Od Kulturnikovog stalnog dopisnika iz Zagreba
Posle Priče s južne strane, Nosonje (2006.),
Opasnih veza (2011.) i baleta Breza (2011.), Veseljko Barešić, dirigent Kazališta
Komedija, ali i plodan autor, svoju četrdesetu godišnjicu umetničkog rada
obeležiće premijerom svog novog mjuzikla, Alfonsin, 5. maja 2018. godine s
početkom u 19:30 časova. Inspirisan Diminom
„Damom s kamelijama“ (1848.) Barešić
donosi priču o savremenoj devojci, studentkinji i eskort dami, stvorivši
originalno muzičko-scensko delo koje će zasigurno nastaviti uspešan niz predstava
u portfoliju Kazališta Komedija.
“Usudio bih da kažem da u
mjuziklu baš i nema mnogo savremenih dela o kurtizanstvu, a kad već govorimo o
tome teško je zaobići jednu od najlepših i najupečatljivijih priča francuske
književnosti koje je inspirisano životom
pariske kurtizane Alfonsin Plesis.
Njen kratkotrajni ali burni život
potaknuo je Dimu sina, koji je primetimo usput bio i njen ljubavnik, da nakon
njene smrti, stvori svoje napopularnije delo „Damu s kamelijama“. Nekoliko
godina posle Đuzepe Verdi, po istom predlošku stvara operu „Travijata“, snima
se nekoliko verzija filma sa Sarom Bernar (1911.), Gretom Garbo (1936.), Izabel
Iper (1981.), zatim Mulin Ruž (Nikol Kidman, 2011.) i brojni drugi“,
izjavio je Veseljko Barišić.
Roman je doživeo 27 filmskih
adaptacija, 4 baletske, jednu opersku i brojne pozorišne. Marsel Prust jednom je izjavio da je pomoću „Travijate“ „Dama s kamelijama“
postala umetničko delo.
Na pitanje odakle naziv Alfonsin novom mjuziklu Barišić odgovara:
“Najtačniji odgovor bio da je to ime uzeto kao
sinonim za kurtizanstvo, jer ga kao pseudonim koristi studenkinja književnosti,
koja u jednom trenutku slabosti odluči da se i sama bavi kurtizanstvom. Da li ćemo
kurtizanstvo bezuslovno osuđivati ili poput francuskih, ali i drugih
književnika, na to ponekad gledati s dozom simpatije, ostaje na percepciji svakog
od gledalaca. Ali, zar ima žene koja iako osuđuju kurtizanstvo, kad pročita ili
odgleda „Damu s kamelijama“ ili „Traviatu“, ne pusti suzu nad sudbinom glavne
junakinje?“
Najnoviji mjuzikl u postavci
Kazališta Komedija daće priliku novim mladim licima, te će tako Petra Golik zaigrati glavnu ulogu
studentkinje, a njen kolega Ivan Čuić
kojeg gledamo u muzičkom krimiću „Faraon iz Ilice je mrtav“, tumači
Sina velikog moćnika.
“Rad na mjuziklu Alfonsin prvi mi
je ozbiljniji angažman u pozorištu. Srećna sam što je to upravo u Kazalištu
Komedija i što imam čast da delim pozornicu s velikim glumačkim imenima. Uživam
u svakom trenutku, jer je ovo ostvarenje dugogodišnjeg sna“, izjavila
je Petra Golik.
Prvi put u mjuziklu ali i u
Komediji zaigraće i Nataša Janjić
koja se veseli ovoj saradnji ali i ulozi Natali, sekretarice moćnog
Fahrenheita, majke i supruge vojnika, stešnjene između posla prepunog nezakonitih
radnji i održavanja bračne sreće.
“Čitav komad nose četiri snažne
žene, a pratimo nekoliko paralelnih radnji u svetu eskorta i biznisa te s druge
strane, iskrenih ljubavi koje su pod teretom tih izazova. Prvi put radim
mjuzikl i jako sam srećna što gostujem u Komediji. Zadivljuje me forma u kojoj
se peva, igra i glumi i to mi je veliki izazov“, izjavila je Nataša Janjić.
Posle 15 godina i uloge u
mjuziklu „Kosa“, u Komediji će zaigrati Iva Visković u roli Alfonsin, preciznije njenog alter ega:
“Alfonsin je bila stvarna osoba,
francuska kurtizana, koja se u romanu pojavljuje kao svojevrsni alter ego
glavnog lika i ja u predstavi ulazim u njen imaginarni svet. Srećna sam da
nakon toliko godina ponovno radim u Komediji i to s kolegama s kojima do sada
nisam imala priliku da radim. Rado se sećam svih lepih iskustava i uspomena
koje me vežu za „Kosu“, a radujem se prilici da to ponovim. Probe su jako
ugodne, zaista uživam i veselim se što nas samo par dana deli od premijere.“
U ostalim ulogama pojavljuju se Mila Elegović kao Valery, vlasnice
modne agencije, Ervin Baučić kao visoki vladin činovnik Fahrenheit, Matko Knešaurek kao Liam, Natalin
suprug, Dražen Bratulić kao Simon,
pomoćnik u modnoj agenciji, Zlatko Ožbolt kao pisac Howard i Lana Blaće kao tarot-devojka.
Hor, baletski ansambl i orkestar
Kazališta Komedija pod upravom Veseljka Barešića, koji potpisuje i scenografiju. Za kostime je zadužena bila
Barbara Bourek, koreografiju Mark Boldin, dok je direktor svetla Deni Šesnić, a
zvuka Mario Stanin.
