Zakoračite u čudesan svet čitajući Atlas mitova

Atlas mitova koji je osmislio Tijago de Morais očaraće, kako decu, tako i odrasle. Ovu obrazovnu knjigu o najzanimljivijim kulturama sveta možete pronaći u Vulkančiću. Iako je namenjen za uzrast 9+, i roditelji ga sa oduševljenjem čitaju. 

Atlas mitova sadrži mape sa bogovima, herojima i fantastičnim stvorenjima iz drevnih krajeva sveta. Neobičnim ilustracijama na zanimljiv i deci pristupačan način predstavljaju se različite mitologije. Neke od njih su: grčka, egipatska, slovenska, induska, japanska, astečka, polinežanska i druge. Svaki od dvanaest odeljaka ima sopstvenu mapu na kojoj su ilustrovani najvažniji bogovi, heroji, fantastična bića i druge značajne figure jedne od 12 mitologija. Atlas na duhovit način prikazuje neke od čuvenih mitskih priča velikih drevnih civilizacija, i kao takav, idealan je poklon za svako radoznalo dete. 

Da biste zakoračili u dvanaest čarobnih mitoloških svetova potrebna vam je samo mapa. 

Međutim, mape u Atlasu mitova su posebne jer prikazuju kako su različite kulture tumačile svet. Jedni su ga zamišljali kao džinovsko drvo, drugi kao planinu, a neki su verovali, da se život odvija na oklopu ogromne kornjače. Knjiga otkriva čitavo carstvo ideja – i sve su fascinantne. Na putu oko sveta, čitaoci upoznaju nezaboravna božanstva, čudovišta, junake, varalice i fantastična bića.

Tijago de Morais je mladi pisac i ilustrator. Odrastao je u Brazilu, gde je sa 16 godina počeo da ilustruje za lokalne novine, a nakon fakulteta seli se u London zajedno sa suprugom Anom. Dobio je nekoliko nagrada za svoje ilustracije.

Сећање на… МИЛЕНА ДРАВИЋ (1940-2018)

Југословенска кинотека, Узун Миркова 1 / Од 1. до 5. новембра 2018.

На неке од незаборавних улога вољене и цењене глумице Милене Дравић подсетиће избор филмова који се приказује у Свечаној сали у Узун Мирковој од 1. до 5. новембра.

На програму су њен први филм „Врата остају отворена“ (1959) Франтишека Чапа, као и низ изузетних остварења - „Девојка“ (1965) и „Јутро“ (1967) Пурише Ђорђевића, „Човек није тица“ (1965) Душана Макавејева, „Рондо“ (1966) Звонимира Берковића, „Хасанагиница“ (1967) Миће Поповића…

Циклус затвара једна од највољенијих комедија југословенске кинематографије - „Није лако са мушкарцима“ (1985) Мише Вукобратовића.

Све пројекције су бесплатне.

Четвртак, 1.11.

20:30 ЧОВЕК НИЈЕ ТИЦА (ЈУГ, 1965)
ул. Милена Дравић, Јанез Врховец
р. Душан Макавејев

Петак. 2.11.

18:00 ВРАТА ОСТАЈУ ОТВОРЕНА (ЈУГ, 1959)
ул. Милена Дравић, Раде Верговић
р. Франтишек Чап (Frantisek Cáp)
20:30 ДЕВОЈКА (ЈУГ, 1965)
ул. Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р. Младомир Пуриша Ђорђевић

Субота, 3.11.

16:00 ЈУТРО (ЈУГ, 1967)
ул. Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р. Младомир Пуриша Ђорђевић
18:00 КЛАКСОН (ЈУГ, 1965)
ул. Милена Дравић, Беким Фехмију
р. Војислав Кокан Ракоњац
20:30 РОНДО (ЈУГ, 1966)
Ул. Милена Дравић, Реља Башић
р. Звонимир Берковић

Недеља, 4.11.

16:00 ХАСАНАГИНИЦА (ЈУГ, 1967)
ул. Милена Дравић, Раде Марковић
р. Миодраг Мића Поповић
18:00 CROSS COUNTRY (ЈУГ, 1969)
ул. Милена Дравић, Мирчета Вујичић
р. Младомир Пуриша Ђорђевић
20:30 ХОРОСКОП (ЈУГ, 1969)
ул. Милена Дравић, Драган Николић
р. Боро Драшковић

Понедељак, 5.11.

