U nedelju, 24. juna s
početkom u 20:30 svečano je otvoreno osamnaesto
izdanje Dana orgulja. U Katedrali
Blažene Djevice Marije na Neimaru (gradnja započela 1938. okončana 1988.) prisutna
publika mogla je da uživa u bravouroznom muziciranju finskog orguljaša, Kalevija Kiviniemija. Samo prošle godine održao
je oko 100 koncerata.
Međunarodna kritika ubraja ovog orguljaša među najuticajnije
muzičare našeg doba, a beogradskoj publici će se predstavio se poznatim delima A. Hačaturjana, J.
Sibelijusa, M. de Falje i drugih autora, da bi na bis izvedeo koncert Franca
Lista.
Okupljen i su mogli da uživaju u prelepim melodijama koje su
varirale od pastoralnih do zastrašujućih, pomalo preteći-moćnih, od cvrkuta
slavuja do zvuka grmljavine i marševa.
Ovaj instrument, sa raskošnim registrima
i trijumfalnošću i uzvišenošću, po mom skromnom i laičkom
mišljenju, preteča je hard rok muzike, tako da sam siguran da i ova vrsta
publike može u ovom muziciranju da uživa.
Mocart je orgulje nazivao
kraljem instrumenata. Pre industrijske revolucije, dve mehaničke naprave
smatrane su najkompleksnijim ljudskim kreacijama. To su bili sat i orgulje.
Najveće
orgulje na svetu koje su u funciji nalaze se u jednoj rodnoj kući u Filadelfiji.
Orgulje su
najveći i najsloženiji muzički instrument i spada u aerofone. Proizvode širok spektar
zvukovnih boja, koji zavisi od registara
koji se nalaze na njima. Jedan registar sadrži niz svirala iste boje i jačine.
Broj svirala jednog registra je jednak broju dirki na manualu.
Orgulje traže celog čoveka, on svira i rukama i nogama. Svi
delovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. On se sastoji
se od jedne ili više klavijatura (najčešće tri) koji se nazivaju manualii i sviraju
se rukama. Na donjem delu sviraonika nalazi se još jedna klavijatura koja se
svira nogama. Ona se naziva pedal.
Oko manuala se nalaze registri. Njihovim uključivanjem se
određuje koje će svirale da sviraju, odnosno koje će zvukovne boje da zvuče.
Posebni registri povezuju manuale međusobno i manuale s pedalom. Oni se zovu
kopule (spojnice).
Prvi direktni predak orgulja je grčki odnosno rimski
instrument hidraulos. Imao je svirale kao i orgulje samo što se vazduh u
svirale pumpao pomoću pritiska vode. Nakon propasti antičkog Rima orgulje se
neguju u Vizantiji gde su bile sastavni deo dvorskog ceremonijala. Ponovo
počinju da se šire po Evropi kada ih vizantijski car Konstantin Kopronimos
poklanja franačkom kralju Pipinu Malom. Za vreme franačkih vladara orgulje
polako ulaze u zapadnohričćansku crkvenu liturgiju. Prve poznate orgulje u
crkvi postavljene su u Ahenu 812. godine. Te rane srednjovekovne orgunje su
imale velike i nezgrapne dirke i malo registara.
Nove, sadašnje orgulje u Katedrali Blažene Djevice Marije
24.septembra 2000. godine, tadašni beogradski nadbiskup, Franc Perko je blagosiljao.
Nabavljene su zaslugom Antona Hočevara,
tadašnjeg župnika crkve Krista Kralja.
„Nove orgulje imaju izvrsnu osnovu za pravljenje zvukovnih kombinacija
s kojima ovaj instrument može veličanstveno da učestvuje u pratnji liturguje,
hora, solista, solističkih instrumenata, a adekvatan je i za koncertno
izvođenje stare, barokne, i muzike novog veka“, ocenio je tada prof. mr
Andrija Galun.
Instrument je izradila poznata italijanska kompanija Francesco
Zanin iz Kodroipa kod Udina
i ima 49 registara, tri manuala, pedal, krešendo za cele orgulje, mehaničku
trakturu s elektronskom memorijom za registraciju…
Katedrali Blažene
Djevice Marije je po okončanju II svetskog rata zbog izuzetno dobre
akustike služila za snimanje emisija Radio-Beograda. Dok slušamo koncert, u skromno dekorisanoj
crkvi, pogled provlači freska iza oltara
iz 1987. godine, delo slovenačkih slikara Čemažara i Lucijana. One izražavaju ideju
preplitanja Istoka i Zapada na našim prostorima. Centralni, sferni deo zauzima
Bogorodica koja se u ovom prostoru prikazuje dva puta. U donjem delu je
predstavljena na odru kao da je usnula, po tradiciji Istočne crkve (Dormitio),
okružena dvanaestoricom apostola, dok je u gornjem delu iste freske, u formi zapadnoevropske
marijanske ikonografije, prikazano njeno Uznesenje (Assumptione), zasnovano na
verovanju u Bogorodičino Bezgrešno Začeće, gde je Ona okrunjena s dvanaest
zvezda.
