unaprede život ljudi ustvari
okupiraju naše vreme dok učimo da ovladamo tim tehnologijama
ostavljajući malo vremena za sebe, porodicu i prijatelje. Izazov
naučnika sutrašnjice biće ne kako da razvijaju nove tehnologije, već
kako da skrate vreme ovladavanja tim tehnologijama ostavljajući čoveku
više kvalitetnog vremena za uživanje u Zemlji budućnosti!“
Sa druge strane, prof. dr Bojana Obradović
sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu veruje da
će ljudi početi sve više da se okreću prirodi kao svom darežljivom
staništu kome pripadaju, a ne kao objektu koga treba pokoriti i
iskoristiti. „U tom smislu, verujem da će se razviti efikasne tehnike
reciklaže i prečišćavanja vazduha, vode i zemljišta, kao i visoko-
energetski procesi koji će koristiti alternativne izvore energije uz
maksimalno iskorišćenje, a bez otpada“, objašnjava dr Obradović.
„Takođe, verujem da će se pronaći metode lečenja zasnovane na
podsticanju samoizlečenja i samoregeneracije. U oblasti istraživanja
novih biomaterijala i tehnika za medicinsku primenu, kojom se ja bavim,
verujem da ćemo razviti sofisticirane bioreaktorske sisteme koji će
imitirati uslove u ljudskom organizmu tako da ćemo brže i uspešnije
dolaziti do novih i jeftinijih lekova i terapija bez primene ispitivanja
na životinjama. Zamišljam čistiji, zdraviji i skladniji svet
budućnosti.“
Tragom ove priče, na zanimljiv način nadovezuje se dr Pavle R. Anđus,
profesor neurobiofizike koji se bavi neurodegenrativnim bolestima,
rukovodilac Centra za lasersku mikroskopiju Biološkog fakulteta
Univerziteta u Beogradu.
„Vidim budućnost u kojoj će svaki pacijent
imati svoj lični medicinski opis (genetski, fiziološki, farmakološki) i
shodno tome primiti personalizovanu terapiju. Vidim primenu mobilnih
telefona koji će najzad pored sadašnjeg otuđenja populacije i odsustva
istinske komunikacije, uz pomoć veštačke inteligencije omogućiti brzu i
efikasnu dijagnostiku pacijenata i brz prelaz na samo-terapiju“, smatra
dr Anđus. „Vidim nastavak u istorijskom trendu biomedicine za
produženje ljudskog života. Ovo naravno mora ići sa razvojem prethodno
navedene borbe protiv bolesti starenja. I ne brine me što to može
izazvati dodatno povećanje stanovništva - na planeti i te kako ima
prostora za sve, a ekologija nas uči i ekološkoj ravnoteži populacija.
Ne bih samo voleo da taj prostor bude cyber-Matrix-prostor kome nažalost
savremena civilizacija prilično teži.“
Generalni
sponzor Festivala nauke šestu godinu zaredom je NIS, kompanija koja se
svakodnevno u svim segmentima poslovanja oslanja na savremene
tehnologije i inovacije. Na ovaj način NIS i Festival nauke zajedno
doprinose afirmaciji nauke i obrazovanja kod mladih u Srbiji, što je
jedan od strateških ciljeva kompanije koja svoje društveno odgovorne
projekte realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.
Deseti put zaredom, Prijatelj manifestacije je mts.
Podrška
festivalu su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu,
Francuski institut, Austrijski kulturni forum i Centar za promociju
nauke.
Suorganizator manifestacije je Beogradski sajam.
Нема коментара:
Постави коментар