Докторски уметнички пројекат Магдалене Миладиновић у Галерији ФЛУ

Магдалина (Jелена) Миладиновић

Фотографија и цртеж – сапостојање

докторски уметнички пројекат

22. август – 5. септембар 2018.

Галерија ФЛУ

Поставку у Галерији ФЛУ чине обимни циклуси цртежа изведених на папиру и низ фотографија/принтова, као и серија радова у којима су визуелни корелати звука (изговорених речи) који су такође дати као одштампани отисци екрана. Све те радове обједињује веома важан концептуални основ, а то је потреба да се препозна и у први план у раду изнесе духовност. Важан део тезе представља и одређење – шта се под тим заиста широким појмом подразумева.

Као што Умберто Еко у својим чувеним „Коментарима уз Име руже“, наводи да је у роману Три мускетара Александра Диме Оца заправо реч о четвртом, тако су и у раду Магдалине Миладиновић иконе присутне виртуелно – увек ту али неизложене. Изложени су заправо радови који теже да другачијим ликовним средствима постигну онај ефекат духовне пуноће који поседују иконе и утолико је тај ДИЈАЛОГ који је полазиште рада уистину донео резултат: радови Магдалине Миладиновић су медитативне студије у којима сензитивни поглед може препознати утицај сакралне слике иако на њима нема никакве дословности.

Већ на први поглед јасно је да основну енергију радовима у оквирима докторског уметничког пројекта даје „понављање са (минималним) разликама“ – то се подједнако односи на цртеже и на фотографије.Тај приступ, успостављен у њеном раду још на завршним годинама редовних студија уноси и димензију темпоралности и пригушене наративности у остварења присутна на изложби.

Tема светлости и сенке јесте једно од важних поља истраживања Магдалине Миладиновић, нарочито у медију фотографије.  

Прве фотографије из циклуса који ће се касније развити и разгранати настале су у манастиру Градац током зиме 2012. То су серије снимака у којима се растиње, грање, пробија кроз високе наносе снега: на готово савршен начин ове фотографије обједињују елементе битне за дотадашњи рад Магдалине Миладиновић – ту су линије, сложени сплетови, сенке бачене на хомогену и нетакнуту површину снега. По речима кандидаткиње ти фотографски радови „...носе атмосферу тишине интимног простора и скоро молитвено искуство мира.“

Радови који чине даљи искорак у уметничкој пракси Магдалине Миладиновић – то су одштампани дијаграми гласовних модулација забележени на направи која је постала свеприсутна – мобилном телефону као наследнику магнетофона. Визуелно узбудљиви ти дијаграми виртуелно садрже речи и конструкције од посебних интимних значења за кандидаткињу и настају у тренуцима поновног егзистенцијалног преиспитивања.

Извод из извештаја комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта