Sredozemlje Save Stijepovića

"A ta reka, Dunav, Duna,Dunai, Donau, Dunavo, Duneh ili Danube, Tuna, Danuvius, zatim Ister, Ištar, pa Istros, jed

nako je tekla, sama sebi dovoljna, velika, naočita i drska,  svesna svoje moći,svog dugog pamće nja i veličine, sve dok se, preko Tulče,Suline i jezera Razelm,Lacul Razim, nije, napokon, spo­kojno spojila s morem, tiho zaronila i iščezla. 

 

To je, velim, konačna svrha svake veće reke, upravo to, da uroniu neku važniju, širu i – ako je ikako moguće – opasnijuvodu. Da krene u snažniji život. Isto je kao i kod čoveka. 

 

Ukoliko ne potone u druge ljude, ukoliko ih ne othra­ni i ne nadahne, ne prožme ili ne sačini – presušiće."

Sećajući se svojih mladih dunavskih godina, koje je proveo u sumnjivim poslovima, pripovedač osvetlјava prostor Balkana u XX veku, a njegove refleksije su usmerene i na aktuelni trenutak. Sredozemlje u romanu Sava Stijepovića je prostor između istorijskog i umetničkog, svakako i avanturističkog nasleđa Mediterana i prostora oko Save i Dunava, “trorečje”, vrata istočnog, odnosno kraja zapadnog sveta gde se uticaji prepliću a karakteristični tumači i nosioci radnje u svojim karakterološkim osobinama nose i osobine obadva sveta. Boka kotorska je, naravno, centralni deo priče, ali se ova avantura često otiskuje i u zaleđe, pa i dublje u kopno. 

Stijepovićeva sklonost ka ovom prostoru obogatila je ovaj roman neobičnom pričom koja se provlači između stvarnog nasleđa i imaginativnih storija o izneverenom životu, putovanju kao iskupljenju, tamnim delovima duše i sveta koji je nesklon duhu koji u ovom romanu nose u sebi i istinski posvećenici i najveće bitange. Zato ovde nema pozitivnih i negativnih junaka u pravom smislu reči, glavni junak je prostor koji sebi podređuje ljude i njihove sudbine – zakonitosti iznad sudbine i sudbina čije zakone samo retki mogu da prepoznaju u meandrima lične melanholije. Junaci ove pripovesti istovremeno su i hulje i sveci, okolnosti su samo okvir njihovih unutrašnjih borbi, a istorija prostor u kome se snalaze samo oni koji uspevaju da utiču na glavne tokove. 

Naslov romana, kako se ispostavlјa, sam po sebi jeste prevareno očekivanje: reč je o Sredozemlјu, o sredokraći istorijskih puteva, o srednjoj Evropi, Balkanu, Srbiji i Srbima, kakvi jesu i kakvi bi mogli biti.  

Nagrada „Miroslav Dereta” za 2017. godinu. 

Savo Stijepović je rođen 2. januara 1970. godine u Čačku. Objavio je pesničke zbirke Antologija univerzalizma (1994) i Dekadenca (1996), kao i romane Mahagoni hol (2008) i Kameni brodovi (2011). Priredio je i brojeve časopisa Gradac o Džimu Morisonu (2014) i Džeku Keruaku (2016).