Šesto izdanje Beogradskog Irskog Festivala
(BIF), koje će se od 9. do 18. marta održati pod sloganom „Springtime In
Belgrade!“, predstaviće na više lokacija u Beogradu deo očaravajuće irske kulture.
Program Festivala inspirisan je Evropskom godinom
kulturne baštine, za koju je 2018. proglašena od strane Evropskog parlamenta,
pa publiku očekuju najznačajnija i najnovija filmska ostvarenja iz Irske, predavanja i
izložbe, koncerti, pozorišne predstave, radionice i drugi
atraktivni kulturni događaji, kao i niz zanimljivih gastronomskih dogodovština.
„Oduševljeni smo ovogodišnjim prolećnim programom
Beogradskog Irskog Festivala koji slavi našu zajedničku evropsku kulturu. Imamo
program prepun uzbudljivih događaja i aktivnosti i radujemo se da ćemo se
videti na nekom od njih od 9. do 18. marta. Nadamo se da ćete nam se pridružiti
17. marta da uz kriglu piva proslavimo Dan Svetog Patrika. Sláinte!“, izjavio
je Jas Kaminski, direktor Beogradskog Irskog Festivala.
Tokom Festivala nastupiće jedan od najpoznantijih
irskih kantautora – Mundy, vlasnik albuma sa
platinastim tiražima u Irskoj i veoma slušanih pesama. Singl "To You I
Bestow" iz rane faze njegove karijere objavljen je na popularnom soundtracku
za čuveni filma Baza Luhrmanna „Romeo i Julija“.
BIF
će obeležiti stotu godišnjicu prvog svetskog rata 14. marta predavanjem o
učešću 10. Irske Divizije na Solunskom Frontu uz predavače sa Univerziteta u
Dablinu i Beogradskog Univerziteta.
VI izdanje Beogradskog
Irskog Festivala (BIF, 9-18. mart), koje je u toku, predstaviće
u Sali „Dinko Tucaković“ Jugoslovenke kinoteke (Kosovska 11) u
okviru Irske filmske nedelje najznačajnija recentna irska
dokumentarna i igrana ostvarenja.
Irsku filmsku nedelju otvoriće, sutra, 13, marta od 17 časova „Pesma granita“, ostvarenje koje prati životnu priču poznatog pevača tradicionalne irske muzike Džoa Hinija (Joe Heaney).
Publiku očekuje istog dana i dokumentarac o fantastičnoj Grace Jones pod nazivom "Grace Jones: Bloodlight and Bami“, koji je režirala Sophie Fiennes.
U okviru filmskog segmenta Beogradskog irskog festivala, Irske filmske nedelje, biće prikazan i dokumentarac “U razgovoru s ocem” arhitekte i scenariste Simona Walkera, gosta Festivala, o njegovom ocu, vodećem irskom arhitekti modernističkih struktura - Robinu Walkeru, kao i “Medicated Milk” rediteljke Aine Stapleton, igrani film o Luciji Joyce, plesačici i ćerki Jamesa Joycea.
Publiku očekuje i ostvarenje „Pravi sever“, redak i nezaboravan pogled na život kanadskih starosedelaca iz perspektive jedne irske porodice tokom ‘70-ih i ‘80-ih godina prošlog veka. Ćerka autora filma Poda Malronija, Deirdre, će lično predstaviti film na BIF- u i odgovarati na pitanja posle projekcije.
Zatim „Moskva nikad ne spava“, provokativni prikaz Putinove Rusije, film koji nas vodi kroz gradski pejzaž i otkriva neukroćene energije najvećeg grada Evrope, grubost i lepotu ruskog duha. „Najudaljenije“ je moćni, poetski dokumentarac o jednom od najvećih ljudskih distignuća u istraživanju – letelici Voyager Space Probes.
.
Irsku filmsku nedelju otvoriće, sutra, 13, marta od 17 časova „Pesma granita“, ostvarenje koje prati životnu priču poznatog pevača tradicionalne irske muzike Džoa Hinija (Joe Heaney).
Publiku očekuje istog dana i dokumentarac o fantastičnoj Grace Jones pod nazivom "Grace Jones: Bloodlight and Bami“, koji je režirala Sophie Fiennes.
U okviru filmskog segmenta Beogradskog irskog festivala, Irske filmske nedelje, biće prikazan i dokumentarac “U razgovoru s ocem” arhitekte i scenariste Simona Walkera, gosta Festivala, o njegovom ocu, vodećem irskom arhitekti modernističkih struktura - Robinu Walkeru, kao i “Medicated Milk” rediteljke Aine Stapleton, igrani film o Luciji Joyce, plesačici i ćerki Jamesa Joycea.
