JAZZ KOMUNA ZELENKOVAC

Za Kulturnik piše i fotografiše: Gordan Gorunović

Prijatelj Željko Prtina, koji me je inficirao letovanjem u sred šume Republike Srpske, je odličan PR. Prepričavajući njegove pohvale privukao sam još nekoliko prijatelja, tako da je naš, beogradski kvartet krenuo dan pre početka na festival sa predahom u pelepoj Banja Luci. 

Gledjući promo materijal i snimke sa youtube-a mislio sam da mogu da pretpostavim šta nas tamo čeka, ali izgleda da sam bio pomalo naivan. Snimci su dvodimenzionalni a ovaj skup i priroda pružaju mnogo više od toga. Sam put je oslikan predivnim predelima i pastoralnim lepotama.

Stižemo u toku tonske probe niškog benda Jayus Jazz. Uživanje je već započelo. Puši se kazan sa pasuljem, roštilj i dopire žamor veselih gostiju i muzičara. Boro Janković alijas Zelenkovac je centralna figura. Markantni lik slikara koji živi u ovom nekrunisanom carstvu. Njegova mala i harmonična ekipa, kroz neformalni pristup ispunjava sve potrebno svim privremenim stanovnicima ove čudne komune.

Cene dnevne ulaznice i mesta u kampu su više nego simbolične. Hrana, piće, suveniri, šumski med ili egzotične rakije su takođe vrlo pristupačne za nomadski džep. Mi smo se smestili u funkcionalnu kolibu gore pomenutog prijatelja desno od bine. Sa terase je bilo moguće pratiti celo dešavanje, ali prava atmosfera je ipak bila ispred bine ili na klupama kafanice smeštene među drvećem. 

Dosta stranaca iz Evropske Unije ali i iz regiona polako popunjava naselje. Sede skupa muzičari, publika, tonci, konobari, slikari a u prolazu bude i pasa i mačaka a viđen je i jedan vuk u poznim godinama, koji je hipnotisan džezom izgubio agresivnost i bio fin i miroljubiv posmatrač.

Prve večeri, u četvrtak, uz odlične svirke svih bendova desio se neobičan događaj. U toku nastupa energičnog fjužn džez benda iz Holandije “Kuhn Fu”, kontrabasista je u žaru plesa s instrumentom pao sa kamene i povisoke bine. 

Svi su bili u šoku i samo jedna prisebna devojka pritrčava ali feniks sa tregerima, otresa prašinu sa pantalona i vraća se dok njegove kolege odozgo melju svojim ritmom. Gitarista na ivici panka i povremeno rokabilija. 

Totalni delirijum koji pokazuje da nije sve u zvučnim imenima, već u odličnom pristupu onim čime se bave muzičari. 

Najavljeni trio Jovana Maljokovića je otkazan zbog skromnog budžeta, ali je zato viđeno za četiri dana po tri benda svakodnevno, plus sešn koji je organizovao Jan Kovač, inače sin vanvremenskog muzičara, Borisa Kovača.

U subotu veče hipnotisali su nas (Anti)world orkestar The Cyclist Conspiracy pojačan sa tri sjajna gostujuća ženska vokala pod vođstvom fantastične etno pevačice Svetlane Spajić. Iz zelenila je iznenada pokuljala reka ljudi da vidi o čemu se radi. Čudan spoj koji probija sve barijere. Teško opisivo rečima.

Bilo bi previše taksativno nabrajati sve nastupe ali mogu reći da nije bilo slabijeg ili “odrađenog”. Magija šumskih vila bila je dovoljna da možda i neki prosečni postanu još bolji. Uživanje je pričinjavalo i slušanje tonskih proba, dok se pila kafa ili nešto jače na drvenim stolovima, družeći se sa svima ravnopravno. Ovde su svi zvezde i svi su bitni. Nema VIP loža ili privilegovanih. Jedino su iznad situacije, na stazi ka etno naselju, “namrgođeni” mladići, koji sklanjaju improvizovanu rampu ka parkiralištu i zvanični ulazak u Borin raj. Kod njih su ulaznice i oni svoj posao vrlo ozbiljno shvataju.

Kiša i jesenje leto, verovatno je smanjilo očekivanu posetu, ali nije pokvarilo ukupan doživljaj. Rok festival koji je napravljen u blizini na Janjskim vodopadima u istom terminu, više je sebi napravio loš marketing. Zvučna imena i takođe sjajan prostor, zbog potopa je imao skromniju posetu. 

Na izletu ka tom arealu doživeli smo u lokalnoj kafani živu svirku, harmonikaša koji je slučajno u prolazu dobio i bakšiš od zadovoljnih gostiju, dok je kolona rokera čudno gledala gajbe sa pivom koje su se hladile u ledenoj reci Janj.

Punoletstvo festivala i tri decenije trajanja Zelenkovaca, pokazuje da ipak nije baš sve u novcu, već da ima ponešto i u entuzijazmu, sjajnom prirodnom ambijentu, dobroj muzici i pozitivnoj energiji istinskog misonara Bore Zelenkovca.

Izgleda da taj neobični miks čini prava čuda. Na kraju bih poželeo da što duže traje i postane stalna referenca u kalendaru svih zaljubljenika u prirodu i u muziku. Sledeće godine poslednji vikend u julu obeležite jednom notom u svom notesu. Vesela komuna sa poglavicom Borom čeka vas sve otvorenog srca.