"Svet je ružan i ljudi su tužni"
Rusko-poljsko-srpska koprodukcija film se bavi sudbinom sovjetskog pisca
Sergeja Dovlatova. Vodi nas u sedamdesete godine i u Lenjingrad u kojem umetnici
koji ne slikaju svet „vedrim bojama“ su ignorisani i prepušteni sami sebi, a
čak i tada se brižno motri na svaki njihov korak.
Film prikazuje šest dana života
briljantnog, ironičnog pisca koji vidi daleko preko krutih granica Sovjetskog
Saveza. On se uporno i dosledno bori da sačuva svoj integritet i talenat u
mašineriji naizgled svemoguće državne mašinerije koja mrvi sve, te i njegove njegove
prijatelje umetnike.
Sergej Dovlatov rođen je 1941. u Ufi, od oca Donata Mečnika,
pozorišnog reditelja i majke Nore Dovlatove (Jermenke), glumice. Od 1944. živeo
je u Lenjingradu. Počeo je da studira finski jezik, ali je ubrzo izbačen sa
fakulteta. Pozvan je u vojsku, od 1962. do 1965. služio je u obezbeđenju
robijaškog logora na severu SSSR-a. Iz tog iskustva kasnije je proistekao roman
„Zona”. Radio je kao novinar, jedno vreme i kao vodič u Puškinovom parku u selu
Mihajlovskom i pisao kratke priče koje su se širile u samizdatu, zbog čega su
ga proganjale sovjetske vlasti. Bila je to drska proza, čiji su junaci
autsajderi... Emigrirao je 1978. u Beč, i prešao u Njujork, gde objavljuje
priče i romane u emigrantskim časopisima, ali i u „Njujorkeru” koji ga svrstava
među 20 najvećih pisaca XX veka. Umro je 1990. u Njujorku.
Danas su njegovi romani prevedeni na tridesetak jezika: „Kompromis”,
„Zona”, „Puškinova brda”, „Naši”, „Zanat”, „Kofer”, „Strankinja”, „Predstava”,
„Filijala” i zbirke priča: „Nevidljiva knjiga”, „Solo na andervudu”, „Marš
samaca”. Laskave ocene njegovom stilu dali su Kurt Vonegat, Irvin Šo i Josif
Brodski koji je rekao da je Dovlatov jedini ruski pisac čija će sva dela biti
čitana van Rusije. Aleksandar Genis u knjizi „Dovlatov i okolina” (Geopoetika,
prevod Draginja Ramadanski), pisao je o svom prijatelju, njegovom odnosu prema
vlasti, ženama, nacionalnom pitanju.
O ovakvom tretiranju nepodobne
umetnosti svedoči i scena kada mladi pisci donose svoje rukopise redakcijama. Dovlatov
svojim očima vidi kako iz četiri plakara rukopise izbacuju u dvorište, kao
stari papir. Među tom hartijom pronalazii svoj izgaženi roman.
Čuvenog pisca igra naše gore
list, Milan Marić. O liku koji tumači
kaže:
„Bio je ikona Sankt Peterburga,
gde mu je podignut spomenik i jedna ulica ponela je njegovo ime... Duhoviti
pisci inače vuku sa sobom more tuge. Hteo sam da proniknem odakle ta tuga i
zidovi koje je podizao oko sebe kao vrstu cinizma, odbrane. Trenirao je boks,
ali nadobijao se i batina. U svim redakcijama je dobio otkaz. Pio je. Nije
doživeo da shvati koliko je veliki, a bio je „najveći” ruski pisac (196 cm), i
gde god se pojavio, svi su gledali u njega. Žene su ga volele.“
Ovo je film o odlasku i
ostajanju, o ličnim granicama i ograničavanju sopstvene slobode, Sergej
Dovlatov je odlazeći iz domovine, u avion ulazio okrenut leđima, želeći da se
na taj način poslednji put oprosti od domovine. Na nedavno završenom festivalu
u Berlinu film je osvojio dve nagrade.
Aleksej German (Moskva, 1976) ruski je reditelj i scenarista, poznat po filmovima Bumazhnyy soldat, Garpastum i Poslednji voz.
DOVLATOV
DOVLATOV
Država: Rusija/Poljska/Srbija, 2018
Program: Glavni takmičarski program
Trajanje: 126’
Režija: Aleksey German Jr.
Scenario: Jean-Claude Carriere, Caroline
Deruas-Garrel, Arlette Langmann, Philippe Garrel
Uloge: Milan Marić, Danila Kozlovsky, Artur
Beschastny
Festivali: 2018 Berlin / Berlin International Film
Festival
Filmografija: 2018 Dovlatov
2015 Pod elektricheskimi oblakami / Under
Electric Clouds / Pod električnim oblacima
2009 Korotkoe zamykanie / Crush (segment
"Kim")
2008 Bumazhnyy soldat / Paper Soldier
2005 Garpastum
2003 Posledniy poezd / The Last Train /
Poslednji voz
Fotografija: Lukasz Zal
Montaža: Sergey Ivanov, Darya Gladysheva
Producent: Dariusz Jablonski, Violetta Kaminska,
Miroslav Mogorović, Isabella Wojcik
Produkcija: Art & Popcorn, Message Film, Metrafilms
Distribucija: Art & Popcorn
Нема коментара:
Постави коментар