Publiku očekuje i ostvarenje „Pravi sever“, redak i nezaboravan pogled na život kanadskih starosedelaca iz perspektive jedne irske porodice tokom ‘70-ih i ‘80-ih godina prošlog veka. Ćerka autora filma Poda Malronija, Deirdre, će lično predstaviti film na BIF- u i odgovarati na pitanja posle projekcije.
Zatim „Moskva nikad ne spava“, provokativni prikaz Putinove Rusije, film koji nas vodi kroz gradski pejzaž i otkriva neukroćene energije najvećeg grada Evrope, grubost i lepotu ruskog duha. „Najudaljenije“ je moćni, poetski dokumentarac o jednom od najvećih ljudskih distignuća u istraživanju – letelici Voyager Space Probes.
.
Tu je i izložba "Borderlands” renomiranog irskog
fotografa Nigela Swanna, kao i festivalski foto-konkurs. Pobednika konkursa
očekuje vredna nagrada.
Teme predavanja, koje će se 14. marta održati u Domu vojske od 13 do 17 časova, su:
• „Zaboravljeni front. Irska, Srbija i Solunski front. Manje
nacije i periferija u Prvom svetskom ratu”• „Flora Sends i njeno učešće u Prvom svetskom ratu”
• „Srpska vojska na Solunskom frontu”
Iako ova istorijska epizoda ima veliki značaj za Srbiju, ostala je zanemarena u očima zapadne istoriografije. Upravo u rovovima Solunskog fronta srpski i irski saborci borili su se ne samo protiv neprijatelja, nego i protiv čežnje za domom i prepuštenosti zaboravu. Tri istaknuta istoričara, jedan irski i dva srpska, Dr. Conor Mulvagh, Dr. Danilo Šarenac i Puk.Dr. Slobodan Đukić predstaviće nam u svojim predavanjima kako je to bilo živeti, boriti se i umirati u rovovima Solunskog fronta
Flora Sends (Flora Sandes) Britanka, rođena u irskoj porodici 22. januara 1876. godine, bila je jedina žena bitansko-irskog porekla koja je zvanično služila kao vojnik u Prvom svetskom ratu. U početku je bila volonter za St John Ambulance, ali kada je stigla u Kraljevinu Srbiju, usred ratne pometnje, zvanično se priključila vojsci Srbije. Uskoro je bila unapređena u čin kapetana. Njene ratne zasluge bile su tolike da je 2009. godine, jedna ulica u Beogradu ponela njeno ime.
Učesnici
/ predavači:
Dr. Conor Mulvagh je predavač Irske
istorije na University College Dublin (UCD). Trenutno istražuje istoriju UCD
tokom irske revolucije. Dr. Mulvagh predaje na temu sećanja i komemoracije, kao
i istoriju Britanije i Irske u 19. i 20. veku.
Dr. Danilo Šarenac je naučni saradnik
Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Pripada grupi mlađih srpskih
istoričara sa bogatim međunarodnim iskustvom. Diplomu je stekao na Univerzitetu
u Beogradu, zvanje mastera na Univerzitetu u Budimpešti a doktorat ponovo na
Univerzitetu u Beogradu.
Pukovnik Dr. Slobodan Đukić je autor knjige
“Srpska vojska na Solunskom frontu“.
Dan nakon predavanja, 15. marta od 20.30h, u Kinoteci
(Kosovska 11) će biti prikazan storijski dokumentarni film “Golgota Srbije” Stanislava
Krakova o sudbini srpske nacije tokom Prvog svetskog rata (1914 -1918).
Ovaj
film se smatra umetničkim delom i najboljim dokumentarnim filmom snimljenim u
Kraljevini Jugoslaviji, i okarakterisan je kao kinematografsko delo od
izuzetnog istorijskog i kulturnog značaja. Kroz film nas vode citati istaknutih
državnika, istoričara, i vojnih posmatrača tokom ratnih dešavanja na Balkanu. U
nedostatku originalnog dokumentarnog materijala izgubljenog u toku rata, neke
scene su naknadno rekonstruisane. U filmu takođe možemo čuti i irsku koračnicu
iz Prvog svetskog rata „It’s a long way to Tipperary”. Prva projekcija filma
zakazana je 1940 godine, ali je u međuvremenu film zabranjen, jer su cenzori
smatrali da bi mogao negativno da utiče na odnose sa stranim zemljama. U
avgustu iste godine film je prikazan sa velikim uspehom, uz nekoliko izbačenih
scena. Materijal je obnovljen sedamdesetih godina, ali je po drugi put prikazan
tek 24. februara 1992. godine u Sava centru.
