Predstavljena knjiga spasena od zaborava - "Zatvorenice" Milutina A. Popovića

„Posle pola sahata stajao je već jedan fijaker pred kafanom. Ne prođe mnogo kad izvedoše jednu bledu i iznurenu žensku i posadiše je u kola. Zatim izađe i jedna postarija  žena,  noseći  u  naručju  zavijeno  novorođenče,  pa  i  ona sede u kola.“

Predstravlajnje knjige „Zatvorenice“ Milutina A. Popovića održano je u četvrtak 22. februara u Delfi Caféu u SKC-u. O pričama iz Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda, koje su nekoliko decenija bile izgubljene, govorile su istoričarka književnosti i priređivačica knjige prof. dr Svetlana Tomić, kriminološkinja prof. dr Vesna Nikolić Ristanović, pravnica Ivana Đurić i urednica u Laguni Jasmina Radojičić.

Svedočanstva ovih „opasnih žena“ osvetljavaju jednu malo poznatu, tabuizovanu sferu o patnjama, ali i zločinima u drugoj polovini XIX veka.Od ubistava muževa do čedomorstva, trovanja, silovanja, sodomije, žene su u prošlosti Srbije vršile različite prestupe. Činile su zločine protiv vlasti i vladara, krivotvorile novac, organizovale pljačke, skrivale hajduke, bile hajdučice... Kršeći krivične zakone, razbijale su i stereotipne predstave o ženama.

Ova knjiga deo je „kriminalne beletristike“ i vrsta „policijske književnosti“ koja je u Srbiji počela da se razvija krajem XIX veka. Čitanje ovog dinamičnog i uzbudljivog dela neminovno vodi ka uspostavljanju paralela sa današnjim kriminalitetom i položajem žena u društvu.

Knjiga izlazi u okviru edicija „Savremenice“, koja  je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja iz XIX i s početka XX veka, kao i o istoriji privatnog života žena tog doba. Slika srpske književnosti i kulture ovog perioda postaće raznovrsnija i bogatija zahvaljujući novom tumačenju i prevrednovanju nezasluženo zaboravljenih dela.

Ivana Đurić se deklarisala kao čitateljka jer je knjigu najpre pronašla u požarevačkoj biblioteci, a zatim i prva pročitala uzbudljivo svedočanstvo takozvanih opasnih žena. 

„Važna stvar koju sam dobila iz ove knjige jeste dokaz da zaborav može biti pobeđen. Niko ne zna ko je Milutin A. Popović. On više nigde ne postoji osim u ovoj knjizi. Niko ne zna da li je još nešto zapisao, niko ne zna ništa o njegovom privatnom životu, ali taj jedini sačuvan primerak knjige koji je napisao omogućio je da bude pošteđen od zaborava, kao što je i on poštedeo od zaborava zatvorenice Požarevačkog kaznenog zavoda i njihove životne priče. One su pred sudom prava pale, ali je on uspeo da ih odbrani pred sudom pravde.“

Svetlana Tomić je istakla da se ova knjiga može čitati kao umetnički tekst:

„Kad čitate srpsku prozu druge polovine XIX veka vidite da su i književnici i književnice pisali o zatvorima, prestupnicima i prestupnicama, ali je naša interpretativna norma modifikovala te tekstove, neadekvatno ih je tumačila. Sa ovom knjigom imate 35 priča o različitim ženama i njihovim sudbinama, imate razvijen kontekst kako su one živele, saznajete mnoštvo detalja o životu Srbije tog vremena, pretežno o selu, mada ima i varoških i beogradskih priča. Saznajemo mnogo i iz etnografije, sociologije, istorije. Ovo je prava memoaristika ljudi sa društvene margine, prevashodno je reč o nepismenim ženama. Ono što je neuobičajeno, čini se da je dao prve tri rodno osetljive statističke tabele o prestupima žena u rasponu od pola veka, 1861–1897. Predstavio je žene po vrstama prestupa – tu vidite koliko su različitih prestupa vršile – po godinama izvršenih prestupa i po mestu.“

Za razliku od pretežno molarizatorskog predstavljanja zločina žena u to vreme, bez ikakvih informacija da su neke od njih zločine činile zato što su bile žrtve zlostavljanja i zloupotrebe, Milutin A. Popović objektivno pristupa temi i pruža pravu sliku. Na mnogim mestima dodaje svoja zapažanja, kako izgledaju zatvorenice, šta one rade. Neke od njih su bile srećnije u zatvoru nego na slobodi.

„Ova knjiga je žanrovski određena kao album. Na mnogim mestima Milutin A. Popović sugeriše kakvo je to društvo i kakvo je prema ženama. Ne branimo teška krivična dela, najviše ima slučajeva ubistava, teških krađa i razbojništva, ali je Milutin hteo da naglasi da to društvo ženama traži određene dužnosti a ne daje im prava.“, istakla je Tomićeva.

Kriminološkinja Vesna Nikolić Ristanović je najpre rekla da je knjiga za nju veliko iznenađenje i da nije mogla da veruje da niko to nije otkrio ranije. 

„Moje čitanje je neminovno išlo iz perspektive veze društvenog položaja žene i pravnog položaja i njene situacije kao žrtve i kriminaliteta koji vrši. Knjiga daje doprinos istorijskom sagledavanju kriminaliteta žena kroz razumevanje njegove veze sa rigidnim patrijarhatom. Sa svake strane provejava povezanost položaja žena i nasilja koje trpe i krivičnih dela koje su vršile. Odnos prema ženi kao prema vlasništvu je nešto što je onemogućavalo slobodan izbor partnera kao i donošenje drugih važnih životnih odluka, a negde omogućavalo i pravno dozvoljavalo razne oblike fizičkog i seksualnog nasilja. Mnogo je godina prošlo od vremena kada je nastala ova knjiga, a neke stvari još nisu razrešene. Još uvek postoji pravni vakum u kome žene koje trpe nasilje bivaju osuđene na velike kazne, marginalizovane su i ponovo postaju žrtve.“, konstatovala je Nikolić-Ristanović.

„Zatvorenice – Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda sa statistikom“ prva je publikacija takve vrste u srpskoj kulturi. Knjiga sadrži predgovor Milutina A. Popovića, trideset pet priča o zatvorenicama, ilustracije i fotografije.

Knjigu „Zatvorenice – Album Ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zavoda“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.