„МАДАМ БАТЕФЛАЈ“ – ГОДИШЊИЦА ПРВЕ ОПЕРСКЕ ПРЕДСТАВЕ ИЗВЕДЕНЕ У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ-ГОСТ ДИРИГЕНТ МАЕСТРО АЛБЕРТО ВЕРОНЕЗИ ИЗ ИТАЛИЈЕ

У среду, 14. фебруара на Великој сцени  (19:00)  биће изведена Пучинијева „Мадам Батерфлај“, којом ће дириговати  гост из Италије Алберто Веронези. Овим извођењем обележава се и годишњица  прве оперске представе изведене у Народном позоришту у Београду 1920. године.

Под управом маестра Веронезија, који је у последњих годину дана чест и радо виђен гост Опере Националног театра, наступиће Свитлана Декар (Ћо Ћо Сан), Вишња Попов (Сузуки), Јанко Синадиновић (Пинкертон), Владимир Андрић (Шарплес), Татјана Митић (Кејт), Александар Стаматовић (Бонзо), Игор Матвејев (Горо), Марко Пантелић (Јамадори) и Никола Баста (Комисарио).

Учествују Оркестар и Хор Опере Народног позоришта у Београду.

Сценограф Милета Лесковаца, костимограф Светлана Чкоњевић.

Ова опера у два чина праизведена је у миланској Скали 17. фебруара 1904. године.

Опера Народног позоришта отпочела је своју самосталну делатност 1919. године, а прва представа новоформираног ансамбла била је управо „Мадам Батерфлај“.

Премијера је одржана 11. фебруара 1920. године, под музичким вођством првог директора оперског сектора, Станислава Биничког, у режији Војислава Туринског и сценографији Јована Бијелића.

Насловну улогу певала је Јелена Ловшинска, а Пинкертона -Турински.

Маестро Веронези до сада у Народном позоришту гостујући дириговао је Пучинијеве опере „Мадам Батерфлај“ „Тоска“, „Боеми“  и „Плашт“ и „Сестра Анђелика“ .

Алберто Веронези (Alberto Veronesi) је рођен је у Милану, где је и дипломирао клавир, компоновање и дириговање на Конзерваторијуму „Верди“. Током студија је основао Оркестар „Гвидо Кантели“, који и сада ради при Конзерваторијуму. 

Био је уметнички и музички директор Фестивала „Пучини“ у Торе дел Лагу (1998), стални уметнички и музички директор Сицилијанског симфонијског оркестра Палерма (2001–11), уметнички директор Филхармонијског оркестра Театра у Болоњи (2008), стални музички директор Фондације „Петрућели“ у Барију (од 2011), музички директор Оперског оркестра Њујорка (2011–16), први „западњак“ на месту уметничког директора и музичког директора Опере Великог театра Тианјина у Кини (2012–16).

Дириговао је познатим оркестрима, као што су: Бечка филхармонија, „Мађо музикале“ у Фиренци, Оркестар Театра ла Фениче у Венецији, Немачки оперски оркестар у Берлину, Оркестар Театра „Моне“ у Бриселу, Оркестар Академије „Санта Ћећилија“ у Риму, Филхармонијски оркестар Театра у Болоњи и Оркестар Театра „Сан Карло“ у Напуљу. 

Значајни наступи (избор): Ускршњи фестивал у Салцбургу и прослава Дана Свете Ћећилије на Фестивалу „Фирентински музички мај“ (са Оркестром „Гвидо Кантели“); Кавалерија рустикана и La Navarraise у Карнеги холу (2010);  светска премијера опере Фабија Вакија Lo Stesso Mare у Барију (2011); концерт са Оркестром Фондације „Петрућели“ у Линколновом центру (2011, поводом прославе 150 година постојања италијанске заједнице и прославе Колумбовог дана); светска премијера Мамели, Леонкавала, у Театру „Виторио Емануеле II“ (2011); Андре Шеније у Њујорку, у Дворани „Ејвери Фишер“, са Робертом Алањом у насловној улози и са више од 3000 извођача (2013); Тоска на Фестивалу „Пучини“ (2013)... 

Званични је диригент немачке издавачке куће „Грамофон“, у оквиру које негује репертоар XIX и почетка XX века. У оквиру пројекта „Веризам“, од  2006. је снимио: продужену верзију Пучинијеве опере Едгар са Пласидом Домингом, албум Повратак Пучинија са Бечком филхармонијом (Доминго и Виолета Урман), „живо“ извођење Пријатеља Фрица у Опери у Берлину (Ангела Георгију и Роберт Алања), La Nuit de Ma са Оркестром болоњског театра (Доминго и Ланг Ланг), оперу Медичи (Данијела Деси и Доминго), Федору са Оркестром ла Монеа (Доминго и Ангела Георгију).

Добитник је Награде „Абиати“ италијанског Удружења музичких критичара, за продукцију Боема (2003).