18:00 ПАВЛЕ ПАВЛОВИЋ (ЈУГ, 1975)
ул. Милена Дравић, Беким Фехмиу
р. Младомир Пуриша Ђорђевић
20:30 НИЈЕ ЛАКО СА МУШКАРЦИМА (ЈУГ, 1985)
ул. Милена Дравић, Љубиша Самарџић
р. Михаило Вукобратовић

JESENJE NOVOSTI IZ BOOKE

Ovu jesen u BOOKU dolazi s dve nove knjige:

• KUHANJE, Slađane Nine Perković, u pitanju je zbirka od dvanaest priča koju ćete pročitati u jednom dahu,
• MOJA BORBA 5, Karl Uve Knausgora, nastavak je briljantne sage o mladom umetniku kog smo do sada već svi dobro upoznali.

KUHANJE, SLAĐANA NINA PERKOVIĆ

Slađana Nina Perković je mlada regionalna autorka, koja je već sa prvom zbirkom priča KUHANJE postigla veliki uspeh. Slađana je Banjalučanka sa pariskom adresom, a u njenim pričama susrećemo se sa prodorno realističnim, kompleksnim i živopisnim junakinjama koje govore o svojim životima, osećanjima, strepnjama, nadanjima i fantazijama. 

Kroz, na prvi pogled, obične detalje i svakodnevne životne situacije, u ovim žestokim pričama izbija ono što jeste sam život, sa svom velikom lepotom, velikom patnjom, velikim bolom koji ga čine. 

Od sredovečne žene koja fantazira o tome kako kuva odrubljenu glavu sopstvenog muža, do devojke koja, u gradu daleko od svoje domovine, kao recepcionarka jedne firme, sabotira svoje nadređene – ovo su junakinje koje ćete, uprkos njihovim manama, prepoznati kao ljude od krvi i mesa i sa njima saosećati.

Junakinje Kuhanja nadživele su svoje muževe. Dvanaest priča, koje nas u svom višeglasju podučavaju subverzivnoj lepoti ženskog pripovedanja. Morbidno, oporo i vrlo čitljivo štivo, razotkriva prirodu bolesti u koju smo zapali. U pitanju su teška, ali ukusna jela.

Slađana Nina Perković rođena je 1981. godine u Banjaluci, gde je diplomirala novinarstvo. Nakon što je dobila stipendiju francuske vlade, završila je i postdiplomske studije na Sorboni.

Trenutno živi i radi u vozovima i avionima na relaciji Pariz–Banjaluka. 

„Kuhanje“ je njena prva knjiga.

MOJA BORBA 5, KARL UVE KNAUSGOR

Norveška književna senzacija koja je uzdrmala ceo svet, šestotomno delo MOJA BORBA, jedinstvena je priča koja balansira na tankoj liniji između autobiografije i romana. 

Pišući o svom životu, Knausgor stremi ka tome da ilustruje mesta na kojima život postaje književnost, a književnost život. U petom delu MOJE BORBE, saznajemo sve o Karl Uveovom studentskom životu, stvaralačkom neuspehu, prvoj velikoj ljubavi, prvom slomljenom srcu, ali i okolnostima pod kojim je uspeo da objavi svoj prvi roman.

Knausgor se još jednom vraća na trenutak smrti svog oca kojom se zatvara krug mladalačkog lutanja i započinje njegov zreli život.

U ovoj dirljivoj priči o jednom mladom čoveku osećanja vode glavnu reč.

Karl Uve Knausgor (Karl Ove Knausgård) rođen je 1968. u Oslu, a odrastao je na Trumeji i u Kristijansandu. Kao devetnaestogodišnjak pohađa Akademiju za umetničko pisanje u Hordalandu. U Bergenu je studirao istoriju umetnosti i književnost. U periodu 1999–2002 radi kao urednik književnog časopisa Vagant, u kojem, pored ostalog, piše eseje o Prustu i DeLilu. Knausgor je 1998. godine debitovao romanom Van sveta (Ute av verden), postigao veliki uspeh i postao prvi debitant koji je dobio prestižnu nagradu norveške kritike „Kritikerprisen“. Njegov sledeći roman Vreme za sve (En tid for alt) izlazi 2004, i nominovan je za nekoliko nagrada, između ostalih i „IMPAC Dublin Literary Award“.

