Странице

среда, 21. март 2018.

EJBEL FERARA NA BELDOCSU



Provokacije koje pogađaju metu
  
Iako je u svetu filma najpre poznat po svojim hvaljenim i neobičnim igranim filmovima, Ejbel Ferara – ime od kojeg se uvek očekuju provokacije – zapravo je potpisao i značajan broj dokumentarnih filmova. U njima, mahom, Ferara se vraća na mesta odakle je potekao on ili njegova familija ili se bavi onim što ga se lično tiče. Ako je u dokumentarnom filmu Ulica Malberi iz 2010. godine uspeo da rekonstruiše mesto odakle je započeo svoju filmsku karijeru 1975, a dokumentarcem Chelsea on the Rocks da oživi i čuveni hotel Čelzi u srcu Njujorka, Ferara sada donosi dokumentarac Trg Vitorio (Piazza Vittorio), kojim slavi čuvenu rimsku “pjacu”. To je jedan od čak dva dokumentarca koje potpisuje u prošlogodišnjoj produkciji. Drugi film Uživo iz Francuske posvećen je oslikavanju živih izvođenja muzike, koju je koristio za svoje igrane filmove, kojih nije bilo tako mnogo.

Film Trg Vitorio je hronika najživljeg trga u Rimu, na kome se sve multikulturne različitosti ovog grada osećaju u potpunosti. Trg je jedan konstantno živahni multietnički centar u kome žive i Rimljani i Azijati, i Afrikanci i Indijanci. Prolazeći trgom, Ferara se upušta u razgovore sa njima o njihovom poreklu, razlogu dolaska, želji za ostankom. I opstankom u surovom savremenom svetu. Jer upravo zbog svoje vrlo slikovite strukture, Trg Vitorio je postao i stecište mnogih umetnika, kao i samog Ferare, koji zato upravo strukturom dokumentarnog filma uspeva da prodre do srži i da uđe u unutrašnjost njegove jedinstvene dimenzije. Jer Trg čine ljudi i njihove priče. A svojim pristupom, Ferara im otvara vrata da mu se uveliko povere. Raznolikost sadržaja nije skoro bila u toj meri zastupljena, kao u filmu Trg Vitorio. U tom smislu, Ferara otkriva zbog čega je upravo Trg Vitorio postao tako inspirativna muza sjajnih filmadžija, među kojima je bio i Pazolini kome je posvetio prethodni film, sa Vilemom Defoom čija je pojava i u Trgu Vitorio naočita.

Kao što je i akcentovao različitosti u dokumentarcu, tako je i svoju karijeru gradio na žanrovski I tematski krajnje različitim ostvarenjima. Rođen u Bronksu, Ferara je počeo snimajući filmove sa Super 8 kamerom, pre nego što se naširoko pročulo za njega zahvaljujući filmovima Driller Killer i Ms. 45. Ova dva ostvarenja ispunjena žestinom i nasiljem, kao I osobenom stilizacijom, postavila su visoko lestvicu očekivanja od njegovih potonjih radova. Ferara ih nije razočarao. Koliko god da su studiji želeli da ga prisvoje, on je ostao dosledan svom avangardnom pristupu filmu, te je tako potpisao neka od kultnih ostvarenja, poput Zlog poručnika iz 1992. godine, ostvarenja koje je vrlo brzo steklo status kultnog. Rađen u gotovo dokumentarističkom maniru, taj film je upravo i naglasio Ferarinu težnju ka jeftinim a provokativnim delima.

Njegova obrada fantastičnih Kradljivaca tela, te vampirska poslastica Zavisnost, triler Zmijske oči sa Madonom, crnohumorna Sahrana, religijska ekstravagancija Marija i brza komedija Priče o gogo igračicama, obogatile su na različite načine njegovu karijeru sve do novog doba kad potpisuje apokaliptični 4:44 Poslednji dan na zemlji i biografski Pazolini, o njegovom očito omiljenom autoru i inspiraciji. Karijeru između popunio je video spotovima, po kojom serijom i, naravno, dokumentarcima. Koliko god je svaki od filmova bio različito primljen i kod publike i kod kritike, Ferara je bez sumnje ostao dosledan svom specifičnom stilu i nezavisnoj produkciji, što mu je i obezbedilo status kultnog autora. Trg Vitorio je sledeći film u nizu kojim on svoj status opravdava.

Najavu filma možete pogledati OVDE.

Festival Beldocs je tokom minule decenije postao najvoljeniji prolećni festival dokumentarnog filma koji okuplja najbolja ostvarenja savremene dokumentaristike. 

Većina značajnih naslova savremene dokumentaristike doživela je svoje premijere upravo na Beldocsu. I ove godine biće organizovan market dokumentarnih filmova, po drugi put podržan od strane Evropske Unije, kroz program – Kreativna Evropa, podprogram Mediji.

I ove godine, Beldocs nastavlja da kvalitetnim i premijernim programom izgrađuje i edukuje svoju publiku, nudeći sem domaće i međunarodnu selekciju, kao i brojne prateće programe, među kojima su se Feel Good Movies i Biografski dokumentarci pokazali najvoljenijima. Ove godine, Beldocs će pored Sava centra biti održan i u Dvorani Kulturnog centra, Domu omladine Beograda, Domu sindikata, kao i u salama Kinoteke u Kosovskoj i Uzun Mirkovoj ulici, bioskopu Fontana i Muzeju savremene umetnosti.

Od ove godine, uvedena je i nagradna igra #europeanfilmchallenge u kojoj se gledaoci dokumentarnih filmova takmiče za vredne nagradne – putovanje na jedan od festival A kategorije. Nakon Berlinala, sledeći krug se odnosi na putovanje u Kan i drugi krug počeo je 12. februara. 

Propozicije su sledeće: takmičar treba da odgleda 10 evropskih dokumentarnih filmova na bilo kojoj od mogućih platformi (VoD, SVoD, bioskop, festival, televizija, itd.), objavi naziv filma i platforme na kojoj je film odgledan, postavi fotografiju kao dokaz i haštag #europeanfilmchallenge. 

Nakon određenog vremena organizator takmičenja će selektovati pobednika, koji će osvojiti atraktivnu nagradu.

Ovogodišnje 11. izdanje festivala Beldocs trajaće od 7. do 14. maja.

Нема коментара:

Постави коментар