MARCUS & MARTINUS PREDGRUPA NA KONCERTU DŽEJSONA DERULA

SKANDINAVSKI POP FENOMEN MARCUS & MARTINUS PREDGRUPA NA KONCERTU DŽEJSONA DERULA 28.OKTOBRA U ŠTARK ARENI

Svetska zvezda, Džejson Derulo, najavio je da će mu se na njegovoj evropskoj turneji, u okviru koje će nastupiti 28. oktobra u Štark Areni, pridružiti Marcus & Martinus, najveći pop fenomen koji dolazi iz Skandinavije!

Sa samo 16 godina, dečaci iz Norveške već su se ostvarili kao uspešni umetnici u velikim delovima Evrope. Njihovoj privlačnoj pop muzici i magnetskom prisustvu na sceni je nemoguće odoleti, sa čime se slaže i njihova sve veća baza fanova MMers-a širom sveta!

Njihova prva evropska turneja, "Moments tour", obuhvatila je 14 zemalja i 28 rasprodatih koncerata. Marcus & Martinus stvaraju nove trenutke zajedno, kao braća, ali i sa svojim obožavateljima - a njihova priča je tek počela.

„Džejson je jedan od naših najvećih idola, neverovatan umetnik i veliki čovek, za koga smo ponosni što možemo da ga nazovemo našim prijateljem. Prilika da mu se pridružimo na ovoj fantastičnoj turneji stvarno je ostvarenje sna," rekao je Marcus Gunnarsen, "takođe smo srećni što ponovo putujemo u Evropu i upoznajemo sve naše fantastične fanove."

"Džejson je oduvek bio naš uzor. Tako je talentovan i vredan. Mi smo skromni i ponosni što smo pozvani da idemo na turneju sa ovim velikim zabavljačem", dodao je Martin Gunnarsen.

Džejson Derulo je na samom vrhu muzičkih top lista sa hitovima 'In my head', 'Don't wanna go home', 'Talk Dirty' i 'Want to want me'. Osim toga, osvojio je i još osam 'Top 10 hitova', uključujući i njegov debi 2009. 'Whatcha Say' , duet sa Little Mix 'Secret Love Song', a ovogodišnji "Swalla'' sa Nicki Minaj već je prešao 383 miliona samo na Spotify-u.

Od početka svoje karijere do danas, Džejson Derulo je od pisanja pesama za Lil Wayne, Pitbull, Diddy, Sean Kingston i druge, stigao do prodaje od 50 miliona singlova širom sveta. Na You Tube-u je ostavrio više od 3,9 milijardi prikaza i preko 2 milijarde puštanja na Spotify-u.

Šta Džejson Derulo kaže o zajedničkim nastupima pogledajte ovde.

Ulaznice za koncert u prodaji na blagajnama Štark Arene i Bilet Centra, na svim prodajnim mestima CS Eventima i online na www.starkarena.co.rs

Laza Telečki, prvi srpski profesionalni glumac

Kada se spomene ulica Laze Telečkog, prva asocijacija je obično - noćni provod u Novom Sadu. I ne bez razloga, jer desetine noćnih klubova, kafića, barova i pabova nalazi se u ovoj, samo 200 metara dugoj uličici, koja se petkom i subotom uveče pretvara u najpopularniju ulicu u gradu, kojom ''vršlja'' na hiljade mladih ljudi, u potrazi za zabavom i dobrim provodom. Za novosadske standarde neuobičajeno uzani sokak ''prisnošću'' svojih građevina stvara autentični festivalski ambijent koji ovu ulicu čini centrom gradskih zbivanja. I dok reke mladih idu ''tamo - 'vamo'', sa prelepog murala na fasadi jedne od zgrada posmatra ih i diskretno se osmehuje prvi srpski profesionalni glumac, Laza Telečki, po kome ova živa ulica i nosi naziv.

