Спрема се Хамлет. Ко ће заменити болесног глумца пар дана пред премијеру?
Са којим се страховима и дилемама учесници представе сусрећу у тренуцима када се престава практично распада?
Из визуре позоришта о позориштима, све оно што се збива иза кулиса, како се долази до коначног производа видећемо у камерној искреној прича, са елементима комедије, из пера младог глумца крагујевачког Књажевско српског театра Николе Милојевића. Овај драмски текст је освоји Награду Удружења драмских писаца Србије “Бранислав Нушић” за 2016. годину.
Са којим се страховима и дилемама учесници представе сусрећу у тренуцима када се престава практично распада?
Из визуре позоришта о позориштима, све оно што се збива иза кулиса, како се долази до коначног производа видећемо у камерној искреној прича, са елементима комедије, из пера младог глумца крагујевачког Књажевско српског театра Николе Милојевића. Овај драмски текст је освоји Награду Удружења драмских писаца Србије “Бранислав Нушић” за 2016. годину.
У Милојевићевој једночинки разоткрива се
истинита, ни мало улепшана судбина глумца, који би да игра, али слови за неталентованог,
па га реномирани редитељ понижава, све док не изгуби самопоуздање и престане да
постоји као човек.
“Драмски текст „На трагу” је својом
једноставновном прециозношћу, чистотом дијалога на камерни начин предочио
критику света и критику свести. Вешто управљајући системом знакова смештајући
радњу у театар, аутор веристичким поступком кроз рад на пробама за премијеру
представе „Хамлет” приказује механизам урушавања система вредности типичан за
транзициону свест”, записано је у образложењу жирија за доделу признања УДПС-а.
Присуствујемо раду на „Хамлету“, а
премијеру нећемо видети, али ће је вероватно бити. Сами глумци су нека своја лична искуства
уградили у ову представу. Гост из Новог Сада, Милан Новаковић, први пут на београдским „даскама које живот значе“,
на проби је повредио руку, која је сада у гипсу, па је и то завршило у
представи. Када, недуго после премијере, скине гипс, „настављаће да му завијају здраву
руку или ће морати опет да је поломе“. Враголани су ти глумци и сви од
реда истичу добру атмосферу на пробама која ће подарити сјајну представу. У
којој је гост жртва завере управника и
редитеља против њега.
Сам
писац каже: „Пољуљана
моралност, немогућност избора, лична неоствареност, страх за егзистенцију
(глумац), похлепа, безосећајност, садизам, лицемерје (редитељ), “друштвена
коректност”, кукавичлук, отсуство става, неспособност и нестручност (управник),
преплетени су у једноставној и мучној комедији о младом, лишеном прилика, али
врло талентованом глумцу у провинцијском позоришту.
Нарушеног самопоуздања, безразложно непоштован од стране редитеља и
управника, нађе се у неприличним ситуацијама којима се тестирају његова
унутрашња снага и основна начела људскости. Управо граница нечије човечности,
њена изненађујућа флексибилност и растегљивост, оно је чиме сам најпре желео да
се бавим у овом комаду.
Ако цењеног гледаоца нашом уметничком снагом и умећем, а његовим
отвореним срцем и разумом, успемо да поведемо на пут кроз нашу причу, наша
представа испуњава разлог што постоји.“
Премијера
је у понедељак, 30. априла у неуобичаних 21
часова, како се публика која напушта Коканов „Клошмерл“ и ова
не би сударале. Прва реприза: 7. маја.
„“На
трагу” је представа о позоришту, о односима који владају унутар њега, о
уметницима и квазиуметницима, о спрези уметности и политике, о корумпираности у
уметности...
Прича која се, мање или више, дешава у скоро сваком, пре свега,
провинцијалном позоришту. На крају крајева, шта је Београд доли скуп малих
провинција, како у позитивном, тако и у негативном аспекту.
Као сваки добро написан комад и овај текст излази из оквира у које је
смештен, тако да ће у њему подједнако саучествовати и позоришни сладокусци и
они који су на путу да то постану.“, истакао је редитељ Ненад
Гвозденовић на конференцији за медије уприличеној на самој малој сцени
БДП-а.
