46.FEST intervju - Ištvan Sabo -Postoje samo dobri i loše filmovi

Na prvu konferenciju ovogodišnjeg Festa stigao je pravo sa aerodroma, Ištvan Sabo, laureat nagrade „Beogradski pobednik“ za doprinos filmskoj umetnosti, ostavio je i velikog traga u kinematografiji, između ostalog, filmovima „Otac“, „Budimpeštanske priče“, „Mefisto“, „Sunce“, „Na čijoj strani“...  

Кako sagledava savremenu kinematografiju, šta je njena uloga danas? 

U osnovi možemo reći da moderni filmovi ne postoje. Oduvek postoje samo dobri i loši filmovi. Dobri filmovi nose određenu poruku i određene vrednosti. I mogu postati nečije iskustvo. Kao kada se beba vakciniše protiv bolesti, tako dobar film dira gledaoca i tako na neki način postaje deo njegovog iskustva.

Bunjuel  kaže da film može biti ovakav, onakav, može sve samo ne sme da bude dosadan i predvidiv.

Kada sam ja počeo da se bavim filmom, krajem 50-ih i početkom 60-ih godina prošlog veka, tu su bili filmovi Kurosave, Bergmana, Bunjuela i drugih velikih reditelja na koje smo se ugledali. Anžej Vajda je rekao da dobri filmovi na pravi način nose poruku. Danas... šta reći? Vi na svom TV-u imate 60, 80 ili ko zna koliko kanala. Zašto biste išli u bioskop? A filmu treba bioskop. Tu je i internet, petogodišnje dete pritiskom na jedan taster može videti istoriju kinematografije. Situacija u svetlu tih činjenica nije jednostavna. No, verujem da će film opstati i postojati. Verovatno će sa njim biti otprilike kao sa književnošću. One knjige koje imaju vrednost su uz nas i na vrhu police. Uvek će biti onih koje će se štampati u ko zna kojim tiražima, ali ćemo na policama čuvati samo one koje imaju vrednost i važnost. Da li će bioskopske projekcije u budućnosti biti za par stotina umesto, kao nekad, za desetine hiljada ljudi i više, ne znam, možda... ali verujem da će dobri reditelji i dalje praviti dobre filmove. Nadam se da u ovom trenutku, baš sada dok pričamo, na filmskoj školi neki student pravi neki film kao što je nekad Dušan Makavejev pravio „Ljubavni slučaj službenice PTT-a“... 

Šta vam znači „Beogradski pobednik“ i nagrade uopšte?

Naš posao je da ispričamo publici nešto važno i zanimljivo, a nagrade su sredstvo da do tog cilja dođemo.

Šta mislite o istoriji kao filmskoj temi?

Tu u ovom regionu, u srednjoj Evropi, da ne idemo dalje, ne postoji nijedna osoba čija porodica na neki način nije pogođena političkim i istorijskim promenama. Bilo da se radi o Prvom svetskom ratu, Oktobarskoj revoluciji, fašizmu, Drugom svetskom ratu, staljinizmu – svaka porodica je živela pod pritiskom ideologije koja je htela da (im) promeni život. To su doživeli i moji baba i deda, roditelji, to je i moja priča. Nisam u porodici imao ni kraljeve ni guvernere ni predsednike, zapravo jedino što sam mogao jeste da govorim o istoriji iz ugla običnih ljudi.