Lazar Laza Telečki (1841-1873) rođen je u banatskom selu Kumane, u to vreme delu Austrougarske carevine. Odrastajući u siromašnoj porodici, uspeva da završi Karlovačku gimnaziju, a zatim i pripravnu školu za tehničke studije u Budimu. Prirodni put školovanja odveo ga je u Prag gde je pohađao Politehnički fakultet, ali ga je zbog oskudice morao napustiti. Vrativši se u Novi Sad, radio je kao pisar u advokatskoj kancelariji Svetozara Miletića, jednog od najistaknutijih Srba prečana u Austrougarskoj i velikog borca za srpsko oslobođenje i ujedinjenje. Međutim, sa osnivanjem Srpskog narodnog pozorišta, Laza Telečki postaje glumac, kasnije će se ispostaviti i prvi srpski profesionalni glumac.

Tokom svoje glumačke karijere, odigrao je preko 200 uloga, uglavnom u domaćim komadima, i postao popularan i daleko izvan Novog Sada. Smatra se da je prvi ''doveo'' Šekspira među Srbe, odnosno igranjem Šekspirovih drama, po prvi put do tada, značajno doprineo popularizaciji ovog, za pozorište verovatno najznačajnijeg pisca ikada, među našim ljudima. I sam je napisao i režirao jednu dramu ''Poslednja despotica smederevska'', svrstavši se sveukupnim radom među najuticajnije figure Srpskog narodnog ali i srpskog pozorišta uopšte.

Sticajem nesrećnih okolnosti, razbolevši se od tada teško izlečive tuberkuloze, Laza Telečki umro je veoma mlad, u svojoj 32. godini. Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu, gde se i danas, gotovo 150 godina kasnije, nalazi njegov spomenik, dok njegov živopisan mural danonoćno krasi najpopularniju ulicu u Novom Sadu.

Izvor: Plan Plus

Изложба Срђана Арсића "Житје несветих"у Галерији ФЛУ

Срђан Арсић докторски уметнички пројекат

Житија несветих

 

Галерија ФЛУ

24 – 31. јул 2018.

Средишња тема Арсићевог докторског уметничког пројекта насловљеног Житијa несветих је преиспитивање категорије светости на позадини данашњег, у великој мери глобализованог света. Ликовни радови као главни део пројекта своје визуелно упориште налазе пре свега у уметности илуминације из средњовековних  рукописних књига и у пракси визуелног представљања људског живота (житија) као носиоца порука. Уметност илуминације и њена симболика примењена  у савременом уметничком делу и са ликовима који су све само не свети, свакако доприноси уметничкој поруци ових слика. 

Овако конципиран, са јасним асоцијацијама на хришћанску културу, пројекат Житија несветих  наводи посматрача да себи постави разна питања и на њих потражи одговоре. Арсић себи и посматрачу поставља питање може ли уметничко дело представљањем славних личности  модерног доба у форми у средњовековне илуминације да, у време потрошачког друштва, терора слике (насликане, штампане или екранске) и масовне културе, посматрача подстакне на размишљање о смислу човековог постојања и да га наведе на преиспитивање основних вредности модерног друштва? Уметнички пројекат је управо због тога и конципиран са претпоставком да ће комуникацију са публиком усмерити неуобичајен спој већ познате ликовне форме, с једне стране, и исто тако познатих „профаних“ личности, с друге стране. 

Људи чији су животи представљени на Арсићевим „ретаблима“ су: Џек Трбосек, Елвис Присли, Боби Фишер и Курт Кобејн. Њихови животи, као и последице њиховог деловања по неким феноменолошким карактеристикама, према Арсићу, подсећају на оне везане за животе светих људи. Он своје слике „аранжира“ као таблое, допуњавајући их често латинским текстовима на бандеролама, стварајући духовите наративне целине. Као још један духовити „заплет“ може се навести и чињеница да су слике изведене уљаним бојама произведеним у државама које више не постоје (ДДР, СССР, Југославија и Чехословачка), па тако имамо и извесно преклапање, будући да личности на Арсићевим великим житијним иконама такође данас не егзистирају у свету.