Roza Alfonsin Plesis rodila se 1824. godine u normanskom selu Nonant,
iste godine kada i Aleksandar Dima sin. Bila
je ćerka seljaka, koji ju je kasnije, pričalo se prodao Ciganima. U Parizu se
pojavila pod imenom Mari Diplesi. Bila
je lepa, duge, sjajne, tamne kose koja joj je padala sve do stopala, uvek bleda
lica, savršeno velikih i okruglih očiju, blage naravi i pomirljiva. Njen put kurtizane bio je prilično neobičan, te
se našla u čudnoj vezi sa baronom De
Stakelbergom, koji se na sve moguće načine trudio da on nje napravi poštenu
ženu. Plaćao joj je luksuzan stan na trgu Madeline i nastojao da joj omogući
sve što bi joj inače obezbeđivalu drugi ljubavnici.
Pritom, baron sa Mari nije nikada
spavao!
Naime, podsećala ga je na njegovu
preminulu kći. Zauzvrat, Mari je trebalo samo da živi pošteno, bez noćnih
zabava i večernjih odlazaka u pozorište, čekajući "kvalitetnog"
prosca.
Uzalud! Premda je živela okružena
zlatom, porculanom i cvećem koje je obožavala, Mari je nedostajao bogat
društveni život kakav su vodile njene pariske koleginice: mnoštvo muškaraca za
stolom svake večeri koji joj se dive i zaljubljeno je gledaju. Bela kamelije
bila je signal za prihvatanje ljubavnih ponuda, a crvena je savetovala
strpljenje.
Bila je noćna leptirica, a među
njenim ljubavnicima pored Dime sina, možda i Aleksandra Dime oca, našao se i Franc List. Kada ju je prvi puta video na
jednoj pozorišnoj premijeri, na neko vreme se preselio u Parizu, Ali Mari se zaljubila u grofa De Peregauksa, te su se posle nekoliko romantičnih meseci venčali
21. februara 1846. godine. Tako je ova kurtazina postala grofica.
Ali, sreća ne prati vesele. Uskoro
nakon venčanja grofa su sustigli razni finansijski problemi, tako da se par
retko viđao. Mari je teško obolela. Dijagnoza tuberkuloza. Poslednji put viđena
je nekoliko dana pred smrt, u Palas-Rojalu, na premijeri nekog vodvilja:
“Otprilike pod trećom slikom
prvog čina, u centralnoj loži pojavila su se dva lakeja, od glave do pete u
zlatnoj čipki, sa ženom u nosiljci, senkom žene, blede i prozirne. Pred njom
je, kao uvek, bio veliki buket kamelija.”
Samo par dan nakon tog izlaska, „Dama
s kamelijama" bila je mrtva.
Veseljko Barešić je rođen je 1954. godine u Rijeci gde je završio
srednju muzičku školu. Studije dirigirovanja na zagrebačkoj Muzičkoj akademiji
završio je 1981. godine u klasi profesora Igora
Gjadrova. U Komediji je dirigovao čitavim nizom opereta, komičnih opera,
mjuzikala i koncerata na repertoaru (Splitski akvarel, Guslač na krovu, Jalta
Jalta, Dundo Maroje, O'kaj, Boccaccio). Premijerno je postavio Gričku
vješticu, Čovjeka iz Manče, Gospoje i husare, Kaj2O, Orfeja u podzemlju,
Aplauz, Lady Šram, Šišmiša, Operu za tri groša, Isusa Hrista Superstara, Malu
Florami, Noć u Veneciji, Kneginja čardaša).
U matičnom pozorištu okušao se
kao autor muzičko-scenskih dla, kojima je i dirigovao. Scenski prvenac bila mu
je pop opera „Romeo i Julija“, za
koju je, osim muzike, prilagodio libreto prema Šekspirovoj drami. Ovim je delom
1988. godine otvorena obnovljena zgrada Komedije posle dve godine obnove. Godine
1997. sledi mjuzikl „Priča s južne strane“. I za taj komad je napisao sopstveni
libreto, osmislio scenu, muzičku dramaturgiju i orkestraciju.
Veseljko Barešić nastupao je uz
Simfonijski orkestar HRT-a, Zagrebačku filharmoniju, Dubrovački simfonijski
orkestar i Simfonijski orkestar Riječke opere, snimao je za Hrvatski radio. Izdao
je CD operetnih arija i dueta sa sopranom Nevenkom
Petković-Sobjeslavski i tenorom Vitomirom
Marofom, uz pratnju Simfonijskog orkestra HRT-a.
U Hrvatskome narodnom
kazalištu u Zagrebu dirigirao je Travijatu,
Figarov pir, Nabucca, B-B-B-balet i Orašara.
Dve pozorišne sezone (2002.-2004.)
bio je upravnik Opere Hrvatskoga narodnog kazališta u Osijeku. Repertoar je osvežio
delima Mocarta, Ofenbaha, Pučinija i Čajkovskog. Režirao je operu Mali
dimničar i mjuzikl Kamelot. Kao dirigent postavio je Tosku
i Evgenija
Onjegina.
Zagrebačko gradsko kazalište Komedija osnovano je 1. novembra 1950.
godine, nastavljajući tradiciju Zagrebačkog dramskog kazališta i Vedrog
Kerempuhovog kazališta. Orjentisano je prema muzičkim predstavama (operete i
komične opere od 1950.; mjuzikl od 1960.; rok i pop opere od 1975.) kao i dramskih
predstava. Umetnički ansambl Kazališta uz dramske glumce i glumce-pevače čine i
pevači, hor, balet i orkestar (više od 150 zaposlenih, uključivši i pozorišne
radionice i zajedničke službe).
Prva predstava odigrana je 29. novembra
1950. godine, a do danas ih je bilo oko 13 hiljada, više od 300 naslova.
Нема коментара:
Постави коментар