Centralnu fresku zaštitnice crkve okružuju freske svetaca. S
leve (severne) strane prikazani su: Sv. Ivan Kapistran, Sv. Nikola Flue i Sv.
Ćirilo Aleksandrijski, a s desne (južne): Sv. Ćirilo i Metodije i srpski svetac Sv. Sava.
U gornjoj zoni iznad Bogorodice nalazi se prizor Krista
Svedržitelja koji blagosilja i Duha Svetog prikazanog u obliku golubice, a
okružuje ih nebeska svita anđela svirača koji dočekuju Kraljicu neba.
Prizori u donjoj zoni podsećaju na ratna stradanja: s leve
strane prikazana je majka kako se nadvija nad ranjenim detetom, a s desne dve
moliteljke koje mole za mir.
Prozori crkve izvedeni su u vitraž tehnici.
Kalevi Kiviniemi
je svetski poznati koncertni orguljaš koji je tokom prošle godine gostovao u
Katedrali Notr Dam u Parizu, dvorani Gevandhaus u Lajpcigu, dvorani Čajkovski u
Moskvi, Sejong umetničkom centru u Seulu i Katedrali u Merzeburgu.
Diskografija Kiviniemija obuhvata više od 160 naslova,
uključujući snimke napravljene na istorijskim orguljama u SAD-u, Japanu,
Filipinima, Australiji i širom Evrope. Mnogi od njegovih snimaka su osvajali
nagrade, a poseduje dve zlatne ploče i jednu platinastu. Godine 2001. Kiviniemi
je dobio nagradu Janne za najbolji finski solo disk, a 2009. godine je dobio
Državnu nagradu za muziku u Finskoj, najistaknutiju muzičku nagradu u zemlji.
Dobitnik je zvanja Chevalier OCM i nagrade Pro Cultura Tavastica et Fennica u
Helsinkiju.
Kiviniemi se specijalizovao za francusku muziku i održao je
recitale u Katedrali Notr Dam, Sen Sulpisu i Bazilici Svete Klotilde u Parizu.
Napravio je i snimke na istorijskim orguljama Cavaillé-Coll u Orleanu i Ruanu.
Imao je turneje u Evropi, SAD-u, Japanu, Rusiji, Aziji,
Australiji i na Filipinima. Osim solo resitala i koncerata kamerne muzike,
Kiviniemi je nastupao sa vodećim orkestrima kao što su Moskovski kamerni
orkestar i Moskovski simfonijski orkestar. Bio je član žirija međunarodnih
orguljskih takmičenja (Nirnberg, Kapri, Špajer, Koršenbroih, Sent Olbans,
Strazbur) i održao je majstorske kurseve na Rurskom univerzitetu u Bohumu i
Akademiji Sibelijus u Finskoj. Tokom jedanaest godina (1991-2001) bio je
umetnički direktor Festivala orguljske muzike u Lahtiju. Intezivno je sarađivao
sa kompozitorom Aulisom Salinenom. Napravio je nekoliko televizijskih
predstava, uključujući i jednu u Notr Damu u Parizu (2000). Međunarodne kritike
ubrajaju Kalevia Kiviniemia među najuticajnije muzičare našeg doba.
Program:
- Kalevi Kiviniemi (1958)- Tokata, tema i varijacije
- Mišel Koret (1707–1795) - Slavuj
- Klod Balbastre (1724–1799) - Tema i varijacije
- Edvardo Tores (1872–1934) - Saetas (komadi inspirisani mističnim folklorom Andaluzije)
- Manuel de Falja (1876–1946) -Ritualna igra vatre iz baleta Ljubav čarobnica
- Aram Hačaturjan (1903–1978) - Adađo iz baleta Spartak - Igra sabljama iz baleta Gajane
- Kalevi Kiviniemi - Improvizacija na temu War – Finland 1918
- Oskar Merikanto (1868–1924) - Molitva
- Jan Sibelijus (1865–1957) -Finlandija, op. 26
Нема коментара:
Постави коментар