Puerto flamenko u Domu omladine Beograd

''Mi ne menjamo flamenko kako bi ga prilagodili  sceni, mi menjamo scenu kako bi je prilagodili flamenku.''

Španija je zemlja strasti i borbe. To je ono što ujedinjuje flamenko i koridu. A ono što ih deli je to što je flamenko oda životu i proživljavanju, a korida tanosu i preživljavanju. 

Flamenko se  rodio u sunčanoj Andaluziji, negde u XVIII veku, a podrazumeva pevanje (cante), uzvike (dobacivanja), sviranje na gitari (toque), plesanje uz udaranje obućom o drveni pod (baile) i pratnje pljeskanjem dlanovima (palmas) koje može biti gluvo i suvo, dlanom po nozi ili pucketanjem prstima. Flamenko je produkt etničke mešavine, za njegov nastanak zaslužni su Cigani (Hitanos/Gitanos), Arapi, Jevreji i sami Andalužani. 

Flamenko je jadikovka (slično fadu, ali drugim umetničkim i scenskim sredstvima) koju su izvodili siromašni. Rađao se kao izraz odbijenosti, odbačenosti, straha, tuge, samosažaljenja i besa. No, flamenko u sebi ima i nečeg viteškog, poput nekog okršavaja, nadmetanja, ali uz kuraženje, s ciljem da se igrač(ica) podrže i ohrabre da iskaže sebe i svoja osećanja što potpunije i intenzivnije. Što se samog plesa tiče on ima nešto dodirno i sa tradicionalnim indiskim plesom.

Flamenko je svakako ples koji slavi život, ini to u pedesetaki formi, a ona verzija koju nam je predsavila družina Puerto flamenko (povratnički posle nastupa na Kolarcu 2010.) je inovativna modifikacije tradicije, njeno kreativno sagledavanje iz što više uglova (te tako i ljubavni ples na stolicama, ples žene i balona, ples sa štapovima, modulacija zvuka na mobilnom...). Umetnost flamenka je umetnost dočaravanja kroz muziku i ples najrazličitijih osećanja, bazičnih i složenih, izdiferenciranih u najsuptilnije nijanse. Manifestacija flamenka upravo je zasnovana na razmeni tih emocija izmedu izvođača i publike

No, ova trupa je pošla i od mira o Tezeju i Minotauru (eto opet bika!) - "Ship of Theseus"/"La Nave de Teseo" i - o borbi junaka i čudovišne zveri. I do toga da je Tezej bio moreplovac, te dolazimo do brodova i jednog filozofskog pitanja. Tokom upotrebe daske koje čine brod se troše i tako vremenom zamenjuju. Dođe trenutak kada su sve nove, tj, nema ni jedne stare. Da li je to sada novi brod. Ili, hipotetički, ako bi se od starih dasaka izgradio brod, da li je on orginal. 

Ova pitanja, kroz ples i muziku Puerto flamenko pokušava da razreši bilo da menjaju deo garderobe (koja je kod žene nadsuknja, a kod muškarava prsluk ili šal, do igranja s atomima, plesa kojim se podražva škripanje daske na brodu...). Različiti koraci (punteado, desplante, zapateados, od redoble do eskobilja, od  ljamada, siere, markahe do remate) i njihovi odjeci na daskama, ženino igranje s prelepo kreiranim haljinama i maramama, suptilni ili dramatični pokreti ruku i šake (braseo), hteli vi to ili ne uvlače vas u priču i u emociju.

U plesu flamenka izraz lica je fundamentalan, jer u rakus stavlja interpretativne sposobnosti izvođača. Kao potvrdu svoje prisutnosti, sigurnosti i ubeđenja igrač(ica) fiksira pogled pravo ispred sebe. I po revolucionarnosti, ono što je bio „Olimp“ za Bitef, Puerto flamenko je za XIX Erste Guitar Art Festival. Doduše bez fizičkog, ali sasvim sigurno s duhovnim ogoljavanjem, otvaranjem duši i njenih stanja. 

Za razliku od nas, koji smo tradiciju zakovali i vremenu i mestu (osim časnog pokušaja grupe „Vrelo“), Španci shvataju da tradicija može opstati, živeti i razvijati samo ako se menja, prilagođava vremenu i interesovanjima, širi na sve sfere ljudskog delanja. Da, zaista, ono što smo videli bilo je raznoliko, strasno, zarazno, hipnozirajuće. Sve verzije flamenka. Dosetljivo, inteligentno, sa stilom, strasno, duhovito.

A u holu par gitara koji mlađani gitaristi odmeravaju, ali i pokušavaju da upotrebe. Erste banka je uradila jednu lepu stvar. Upotrebljene, nevažeće platne kartice preradila je u trzalice. Te tako, umesto da je provlačite, možete je prevlačiti preko struna. 

Asambl Puerto flamenko osnovan je 2004. godine. Uspešno kombinuje izvorni oblik flamenka i moderne scene i režije, u potrazi za originalnim savremenim izrazom koji se čvrsto temelji na univerzalnoj suštini flamenka. Inače, Sastav je u dvorani Doma omladine u Beogradu nastupio u sastavu  Francesca ‘La Chica’, Abel Harana, Antonio Molina ‘El Choro’, na gitari Ruben Romero, perkusionosta Andrej Vujičić (koji se opobao i u plesu) i pevač  Jesus Corbacho.