Predstavljanje knjige Hjuberta Batlera „Balkanski eseji“ održače se 15. marta od 18 časova u Narodnoj biblioteci Srbije, a o hrvatskom prevodu Batlerovih 39 briljantnih eseja, napisanih između 1937. i 1989. godine, razgovaraće profesor Milan Ristović, novinar Miloš Vasić, pisac i kritičar Teofil Pančić te pesnik i izdavač Kris Agi.
Dan kasnije, u petak 16. marta, od 19.30 u Kinoteci (Kosovska 11) će biti prikazan jedinstven film o ovom značajnom piscu „Hubert Butler: Svedok budućnosti“.
Proslavljeni irski esejista Hjubert Batler (Hubert Butler, 1901–1991) putujući Balkanom, pisao je o svojim raznovrsnim iskustvima u regionu, od čega su mnoge teme od velikog značaja za nedavnu istoriju Hrvatske, Srbije i Bosne. Živeo je u Zagrebu i u blizini Dubrovnika između 1934. i 1937. godine, i tečno govorio srpsko-hrvatski. Mnogi od njegovih balkanskih eseja se bave genocidnim kvinsliškim režimom NDH (1941-45) i kolaboracijom Katoličke crkve, naročito nadbiskupa Stepinca, što je tema koja ga je uvukla u ozbiljne kontroverze u Irskoj pedesetih godina. To je takođe tema koja do današnjeg dana polarizuje politički i kulturni život Hrvatske, gde je u toku proces kanonizacije Stepinca.
Knjiga „Balkanski eseji“ deo je dokumentacije koju koristi komisija koja odlučuje o kanonizaciji Alojzija Stepinca.
“Batler se osećao lično pogođenim pokušajima da se istorijski falsifikuju činjenice o Paveliću, Stepincu i ulozi hrvatskog katoličkog klera u ratnoj Jugoslaviji. Naročito su bila uvredljiva preterana i lažna poređenja koja su stizala sa crkvenih propovedaonica tokom ‘50-ih godina prošlog veka u Irskoj, između „patnji katolika pod Titom“ i “dugog mučeništva katoličke Irske pod protestantskom vlašću”. Uvideo je paralele između dve zemlje u pogledu nasilnih pokrštavanja i verovao je da bi Irci mogli suštinski razumeti, budući da u sebi nose otpor prema Britancima koji su pokušali da iskoriste gladne godine 1840/50 u Irskoj, nudeći lokalnom stanovništvu supu i svoju Bibliju. Takođe je video paralele između složenog društvenog i religioznog tkiva u Irskoj i Jugoslaviji.
U Irskoj, Batler je platio visoku cenu za iznošenje svojih saznanja, naročito nakon događaja koji je poznat kao „incident sa papskim nuncijem“, kada je „princ crkve“ napustio sastanak na kome je Batler pokušao da govori o ovim ratnim dešavanjima”, kaže Jaš Kaminski, direktor Beogradskog irskog festivala, povodom promocije ove značajne knjige.
Predstavljanje knjige Hjuberta Batlera „Balkanski eseji“ održače se 15. marta od 18 časova u Narodnoj biblioteci Srbije, a o hrvatskom prevodu Batlerovih 39 briljantnih eseja, napisanih između 1937. i 1989. godine, razgovaraće profesor Milan Ristović, novinar Miloš Vasić, pisac i kritičar Teofil Pančić te pesnik i izdavač Kris Agi.
Dan kasnije, u petak 16. marta, od 19.30 u Kinoteci (Kosovska 11) će biti prikazan jedinstven film o ovom značajnom piscu „Hubert Butler: Svedok budućnosti“.
Proslavljeni irski esejista Hjubert Batler (Hubert Butler, 1901–1991) putujući Balkanom, pisao je o svojim raznovrsnim iskustvima u regionu, od čega su mnoge teme od velikog značaja za nedavnu istoriju Hrvatske, Srbije i Bosne. Živeo je u Zagrebu i u blizini Dubrovnika između 1934. i 1937. godine, i tečno govorio srpsko-hrvatski. Mnogi od njegovih balkanskih eseja se bave genocidnim kvinsliškim režimom NDH (1941-45) i kolaboracijom Katoličke crkve, naročito nadbiskupa Stepinca, što je tema koja ga je uvukla u ozbiljne kontroverze u Irskoj pedesetih godina. To je takođe tema koja do današnjeg dana polarizuje politički i kulturni život Hrvatske, gde je u toku proces kanonizacije Stepinca.
