Odabrani: Seti se da ne zaboraviš
U svojoj doktorskoj tezi Tanja Bogdanić je razmatrala pitanje
potrošačke kulture, zadirući u prošlost sve do holandskog Zlatnog doba, perioda
kada je spoj velikog materijalnog blagostanja i moralnih protestantskih kodova
doveo do rađanja specifičnog umetničkog izraza. On se ogledao u čuvenim mrtvim
prirodama, na kojima su se pojavljivali različiti motivi oličeni u vanitas i
memento mori poruci, odnosno opomeni na prolaznost života i griži savesti zbog
ovozemaljskog uživanja u bogatstvu. Razni predmeti koji se pojavljuju na ovim
predstavama su prepuni simbolike, asocijativnosti, podsvesnih impulsa, što je
još jedna tema koja zaokuplja umetnicu, posebno u kontekstu Fromovog pisanja o
istom.
Bogdanićeva ovom izložbom nastavlja svoj već oformljen ikonografski niz,
odabirući kao predmet interesovanja
produkte industrijske proizvodnje, serijske i anonimne. Povezanost sa objet
trouvé estetikom sa početka XX veka ima korene u detinjstvu autorke, kada se
kroz igru upoznala sa predmetima poput štipaljki, gume za otpušavanje odvoda i
konačno, ovde prikazanih zihernadli. Ovo je svakako neobičan, podsvesni izbor
atipičnih i nereprezentativnih simbola potrošačke civilizacije. Veoma različit
od onih koji se već stereotipno očekuju u „lepom umetničkom delu“. Oni su
umnoženi poput Vorholovih Brillo kutija ili Campbell's soup konzervi, ali su
nebrendirani, ispražnjeni od pop-kulturnog sadržaja i ispunjeni ličnom,
emotivnom vezom sa sopstvenom prošlošću. U ovom slučaju, to nisu pank
zihernadle, već jednostavna dečija igračka.
Da je izvestan simbolički sloj neminovan, ipak nam pokazuje
reminiscencija na triptih Paola Učela „Bitka kod San Romana“ koji je autorka,
po sopstvenim rečima, još kao devojčica primetila u jednoj enciklopediji. Dečja
analogija zihernadle i koplja, koji na isti način dominiraju i neprijatno nas
bockaju, ostavila je dubok trag u njenom sećanju. Istu scenu pronalazi i u
Kurosavinom filmu „Ran“ godinama posle, tako da se asocijativni lanac produžio
i potencijalno će se graditi i dalje.
Projektujući sećanja na papir, posredstvom crteža, ona ih prikazuje u
dimenzijama koje nisu prirodne, pa tako dobijaju pomalo preteći i neprijatan
oblik - jer i radi se o predmetima koji u stvarnom životu zaista mogu da nas
povrede. S namerom kreirajući neprijateljsku atmosferu, umetnica kroz
jednostavan izraz oslikava antagonizme potrošačkog društva koje živimo:
hiperprodukciju i osećaj praznine, serijsku proizvodnju i individualnost,
luksuz i jednostavnost, svest i podsvest. Razmišljajmo o tome dok se budemo
probijali kroz šumu Tanjinih me(n)talnih iglica.
Senka Latinović
Tanja Bogdanić rođena je 1989. godine u Sarajevu, Bosna i
Hercegovina. Master studije je završila 2012. godine na Fakultetu likovnih
umetnosti u klasi profesora Slobodana Roksandića. Dobitnica je nagrade mr Miodrag
Janjušević akademski slikar, za najuspeliji rad iz oblasti slikarstva završne
godine studija, na Fakultetu likovnih umetnosti, nagrade za najbolji umetnički
rad mladog umetnika predstavljen u okviru Art zone Mikser festivala 2011.
godine kao i nagrade za mlade umetnike Raiffeisen Club-a. Stipendista je
francuske vlade za studijski boravak na Školi lepih umetnosti (Ecole Nationale
Superieure des Beaux-Arts de Paris) u Parizu, za akademsku 2010/2011, u klasi
profesora Žana Mišela Alberole. Izlagala je na Međunarodnom sajmu crteža
(Internationale dessins du 21e siècle)u Parizu, na Georgian Collage-u u Kanadi,
galeriji Zvono, galeriji 12 New media HUB, Francuskom institutu kao i u
galeriji Doma omladine Beograda.
Нема коментара:
Постави коментар