Ljubav i smrt u Bitef teatru

Muzičko-scenska predstava „ Ljubav i smrt“, čiji je autor pijanistkinja i kompozitorka Irina Dečermić, imaće premijeru 31.marta 2018. u Bitef teatru.

Predstava se bavi temom ženske sudbine i ženskog principa u ljubavi i smrti.

Ovo je retka scenska forma, u kojoj je narator (glumica) ujedno i muzički interpretator. Kroz tri priče, triptih u formi scensko-muzičkog-likovnog izraza, tema se istražuje kroz tri različite žene iz evropske literature i iz različitih epoha u rasponu od tri veka.

Irina Dečermić je u ovoj nesvakidašnjoj predstavi autor video rada, koji prati ove tri priče. U usko likovnom smislu, video radovi su u graničnom području apstrakcije i figuracije, građeni pokretnom slikom svaki u specifičnom koloritu. Vezuje ih isti koncepcijski pristup vremenskog i sadržajnog usklađivanja u narativno-muzičku poetiku.

Autorski tim:

 Autorka projekta, izvodjačica, autorka likovnog-video rada: Irina Dečermić

Tehnički saradnik: Srdjan Crnjanski

Tekstovi:  

G.A. Burger / Gottfried August Bürger: „Lenora / Lenore“                                                                            

Džon Kits / John Keats:  “La Belle Dame sans Merci / The Beautiful Lady Without Mercy “   

Marina Cvetajeva / Мари́на Ива́новна Цвета́ева / Marina Ivanovna Tsvetaeva: „Na crvenom konju / На красном коне / On a Red Steed''

Muzika:

Franc List / Ferenc Liszt: „Lenora / Lenore“ – melodrama za klavir i naratora

Valentin Silvestrov / Валенти́н Васи́льович Сильве́стров / Valentyn Vasylyovych Sylvestrov: “La Belle Dame sans Merci“,  pesma za klavir i glas

K.F. Abel / Carl Friedrich Abel: ,,Svita za violu de gambu  / Viola da Gamba Suite“, aranžman za klavir: Irina Dečermić

Slika:  

Irina Dečermić je u ovoj nesvakidašnjoj predstavi autorka video rada, koji prati ove tri priče. U usko likovnom smislu, video radovi su u graničnom području apstrakcije i figuracije, građeni  pokretnom slikom svaki u specifičnom koloritu. Vezuje ih isti koncepcijski pristup vremenskog i sadržajnog usklađivanja u narativno – muzičku poetiku.          

Slika 1.

Burgerova poema (balada) ;;Lenora“ je priča o ljubavi žene koja se ne dovodi u pitanje ni kada romatična simbolika ljubavnika postaje simbol smrti. U ovojinterpretaciji balade,  želja za prevazilaženjem krajnjih granica (odlazak u smrt za svojim voljenim) budi jak osećaj uzvišenosti, koji pre osnažuje neg opotiskuje pojam individualne snage i slobode.

Slika 2.

Džon Kitsova balada “La Belle Dame sans Merci“ je obavijena misterijom i neizvesnošću.  Pesnik kreira ženski lik koji poseduje natprirodne moći i koja je oličenje lepote i nežnosti, ali je ta lepota, takođe, čini smrtonosnom. Da li lepota žene predstavlja gubitak slobode i razuma za svakog ko oseti njene čari, ili će njena sudbina, dubljim pogledom na „belle dame“, biti protkana tugom i gubitkom?

Slika 3.

„Na crvenom konju“  je autobiografska poema Marine Cvetajeve, koja joj je donela ne samo ličnu utehu, već i veliki pomak u njenom poetskom stvaralaštvu.

Poema govori o gubitku: detinjstva, ljubavi, majčinstva, vere, ali i gubitku koji vodi do otkrića prostora van svih ovozemaljskih nedaća, do njenog poetskog stvaralaštva.

Upravo činjenica da je narator (glumica) ujedno i muzički interpretator, dodatno dramatizuje i individualizuje alegorične sudbine tri junakinje koje postaju jedna, personifikovana Žena.

Ova muzička i poetska matrica se na našim prostorima izvodi prvi put.

U CV-ju Irine Dečermić piše da je muziku počela da uči u Beogradu a da je postala diplomirana pijanistkinja u Londonu, da je nastupala u vodećim koncertnim salama Madrida, Beča, Buenos Ajresa, Pariza, Londona, učestvovala na mnogim festivalima, redovno snimala za BBC i RFI, da je snimila albume sa muzikom Mocarta, Šostakoviča, Baha i Šumana, da se preselila u Pariz i tamo komponovala muziku za film i pozorište, da je koncertom na ,,Kolarcu" Mesijanove muzike uključila Beograd u obeležavanje stogodišnjice rođenja ovog francuskog kompozitora, u Ateljeu 212 je igrana predstava Šuman pesnik zvuka za koju je ona napisala tekst i u kojoj je glumila Klaru Šuman (Goran Šušljik je režirao i glumio Šumana), i da je na prošlogodišnjem festivalu Dokumentarnog i kratkog filma u Beogradu dobila Zlatnu medalju za kratki igrani film Poslednja varijacija.