Странице

уторак, 30. октобар 2018.

Sprovod u Terezijenburgu u Bitef tetaru





Predstava „Sprovod u Terezijenburgu“, nastala prema istoimenoj priči Miroslava Krleže, evocira atmosferu Austrougarske pred njen krah i traga za odgovorima na pitanja: zašto pametniji popušta, a gluplji pobeđuje i vlada, nekad i sad, u našim krajevima izgleda uvek, i kako to da umetnička dela preživljavaju, i čak su predmet divljenja, dok se umetnici i naučnici ponižavaju i vređaju, mrtvi i živi sahranjuju.



 
U ovoj tragikomičnoj muzejskoj turi gledaoci će moći da se upoznaju sa artefaktima iz oblasti vojne i političke istorije našeg podneblja, ali i sa intrigantnim detaljima iz života kontroverzne Krležine junakinje i junaka. 

 
Osim toga, imaće priliku da iskuse život u velikoj zajednici naroda koja se raspada, učeći po koju reč na hrvatskom, mađarskom, nemačkom ili japanskom jeziku, kao i da uživaju u degustaciji srednjeevropskih vina i projektovanju sopstvenog životnog kreda i/ili zastave.
 
Naslov čuvene Krležine pripovetke  „Sprovod u Terezijenburgu“ ne odnosi se samo na sahranu glavnog junaka, već i na kraj Austrougarske monarhije, koja je prestala da postoji 31. oktobra1918, tačno sto godina pre datuma premijere u Bitef teatru. 


 Značajno je razmatrati uzroke i posledice obe ove smrti, budući da je u našem podneblju i dalje aktuelan trend raspadanja i rasparčavanja zemalja, a ne menja se ni surov odnos društva prema talentovanom pojedincu. 



Predstava ima oblik tragikomične  muzejske ture u kojoj gledaoci mogu da se upoznaju sa eksponatima iz oblasti vojne i političke istorije Austro-ugarske, ali i sa intrigantnim detaljima iz života kontroverzne Krležine junakinje, Olge Glembaj Varonig, njenog muža, pukovnika Varoniga, i ljubavnika, mladog oficira i doktora matematike Ramonga Gejze. 


 Priča prati komplikovanje odnosa u ovom ljubavnom trouglu, na koje dodatno utiče pritisak izazvan ceremonijalnom posetom japanskih generala, pred kojim ceo Terezijenburg, pa i naši junaci, žele da ostave što bolji - dakle lažan utisak o sebi. 




 Uloge tumače Marija Bergam, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Bojan Žirovič, autorka scenografije i kostima je Olga Mrđenović , muzički saradnik Draško Adžić, koreografkinja Aniko Kiš, dramaturškinje Isidora Milosavljević i Kornelija Goli, dizajner svetla Nikola Zavišić, saradnik za video Miroljub Vladić.Dramatizaciju i režiju potpisuje Anđelka Nikolić. Predstava je nastala kao koprodukcija Bitef teatra i Pozorišta Dežo Kostolanji iz Subotice.




REČ UREDNIKA KULTURNIKA



Pozorišni komad Sprovod u Terezijenburgu s propratnom izložbom. Krleža je, bombastično poput tabloida, ali kudikamo intelektualnije voleo da iznosi prljav veš K&K monarhije. Intrigantno. Miteleuropski sentimentalno. Šamar malograđanštini, poltronštini i palanačkom licemerju.



U predvečerje sumraka nekad moćne i glamurozne carevine odvija se jedna sasvim lična ljudska drama; ljubavni trougao koji čine Olga Glembaj Varonig, njen muž, pukovnik Varonig, i ljubavnik, mladi oficir i doktor matematike Ramong Gejza. Stvar, dodatno, komplikuje, iznenadna poseta visoke zvanice iz Japana. Kroz muzejsku postavku, tumačeći artifakte upečatljivo su nas proveli Marija Bergam, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Bojan Žirović.


Na sedištu poklon svileni bombon s misterioznom porukom iz predstave.

Odmotao sam celofanski omotač, razmotao poruku i s blagom nevericom pročitao. 

Mogao sam misliti!


Hajde, idemo do stola, da popijemo još koju butilju, pa da krenemo kući.



Fotografije: Nenad Sugić s predstave, KulturniK

Нема коментара:

Постави коментар