„Spasitelja sveta” možda nije u potpunosti oslikao Leonardo da Vinči

leonardo da vinči (1452-1519) spasitelj sveta, salvator mundi,ulje na platnu, 65,7 x 45,7 cm, naslikano oko 1500.

Najviša cena koja je plaćena za jedno umetničko delo do sada bila je 152 miliona evra, za sliku španskog umetnika Pabla Pikasa verziju O „Žene iz Alžira” u maju 2015, takođe na aukciji kuće Kristi u Njujorku. No, taj rekord je oboren 15. novembra 2017. kada je slika  velikog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija prodata za rekordnih 380 miliona evra, muzeju Luvr u Abu Dabiju. Garantovana cena slike „Salvator Mundi” na aukciji je bila najmanje 85 miliona evra. Rekordna cena prodate slike za 380 miliona evra uključila je i naknadu koju je kupac platio aukcijskoj kući.

Slika „Salvator Mundi”, jedna je od skoro 20 slika Da Vinčija za koje se zna da postoje i jedina koja se nalazi u privatnom vlasništvu.  Nekada je bila u vlasništvu Kralja Čarlsa I Stjuarta, a nestala je sa vidika sve do 1900. godine. "Kristiz" je sliku Hrista eteričmog i zamišljenog lica, kako drži kristalnu kuglu u levoj ruci, dok desnom blagosilja, nazvao "najvećim otkrićem XX veka". Sliku je prodavao ruski oligarh Dimitrij Ribolovljev (50), vlasnik fudbalskog kluba "Monako". On ju je kupio od francuskog dilera Iva Buvijea za 127 miliona dolara, a Buvije ju je nabavio na privatnoj prodaji u aukcijskoj kući "Sotbiz" (Sotheby's) 2013. za 50 miliona manje. Pre toga "Salvator Mundi" je bio u vlasništu konzorcijuma dilera uključujći i Aleksandra Periša koji ju je nabacio za oko devet hiljada dolara prilikom prodaje jednog američkog imanja 2005. Kada ju je Periš "očistio" i odneo stručnjacima na proveru, imali su šta i da čuju. Potvrđeno je da je autor slike Leonardo da Vinči. Bila je to prva slika pripisana Leonardu još od 1909. godine.

"Šanse da pronađete neku nepoznatu Leonardovu sliku manje su nego da otkrijete neku novu planetu", izjavio je Loik Gozer, ekspert "Kristiza".

Slika visoka 66 centimetara koja prikazuje Isusa Hrista, pripisuje se velikom umetniku, a naručena je za francuskog kralja Luja XII. Umetnik je na njemu koristio najmanje pet tankih slojeva glazure za dobijanje željene nijanse kože na Hristovom licu – istom tehnikom koju je koristio i prilikom slikanja Mona Lize.

Kada su svi pomislili da je sve jasno, novu buru podigao je oksfordski istoričar umetnosti Metju Landru konstatacijom da je sliku ipak završio jedan od Leonardovih pomoćnika. 

Naime Leonardo je imao običaj da oslika 20-30% slike i ostatak prepustio asistentima. No ovu je i potpisao. Deluje da je bio zadovoljan njenim izgledom.