Странице

среда, 24. јануар 2018.

VI Festival evropskog filma - Noć od hiljadu časova




Noć od hiljadu časova je austrijski  triler u kojem mrtvi preci uskrsavaju ne bi li još više zakomplikovali  život svojim potomcima. I ne samo  što sa sobom donose i sve svoje uspomene, tajne i strasti, nego i neke nikad raščišćene račune. Nema deda Hermana, a nestala je i fascike koja krije podatke iz nacističkih vremena.
 

Kada se porodica Ulih okupi jedne večeri u Beču, pridružuju im se i preminuli rođaci. Dok se oni bore za kontrolu nad porodičnim poslom, „umrli“ preci otkrivaju kako je bogatsvo porodice zapravo stečeno. 

Svugde austrougarska prašina, aždaje iz prošlosti, satovi, telefoni i upaljači opet volšebno prorade, na kafkijanski uviđaj dotrči brka policajac  s pratnjom pod bizmarovskim  šiljatim šlemovima i s birokratskim radnim navikama.



Vreme je ciklično, vraća se prošlost i meša s sadašnošću tako da se granice među njima gube, nestaju. Gamižu neki stvorovi u snoviđenju i žude za krvlju... 

U takvom poretku stvari, ključno je pitanje kome se uopšte može verovati u prepletenoj mreži laži, tajni i ljubavnih afera. U  svetu u kojem čak ni smrt ne znači konačan kraj.



Ko će i kako odmotati to vrzino kolo?


Svako ostvarenje koje pretenduje da ima umetničke konotacije poseduje dva paralelna toka; jedan u kojem autor na simboličan način iznosi svoje stavove i drugi, pitkiji, dostupniji širim masama, u kojem se odvija osnovna radnja. 


Ovi tokovi moraju biti usklađeni i uravnoteženi inače prete dva problema-da delo ode u banalost ili da postane filozofski traktat. Deluje da je u ovom zanimljivo-neočekivanom-uvrnutom filmu taj balas na pravi način potrefljen.


Još jedno preispitivanje neslavne prošlosti, krivice i zločina, s humorističkim otklonima kod vremenskih rivajndova. 

„Naše trupe su ušle u Pariz!“

„Zar opet?“ 

Da li su deca taoci onoga što su činili njihovi roditelji?





Po stilistici film koji nas vodi u prošlost, podsetio me je na film koji je tematizovao budućnost (Brazil). Kao što je prošlost iskoćila iz prašnjave kutije, tako iznenada u njoj i iščezava. A danas je u Austriji u koaliciji na vlasti je i jedna partija (Slobodarska partija Austrije (FPO)) koja budi uznemirujuće asocijacije na prošlost.



Noć od 1000 časova (Night of a 1000 Hours, Austrija, 2016, 92 min) misterija, triler

Režiser Virgil Vidrig rođen je 16. maja 1967. godine u Salcburgu. On je multimedijalni umetnik, scenarista, profesor na Univerzitetu primenjenih umetnosti, odrastao u kući staroj petsto godina, s komšijom Peterom Hankeom i družeći se sa Vimom Vendersom. Prvu kameru (super 8) dobio je u svojoj trinaestoj godine. Tada (1980:) snima kratke filmove: „Мoj kućni život“( My Homelife), „Prženo meso“ ( Gebratenes Fleisch) и“Tri puta ULF“ (3 mal Ulf). Ovi radovi propraćeni su animiranim filmom „I boje mogu da sanjaju“ ( Auch Farbe kann träumen).

Godine 1983. godine započinje rad na „Duhu vremena“ ( Vom Geist der Zeit). Ni neuspeh u školi ne sprečava ga da okonča svoj prvi prvi dugometražni film posle 14 meseci napornog rada. 

Četiri godine kasnije osniva, sa još dva ortaka, kompaniju za distribuciju Classic Films. Usmeravaju se ka  umetničkom filmu. Postaje asistent Džonu Bejliju, kamermanu i režiseru, da bi 1990. otišao da radi s njim u Holivud.

Нема коментара:

Постави коментар