Šestotomni autobiografski roman Moja borba (Min kamp) izlazi u periodu 2009‒2011, postiže veliki uspeh u Skandinaviji i u svetu, dobija nekoliko nagrada i nominacija. Samo u Norveškoj prodat je u 600.000 primeraka.  Zbirku eseja Amerika duše (Själens Amerika)objavljuje 2013. godine.Tokom 2015. i 2016. godine izlaze četiri knjige eseja, Jesen, Zima, Proleće, Leto (Om høsten, Om vinteren, Om våren, Om sommeren),u formi pisama koje otac piše svojoj ćerki čije rođenje isčekuje. Njegova dela dosad su prevedena na više od dvadeset jezika, a osim pisanjem, Knausgor se bavi i izdavaštvom.

PITER BENS: EKLEKTIKA NA KLAVIRU

Tek što smo zaključili ovogodišnji 34. Beogradski džez festival a već se vraćamo na mesto uživanja. U Kombank dvoranu. Samo je gost nov, u pitanju je mladi mađarski pijanista, PIter Bens. Čovek koji na čaroban crossover način izmešao klasičnu i pop muziku.

Tako dolazimo do dve dobre vesti. Prva je da Beograd ima solidan kapacitet za upijanje kultuirnih dešavanja, jer je Kombank dvorana bila ispunjena do poslednjeg mesta. Drugo je da je ovakvo veliko interesovanje za ovu vrstu muzike i njenu popularizaciju, a time i smanjenja uticaja loše i kič kvazimuzike.

Koncert je u prepunoj velikoj sali Kombank dvorane započeo s 15-tak minuta zakašnjenja (20:45h) i trajao desetak minuta posle 22 časova. Bens je uz upotrebu pregršt klavirskih gadžeta (poput lup mašine) uspeo da napravi punu muzičku strukturu bilo da je svirao: Fonsijev Despasito, hit Bitlsa (Here Come's A Sun), Majkla Džeksona (Black&White, Beat it, Human Nature, Thriller), Queena (Somebody To Love, Don't Stop Me Now, Bohemian Rhapsody). Vešto i lukavo, Bens u obradu popularnih pesama ubacuje i svoje autorske, koje još nije publikovao na Internetu, a deo su njegovog autorskog albuma. Da li su svi posetioci koncerta sve ovo i očekivali ne verujem, ali deluje da su sve vrlo lepo sažvakali. Između numera Bens nam priča o sebi i svom muzičkom razvoju:

"Rođen sam nedaleko odavde, a sada samo ovde prvi put. Patim od nesanice i imam dva izbora:  Netfliks ili piano. I skoro uvek biram da sviram i nešto  stvaram."

Jednu pesmu, najstariju od onih koje još izvodi, sačinio je ispirisan  Fibonačijevim nizom (Leonardo Pisano Bigollo, 1170 –  1250), matematičkim nizom, uočenom u mnogim prirodnim pojavama (fizičkim, astronomskim, hemiskim, biološkim). Predstavlja niz brojeva u kome zbir prethodna dva broja u nizu daju vrednost narednog člana niza. Nastao je iz Fibonačijeve fascinacije zečevima, a možda krije i ključ za rešavanje tajni svemira:

"U savršenim uslovima, koliko parova zečeva možemo da dobijemo za godini dana od jednog para zečeva?“


Piter Bens rođen je 1991. godine. Kao čudo od deteta, počeo je da svira klavir s dve godine. Sa samo sedam godina je primljen u akademiju „Franc List“ u Mađarskoj, kada je napisao i svoju prvu kompoziciju pod uticajem Mocarta i Šopena. Svoj instrument opisuje rečima:

"To je veliki komad nameštaja na kojem dirke čine samo 5 %."

Samo četiri godine kasnije objavljuje svoj prvi solo album sa autorskim kompozicijama, a 2004. godine osvaja treću nagradu na takmičenju "Gyorgy Ferenczy International Piano Contest" a četiri godine kasnije objavljuje svoj drugi album Nightfall. 