Сценографију и костиме радила је Ана Колбјанова Радовановић. Добро
познаје писца, зна ко му је послужио као инспирација, жива инспирација, а урадила
је у договору са редитељем и глумачким
асамблом. Владимир Петричевић био је задужен за музику, каже да му је леп
текст био инспирација, ово му је трећа сарадња са редитељ Ненадом Гвозденовићем
и очекује успех представе.
Драматруг
Нинослав Шћепановић, ценећи
богатство домаћег драмског текста, комад оцењује као модеран, пријемчљив, а
људи су по придори воaјeри:
„Сам наслов
комада Николе Милојевића, “На трагу” говори о проблемима са којима се сусрећу
аутори и ствараоци позоришне представе: између редитеља и младог глумца постоји
креативно неразумевање, њих двојица не деле исту визију и из те полазне
ситуације настају неспоразуми.
Тако се
открива свет иза кулиса без маске. То чудо стварања представе коју праве,
просто речено, “живи” људи са свим својим манама и врлинама, страстима, жељама,
страховима, амбицијама и оним личним малим проблемима, који их терају да буду
(не)схваћени, да се смеју, да плачу, или обоје у исто време понавља се сваки
пут изнова до следеће представе, до следеће премијере.“
Филип Гајић је у представи редитељ. И
сам се више бави режијом, него глумом, те је надахнуће црпео из реалног живота,
„у оном шта излази из њега“.
Управник је Драгиша Милојковић који
каже да му је руковођење захтеван посао, али лепа сарадња са колегама (то ћемо
тек видети на сцени! н.а.). Радује се поновној сарадњи са Филипом после 20
година („Мишоловка“). Каже
открићемо лед испод воде, а за редитеља има само речи хвале: „Мајстор
сцене.“
Александра
Ћосић у
представи игра сценографа, ценила је и цениће њихов труд у раду на представи,
рад описује као уживање које је обојило пробе. Ивана Панзаловић је инспицијент и особа за све, тиха и повучена, сасвим
различита од њених досадашњих улога и њене природе. Признаје да се намучила у процесу креирања
лика. Инструктор за мердевине, Драгослав Ћировић први пут ће се појавити
на сцени. Момци из школе Маска (Огњен
Миликић, Лука Миљојковић и Стефан Минић) прикључили су се пробама касније,
али су били изненађени сјајним пријемом и креативним простором који им је дат. Редитељ им узвраћа комплиметима и честита за
иницијативу, спонтаност и шарм.
Никола Милојевић (1976, Крагујевац) глумац је Књажевско – српског
театра из Крагујевца од 2003. године. Написао комаде “Трећи знак” и “На трагу”
(Награда “Бранислав Нушић” 2016). Преводи са пољског језика (Пастушевски,
Војачек, Асник, Цезари Бушман). Превео две монодраме Јарославе Пулинович
“Наташино маштање” и “Ја сам победила”. Живи у Крагујевцу.
Ненад Гвозденовић је дипломирао на београдском ФДУ и глуму и
позоришну режију. Режирао је у позориштима широм Србије. Представа „На трагу“
је његов други редитељски подухват у Београдском драмском позоришту.
На трагу
РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА: Ненад Гвозденовић
ДРАМАТУРГ: Нинослав Шћепановић
ТОТАЛ ДИЗАЈН ПРЕДСТАВЕ: Ана Колбјанова Радовановић
КОМПОЗИТОР: Владимир Петричевић
ТЕХНИЧКА ПОДРШКА: Саша Ђорђевић
ОРГАНИЗАТОР: Биљана Рамић
ИНСПИЦИЈЕНТ: Зоран Милојевић
СУФЛЕР:
Светозар Удовички
Трајање: 1:20
ЛИЦА:
Редитељ:
Филип Гајић
Управник:
Драгиша Милојковић
Глумац:
Милан Новаковић
Сценограф: Александра Ћосић
Инспицијент: Ивана Панзаловић
Инструктор за мердевине: Драгослав Ћировић
Декоратери: Огњен Миликић, Лука Миљојковић и Стефан Минић
ПРОДУКЦИЈА: БДП
Нема коментара:
Постави коментар