Текстуални део уметничког пројекта, дисертација, има два дела. У првом са насловом ОД ЖИТИЈА СВЕТИХ...  кандидат анализира житије као жанр средњовековне књижевности а затим даје генезу свете слике најпре у Византији – средњовековне илуминације и црквено сликарство (фрескосликарство и иконопис), а затим и у западној Европи. Међусобно прожимање текстуалног и ликовног често је практиковано у оквиру средњовековних визуелних дисциплина. Арсић приказује тај феномен и проналази корелат у савремености, у медију стрипа. Засебно поглавље у овом делу рада посвећено је и злату које је неодвојиви део древних слика на дасци и књишких илуминација и, као такво, заузима и важно место у Арсићевом уметничком пројекту.

Други део, са насловом ...ДО ЖИТИЈА НЕСВЕТИХ доноси животописе главних ликова представљених у сликама-житијама. Арсић овде објашњава уметнички поступак, значење појединих сцена и симбола у овим профаним култовима, као и њихов „дијалог“ са симболиком  илуминација и црквеног сликарства. 

Биографије су пропраћене и добро одабраним визуелним материјалом који сеже до данашњих дана, као и репродукцијама самих радова. Текст се овде може схватити и као нека врста водича кроз слојеве Арсићевих комплексних слика. 

Изложба и писани део рада Срђана Арсића „Житија несветих“ је комплексан истраживачки захват, вишеслојан и богат значењима. Истовремено овај пројекат карактерише наглашена димензија духовитости, како на концептуалном нивоу тако и на плану егзекуције.

Изод из извештаја комисије за оцену и одбрану докторског уметничког пројекта Срђана Арсића „ Житија несветих“

Срђан Арсић рођен је 1978. године у Београду. Дипломирао је 2002. на Факултету ликовних уметности у Београди, на сликарском одсеку у класи професора Драгана Јовановића. Члан је УЛУС-а од 2003. Бави се графиком, сликарством и вајарством у звању самосталног уметника. Самостално је излагао у Дому културе Студентски град  2004. и 2013. године; у Дому омладине Београда 2005. године; Галерији Подрум у Новом Саду 2004. године; Уметничкој галерији Стара капетанија у Земуну 2003. године; Галерији културног центра Лаза Костић у Сомбору, 1999. године.... Излагао је и на бројним  групним изложбама у земљи и иностранству. Међу наградама које је добио за свој рад издвајају се: Award on Concurso internacional de Ex libris, 50th aniversario estrado de Israel у Буенос Аиресу 1998. године; Златно длето, УЛУС-ова награда за скулптуру 2003. године и похвала жирија Земунског салона 2007. године.  Учесник је многих уметничких колонија и симпозијума.

Cotton Pickers nastupaju u okviru programa Monday Blues

Monday Blues 2018. #9: Cotton Pickers

Ponedeljak, 30. jul u 21:00

 

DOB//Plato Milana Mladenovića

Nastavlja se serijal low-noise bluz koncerata na Platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine Beograda, nastupom benda Cotton Pickers.

 

 

Bend formiran još 2004. godine u Mladenovcu, ali kontinuirano radi od 2008. u sastavu Jovan Stepić-gitara i vokal, Ivan Stepić-bas gitara i Uroš Ugrinović-bubnjevi. Cotton Pickers su nekoliko puta i zvanično nagradjeni: treće mesto (2010.) na takmičenju “Demo masters 7” u organizaciji Radio Beograd 202 (pesma “Waiting For A Bus” se našla na istoimenoj kompilaciji); prvo mesto na 31. Majskoj Gitarijadi u Požarevcu (2010.); drugo mesto na festivalu “Uhvati ritam” u Svilajncu (2010.) i do sada možda najveći uspeh ovog sastava, prvo mesto na četrdeset petoj Zaječarskoj Gitarijadi (2011)! 

 

U avgustu 2012 godine Pickers su konačno završili rad na svom debi albumu po imenu “Slaughterhouse Blues“, koji je ponudio njihov kvalitetan spoj izmedju rocka i bluesa. Energični i emotivni, Cotton Pickers su brzo osvojili simpatije kako publike, naročito mlade, tako i kolega i medija, donoseći dah svežine na domaću bluz scenu. 

 

Grupi je do danas ostala koncertno veoma aktivna – mnogobrojni samostalni i nastupi na festivalima širom Srbije bili su odlična prilika da bend stekne i opravda reputaciju odličnog live benda, pa ćemo se sa posebnim oduševljenjem sresti sa njima u okviru serijala Monday Blues Doma omladine Beograda.

PITER BENS STIŽE U BEOGRAD!

SMATRAJU GA VUNDERKINDOM. SA SAMO 7 GODINA JE PRIMLJEN U AKADEMIJU “FRANC LIST” U MAĐARSKOJ, KADA JE NAPISAO I SVOJU PRVU KOMPOZICIJU POD UTICAJEM MOCARTA I ŠOPENA.

INSPIRISAN POZNATIM DŽONOM VILIJAMSOM, STEKAO JE TITULU “MASTER OF ARTS IN FILM RECORDING AND ELECTRONIC PRODUCTION & DESIGN” NA BERKLI KOLEDŽU, NAJISTAKNUTIJEM PRIVATNOM UNIVERZITETU NA SVETU POSVEĆENOM SAVREMENOJ MUZICI.

GODINE 2015. POSTAO JE POZNAT ŠIROM SVETA ZAHVALJUJUĆI IZVANREDNOJ OBRADI PESME “BAD” MAJKLA DŽEKSONA, KOJOM JE USPEO DA PREĐE GRANICE KLASIČNE I POP MUZIKE.

NJEGOVI VIDEO KLIPOVI IMAJU PREKO 300 MILIONA PREGLEDA.

I ONO NAJBOLJE - STIŽE U SRBIJU!

PETER BENCE

30.OKTOBAR 2018. – BEOGRAD @ KOMBANK DVORANA

Novi svetski fenomen krosovera između klasične i pop muzike, stiže u Srbiju! Peter Bence nastupiće u Kombank dvorani 30. oktobra 2018. godine. 

PETER BENCE je mladi mađarski pijanista, kompozitor i producent rođen 1991.godine.  Kao čudo od deteta, počinje da svira klavir sa dve godine. Sa sedam godina primljen je na renomiranu akademiju “Franc List” i piše svoju prvu kompoziciju pod uticajem Mocarta i Šopena. Samo četiri godine kasnije objavljuje svoj prvi solo album sa autorskim kompozicijama. 2004.godine dobija treću nagradu na takmičenju “Gyorgy Ferenczy International Piano Contest” a 2008.godine objavljuje svoj drugi album “Nightfall”.

Inspirisan poznatim Džonom Vilijamsom odlazi u Boston da studira komponovanje muzike za film na “Berklee College of Music”, najistaknutijem privatnom univerzitetu posvećenom savremenoj muzici. Istovremeno postaje poznat u svetu zahvaljujući svojim video klipovima objavljenim na internetu sa obradama poznatih hitova. Prva je bila obrada pesme “Bad” Majkla Džeksona, čiji video postaje viralan za nekoliko dana, zatim “Cheap Thrills” Sie, “Don’t stop me now” grupe Queen, “Cry me a river” Džastina Timberlejka i mnogi drugi. Ovi klipovi na njegovim zvaničnim Facebook i YouTube kanalima dostižu približno 300 miliona pregleda. Njegov najnoviji video izdat u maju ove godine, pesma “Africa” grupe Toto, za samo dva meseca imao je preko dva i po miliona pregleda.

 

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, a bio je upisan kao rekorder i u Ginisovu knjigu rekorda od januara 2012. do juna 2017.godine u kategoriji “Most Piano Key Hits in One Minute” (najveći broj udara po dirkama klavira u minuti). 

U toku 2017.godine je bio na turneji u 20 zemalja na četiri kontinenta i učestvovao je, između ostalog, na koncertu  BBC’s Proms u Hajd Parku u Londonu pred više od 50.000 gledalaca.

PIter Bens se ističe po tome što je uspeo da “sruši” granice između klasične i pop muzike zahvaljujući svom veoma ekspresivnom i savremenom stilu, čime je uspeo da podigne sviranje klavira na sasvim novi nivo i istovremeno inspiriše mlade generacije muzičara i zaljubljenika u muziku širom sveta.

Ulaznice za koncert po cenama od 2300 rsd u prodaji su od 31. jula na prodajnim mestima Eventima i na blagajni Kombank dvorane.