Pomor i strah Vuleta Žurića u Delfiju SKC

"Jer, sudeći po prispelim izveštajima, prva žena koja je donela bolest u Irig nije slučajno otišla da obiđe bolesnu sestru u selu, čije ime nije ni pokušavao da izgovori, i nije slučajno nakon sestrinog pogreba uzela neke njene stvari i ponela sa sobom."

Tema Žurićevog novog romana je epidemija kuge koja je zahvatila Srem krajem XVIII  veka, a koja je odnela samo u toj varoši preko 2500 života za manje od godinu dana. Polovinu stanovništva tadašnjeg Iriga. Bejaše to vremena kada su austro-turski ratovi minuli. O knjizi su osim autora govorili Dejan Mihailović (čija će knjiga „Podvizi i stradanja grofa od Takova“ u istom terminu i na istom mestu biti predstavljena za dva dana), urednik izdanja, i Vladan Bajčeta, književni kritičar u ovom komadu književni epidemičar.

U Irigu 1975. svešteniku Stevanu Veziliću i lekaru Andriji Budaiju, skrbnicima duše i tela svojih sugrađana, palo je u deo da žiteljima pruže svaku vrstu pomoći, da uteše bolesne i bližnje, da ublaže strah i bolove, i da uz pomoć austrijskih vlasti otvore karantin i zaustave epidemiju. U narodu se šire glasine da kugu širi prelepa devojka pepeljastih očiju sa belim plaštom, koja se povremeno pojavljuje po sremskim selima. 

A samo Vezilić i Budai znaju pravu istinu…

„Šturi zapis paroha Stevana Vezilića na listu kužnog jevanđelja bio je i više nego dovoljan da se zainteresujem za vreme, ljude i mesta koje je pogodila jedna od poslednjih velikih epidemija kuge na našem tlu“, rekao je Vule Žurić. „Iz obimne građe, koju su za sobom ostavili najvažniji akteri suzbijanja zaraze u Sremu krajem osamnaestoga veka, izronila je priča o Irigu i njegovim tadašnjim žiteljima, o ljudima koji su hteli da im pomognu, o onima koji su nameravali da se na njihovoj muci obogate i o onima koji su usred užasnog pira smrti čak uspeli i da se zaljube u jednu tajanstvenu devojku očiju boje pepela. Držeći se fakata, stvarajući književne junake isključivo od ljudi koji su zaista živeli i umirali u Irigu od avgusta 1795. do avgusta naredne godine, hteo sam da opišem ne samo suzbijanje epidemije kuge, već i sučeljavanje dva sveta: onog evropskog, koji ’leči’ pre svega uvođenjem reda, i ovog našeg, balkanskog, koji je još uvek ’bolestan’ od sopstvenog višeslojnog i remetilačkog identiteta.“

Dobitnik Andrićeve nagrade 2015. godine vešto uplićući istorijske događaje i likove u radnju i služeći se autentičnom leksikom i govorom ondašnjeg srpskog življa na granici Austrije i Turske, uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji. Taj jezik je po rečima Mihailovića predvukovski, arhaični, slavenoserbski, ali i današnjem čitaocu prepoznatiljiv. On je u funkciji da plastičnije i verodostojnije opiše tadašnju atmosferu.  

Konstatuje da ovaj roman u tematskom i stilskom smislu iskorak u Žurićevom stvaralaštvu jer nas vodi u davnu prošlost, u epohu. Da se autor potvrđuje kao majstor dijaloga i živopisnih opisa. Žurić uspeva da na privlačan način, uprkos teškoj temi, dočara vreme i običaje jedne prohujale epohe, u kojoj su se na ovim prostorima pomešali narodi, verovanja, kulture i običaji.

„Vule Žurić ovog puta ide malo dalje u prošlost, čak dva veka. Trebalo je istražiti građu i ući u epohu, u čemu je Vule izuzetno dobar, podjednako kao i u jeziku kojim uspeva da oboji tu epohu", smatra Dejan Mihajlović urednik ovog izdanja.

Bajčeta u romanu koji nije istorijski nego se bavi jedim istorijskim događajem u svetskim okvirima minornim, prepoznajući različite mentalitete i sveprisutni strah. Posle Borislava Mihajlovića Mihiza  (1922.— 1997.) ovo je prva književna opservacija Iriga. Primećuje odsustvo glavnog junaka. Semantički nivo ga nije zaveo i preveo. Kaže da se u ovom književnom štivu može osetiti uticaji i citati Miloša Crnjanskog (1893. — 1977.) za kojeg Žurić smatra da mu je književni ujak. Kao srž onog što roman razmatra Bajčeta pre svega anticipira razmatranje pitanja kako nas vide komšije i u čemu se razlikujemo.

„Vule Žurić priča priču o sudbinama običnih ljudi, bez glavnog junaka. Izdvojili bismo četiri lika, nebitnih imena – ono što je bitno jeste da oni povremeno jašu konje. Oni su četiri jahača. Kuga se pojavila u jednom malom mestu na obroncima Fruške gore.“, rekao je Bajčeta.

Reč uzima Vule Žurić i kaže da je posle Republike Ćopić, izdate 2016, tražeći materijal za dečiji roman (Roman bez ormana) natrčao na knjigu "Kuga u Sremu 1795. i 1796. godine" dr. Radivoja Simonovića (1858. - 1950. etnograf, geograf, istoričar, filolog i sociolog, neumorni putnik i istraživač, fotograf i utemeljivač planinarstva u nas), štampanu baš u Pančevu (gde pisac živi) 1896. godine. Kada je zaronio u tu knjigu iz nje su počeli da izranjaju književni likovi. Interesantno, kada je knjigu dovršio u Etnografskom muzeju je otvorena izložba posvećena dr. Radivoju Simonoviću. Par prvih poglavlja napisao je u Sloveniji. Priča se sama porađala, a proces pisanja je zabavljao autora.  Lik devojke, Šerid Zade je jedini lik u romanu koji nije autentično iz ovog miljea, već ga je autor preuzeo iz nekog drugog.

  „Tražeći temu za knjigu za decu, ja sam nabasao na temu za odrasle.“ kaže Vule Žurić. „Čitajući knjigu Radivoja Simonovića, jednog svestranog lekara o stogodišnjici velike kuge u Sremu, izranjali su mi likovi, njihova imena i lica koja su govorila: ’Napiši me, napiši me’, i tako sam se ja predao toj temi.“ Dok je pisao roman, Vule nije znao kako će se ona završiti, jer se priča kako kaže „pisala sama“. „Jedino sam ženski lik pronašao u drugom zapisu i tek uvođenjem tog lika celina se zaokružila, jer smrt, strah, disciplina i inat, ništa od toga ne bi imalo smisla da nema ljubavi.“

„Pomor i strah“ je intrigantan roman koji ispituje granice ljudskosti u nevoljnim vremenima napisan uz pomoć  detaljnih svedočanstava koje su za sobom ostavili nemački i mađarski lekari koji su se bavili suzbijanjem kuge u Irigu. Pisac pokušava da rekonstruiše celokupnu proceduru čišćenja varoši, uplevši u ono što je fakat političku i ljubavnu intrigu. Da mu udahne život uprkos svemu i da žitelje potakne na pesmu (kao što su po svedočanstvima i činili). 

Sveštenik Vezilić, čovek lakmus-papir, kome je sve prešlo preko glave, se posle epidemije kuge posvetio pčelarstvu. Kužno jevanđenje koje je na štapu dugom četiri metra prinosi zaraženim na celivanje i danas se čuva u Irigu. Zašto mi na pamet pada film „Variola Vera“?

Na pitanje zašto nam je bolest potrebna, Žurić odgovara da bismo ozdravili, a između ta dva međaša smešta sumnju i ljubav, onu ljubav koja prodružava vrstu. 

Vule Žurić rođen je u Sarajevu 1969. godine. U periodu 1999-2000. godine, kao stipendista Međunarodnog parlamenta pisaca boravio u Pontederi, u Italiji. Predsednik je Upravnog odbora Srpskog književnog društva.

Zbirke priča: Umri muški (1991), Dvije godine hladnoće (1995), U krevetu sa Madonom (1998), Valceri i snošaji (2001), Katenačo (2011) i Tajna crvenog zamka (2015).

Romani: Blagi dani zatim prođu (2001), Rinfuz (2003), Tigrero (2005), Crne ćurke i druga knjiga crnih ćurki (2006), Mrtve brave (2008), Narodnjakova smrt (2009), Nedelja pacova (2010), Srpska trilogija (2012) i Republika Ćopić (2015).

Autor je knjige radio-drama Crni glas za belu hartiju (2017), knjige za decu Roman bez ormana (2017), kao i zvezdaškog dela monografije Mnogo smo jači/Derbi, moj derbi (2014).

Za Lagunu je priredio tematske zbirke priča savremenih jugoslovenskih autora posvećene Gavrilu Principu (Gavrilov princip) i Branku Ćopiću (Orlovi ponovo lete).

Napisao je scenario za film Gorana Markovića Slepi putnik na brodu ludaka (2017) i dramu Posljednji mejdan Petra Kočića, koja je imala praizvedbu na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske u oktobru 2017. godine, u režiji Nebojše Bradića.

Njegove priče prevođene su na desetak jezika, a sa engleskog je preveo monografiju o savremenoj umetnosti Vila Gomperca Šta gledaš (2015) i sa italijanskog roman Huga Prata Korto Malteze u Sibiru (2017).

Dobitnik je nekoliko književnih nagrada, među kojima je i „Andrićeva nagrada“ za zbirku priča Tajna crvenog zamka, koju je 2014. godine objavila Laguna.

Živi u Pančevu. 

Knjigu „Pomor i strah“ možete pronaći  (od 1.juna 2018.) u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.