Ponekad smatramo da smo dobre
osobe samo zato što nas niko nije stavio u situaciju da pokažemo našu mračnu
stranu
U filmu ne prikazujete događaje koji se dešavaju vašim
likovima, već ih oni prepričavaju bezimenom muškarcu koji nudi rešenja svih
njihovih problema. Veoma je nezahvalno izazvati osećanja kod publike samo
pomoću prepričavanja određenih situacija. Kako ste radili sa glumcima na toj
veštini?
Da, vrlo je neobična ova vrsta filma. Ja kao režiser radim po principu
da publika ne može videti scenario, već glumac mora dočarati ceo film. U svakom
mom filmu dosta provodim vreme analizirajući scenario sa glumcima, prvo
individualno, a zatim na snimanju sa postavom koja radi na toj sceni. Ja sam
uvek scenarista svojih filmova, sam ili u saradnji sa nekim, ali ja sam onaj
koji piše priču. Ne počinjem da snimam dok scenario nije savršen. Nije da ne
volim improvizaciju, ali to je za mene sporedno sredstvo. Prvenstveno moram
biti siguran u svoj scenario. Tek kada sam njime zadovoljan, ako glumac
predloži nešto drugačije, promenu neke replike ili situacije, mogu to
razmotriti.
Film je prepleten sa jedanaest paralelnih priča, znači li to
da niste menjali redosled scena u montaži?
Ne, u montaži smo izbacili i skratili poneke scene, ali redosled je
ostao apsolutno nepromenjen.
Snimanje je trajalo manje od dve nedelje?
Veoma je interesantno da smo radili kao da je u pitanju niskobudžetni
film i za mene je to bila jedna vrsta povratka u prošlost. Snimili smo film za
trinaest dana, prvih 11 za priču svakog junaka, jedan dan za uvodne kadrove i
poslednji dan za muzički spot za naslovnu numeru našeg filma. Moja postava je
sačinjena od 11 fenomenalnih glumaca i imam sreće što su moji prvi izbori za te
uloge prihvatili rad na projektu čak i pre nego što su videli scenario.
Ovaj film je inspirisan američkom serijom ,,The Booth at The
End'' . Kako je tekla ta transformacija i da li imate u planu rad na televizijskim
serijama u budućnosti?
Kada smo razmišljali kako ćemo da napravimo film od te serije gledali
smo svaku epizodu više od deset puta.
Zatvorili smo neke otvorene priče koje su postojale, jer u ovoj seriji
nije svaki lik do kraja obrađen i nema završenih priča. Takođe neke likove koji
nisu bili interesantni za naše govorno područje smo izbacili, a uveli smo par
novih.
Ja sam snimio već dve
serije, jednu pre petnaest, a drugu pre sedam godina. Upravo sam završio sa
pisanjem nove serije koja će se prikazivati u Italiji, ali je ja neću režirati.
Međutim toliko volim film i svaki put kad biram sledeći projekat i imam izbor
između snimanja filma i televizijske serije, ja biram film.
Koliko vam je karijera u marketinškoj agenciji pomogla u
stvaranju filmova?
U advertajzingu je najbitnija dobro osmišljena priča koju morate
ispričati za samo 30 sekundi, tako da mislim da mi je najviše pomoglo da
kreiram priču na sintetički način.
Šta biste vi zatražili od svog glavnog junaka, misterioznog
čoveka sa sveznajućom beležnicom, da imate priliku?
Ja? Ja mnogo volim svoju profesiju, pa bih zatražio mogućnost da
nastavim da se bavim ovim zato što to nije nimalo lako. U Italiji, mnogo
režisera nakon snimanja filma ostanu nezaposleni. Poruka ovog filma je jedna od
replika Marsele, starije gospođe u filmu: Postoji nešto gnusno u svima nama i
ko sa tim ne mora da se suoči tokom svog života ima mnogo sreće. Mislim da je
to tačno. Ponekad smatramo da smo dobre osobe samo zato što nas niko nije
stavio u situaciju da pokažemo našu mračnu stranu. Ovaj film nas motiviše da
sudimo sebi i svojim delima.
Kako je publika u Italiji reagovala na film?
Reakcija publike je
veoma dobra. Dobili smo osam nominacija za najprestižniju italijansku nagradu
David Di Donatello. U bioskopima je film već zaradio oko pet miliona dolara što
je u Italiji za autorski film veliki uspeh.
Нема коментара:
Постави коментар