Inspirisan delom Džona Vilijamsa, čoveka koji ima najviše dobijenih Oskara posle Volta Diznija (Rat zvezda, Indijana Džons, ET, Šindlerova lista...) odlazi u Boston da studira komponovanje muzike za film na “Berklee College of Music”, najistaknutijem privatnom univerzitetu posvećenom savremenoj muzici. 

Godine 2015. postao je poznat širom sveta zahvaljujući izvanrednoj obradi pesme Bad Majkla Džeksona. Njegov najnoviji video-snimak izdat je u maju ove godine, pesma Africa grupe „Toto“, za samo dva meseca imao je preko dva i po miliona pregleda.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a bio je upisan kao rekorder i u Ginisovu knjigu rekorda od januara 2012. do juna 2017. godine u kategoriji „Najveći broj udara po dirkama klavira u minutu“.

 

Posle dugotrajnog aplauza kojim je okončan njegov beogradski nastup, odlazi sa scene da bi se nakratko vratio na bis i izveo čuveni hit grupe Toto "Afrika". A onda odlazimo u toplu beogradsko-oktobarsku noć i razmenu utisaka uz crno Rebel pivo.

 

Народно позориште у Приштини, поводом 70 година од оснивања, доделило Повељу Народном позоришту у Београду

Народно позориште у Приштини, са привременим седиштем у Грачаници, поводом 70 година од оснивања доделило је Повељу Народном позоришту у Београду за значајан и дугогодишњи допринос раду и афирмацији тог косовско-метохијског театра.

У име Куће, директор Предраг Радоњић уручио је Повељу 29. октобра управнику Народног позоришта у Београду Дејану Савићу.

Радоњић је оценио да је Народно позориште у Београду њихов „стратешки партнер, узор и ослонац који нам обезбеђује просторе за припремање дела представа, када за то постоји потреба, као и простор где одржавамо београдске премијере“.

Он је истакао да им та подршка веома много значи с обзиром на то да је тај театар, како је нагласио, практично кућа без своје матичне сцене и зграде.

„Иако се она води да је у Грачаници, ми смо, заправо, из нашег матичног града, са наше матичне сцене и зграде у Приштини, протерани“, подсетио је Радоњић.

Додао је да позориште на чијем је челу гостује у свим местима на Косову и Метохији, али и у другим деловима Србије и указао да је, ипак, свима њима највеће задовољство и част када своје представе играју у Народном позоришту у Београду.

Захваливши се на признању, Савић је рекао да је ова зграда увек била и дом наших драгих колега и пријатеља из Народног позоришта у Приштини.

„Кад год им је то потребно и кад год се укаже прилика, они су овде добродошли, као код куће, а ми ћемо им увек пружити сву могућу техничку, логистичку и уметничку помоћ која им је потребна“, рекао је Савић и најавио да ће Народно позориште у Београду, током наредне године, у оквиру јубиларне сезоне, гостовати на Косову и Метохији са неком од представа са актуелног репертоара.

Свечано отварање Велике сцене 31. октобра

Са поносом обавештавамо јавност да ће Велика сцена Народног позоришта бити свечано отворена 31. октобра, јер са нестрпљењем желимо да отворимо врата за наше посетиоце.

У оквиру почетне фазе реконструкције, завршени су радови на адаптацији и поправци дела тоалета за публику у холу партера Велике сцене, као и на тоалетима и туш кабинама које свакодневно користе чланови ансамбла Балета.

Већ три месеца интензивно траје друга фаза реконструкције Народног позоришта са стране улица Васине, Доситејеве и Браће Југовић у оквиру које је, између осталог, предвиђено да се са фасаде уклоне сви детаљи склони паду и да се на местима где недостају делови изврши потпуна репарација, рестаурација и конзервација.

У трећој фази реконструкције планира се наставак радова у следећој години, а према плану и програму рада за 2019. годину, по добијању сагласност за планирани буџет.

Како је јубиларна, 150. годишњица у току, радујемо се реализацији радова у згради позоришта како би обезбедили боље и сигурније услове за публику и запослене, а такође, учинили зграду лепшом и сјајнијом чиме би нагласили значај овако великог јубилеја не само за нас, већ и за културу уопште, а за све то су Министарство културе и информисања и Република Србија одобрили значајна средства у циљу унапређења заштите културне баштине Републике Србије.

Управник Народног позоришта у Београду, Дејан Савић