Knjiga „Balkanski eseji“ deo je dokumentacije koju koristi komisija koja odlučuje o kanonizaciji Alojzija Stepinca.
“Batler se osećao lično pogođenim pokušajima da se istorijski falsifikuju činjenice o Paveliću, Stepincu i ulozi hrvatskog katoličkog klera u ratnoj Jugoslaviji. Naročito su bila uvredljiva preterana i lažna poređenja koja su stizala sa crkvenih propovedaonica tokom ‘50-ih godina prošlog veka u Irskoj, između „patnji katolika pod Titom“ i “dugog mučeništva katoličke Irske pod protestantskom vlašću”. Uvideo je paralele između dve zemlje u pogledu nasilnih pokrštavanja i verovao je da bi Irci mogli suštinski razumeti, budući da u sebi nose otpor prema Britancima koji su pokušali da iskoriste gladne godine 1840/50 u Irskoj, nudeći lokalnom stanovništvu supu i svoju Bibliju. Takođe je video paralele između složenog društvenog i religioznog tkiva u Irskoj i Jugoslaviji.
U Irskoj, Batler je platio visoku cenu za iznošenje svojih saznanja, naročito nakon događaja koji je poznat kao „incident sa papskim nuncijem“, kada je „princ crkve“ napustio sastanak na kome je Batler pokušao da govori o ovim ratnim dešavanjima”, kaže Jaš Kaminski, direktor Beogradskog irskog festivala, povodom promocije ove značajne knjige.
Glavni grad će se i ove godine, zahvaljujući
Beogradskom Irskom Festivalu, pridružiti svetskim metropolama koje obeležavaju
irski nacionalni praznik Dan Svetog Patrika, pa će nekoliko gradskih lokacija,
uključujući Most na Adi, biti osvetljeno irsko-zelenim svetlom.
Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jas Kaminski u
saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini,
Irish Honorary Consulate (Srbija), Irski filmski institut, Culture Ireland,
delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri
Business Partner, Comtrade, Jameson, Guinness, Turistička organizacija Beograda,
Jugoslovenska Kinoteka i druge kulturne institucije i partneri bez kojih
održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće.
Beogradski Irski Festival organizuje irski novinar sa srpskom adresom Jas Kaminski u
saradnji i uz podršku institucija i partnera: Ambasada Republike Irske u Atini,
Irish Honorary Consulate (Srbija), Irski filmski institut, Culture Ireland,
delegacija Evropske Unije, EU Info centar, Grad Beograd, CRH, BPI, Agri
Business Partner, Comtrade, Jameson, Guinness, Turistička organizacija Beograda,
Jugoslovenska Kinoteka i druge kulturne institucije i partneri bez kojih
održavanje Beogradskog Irskog Festivala ne bi bilo moguće. 
ФИЛМСКИ ПРОГРАМ БЕОГРАДСКОГ ИРСКОГ ФЕСТИВАЛА 2018
Belgrade Irish Fest 2018
Музеј Југословенске кинотеке, Косовска 11 / Од 13. до 18. марта 2018.
Од
13. до 18. марта Музеј кинотеке у Косовској је домаћин шестог издања
Београдсог ирског фестивала, који отварају најновији филмови „Песма
гранита“ Пета Колинса и документарни „Грејс Џонс: Црвено светло и хлеб“ у
режији Софи Фајнс. Следе документарац „Прави север“ Дирдри Малрони,
играни „Москва никад не спава“ Џонија О’Рајлија…
Уторак, 13.3.
17:00 ПЕСМА ГРАНИТА (ИР/КАН, 2017)
Song of Granite
ул: Мајк О'Чонфлаола (Michael O'Chonfhlaola), Макдара О'Фатарта (Macdara Ó Fátharta)
р: Пет Колинс (Pat Collins)
20:30 ГРЕЈС ЏОНС: ЦРВЕНО СВЕТЛО И ХЛЕБ (ИР/ВБ, 2017) Grace Jones: Bloodlight and Bami документарни филм
р: Софи Фајнс (Sophie Fiennes)
Среда, 14.3.
17:00 ПРАВИ СЕВЕР (ИР, 2017)
True North: Paul Mulrooney’s Irish-Canadian Adventures in Super 8 документарни филм
р: Дирдри Малруни (Deirdre Mulrooney)
20:30 МОСКВА НИКАД НЕ СПАВА (РУС/ИР, 2015) Moscow Never Sleeps
ул: Анастасија Шалонко (Anastasiya Shalonko), Јуриј Стојанов (Yuriy
Stoyanov)
р: Џони О'Рајли (Johnny O'Reilly)
Четвртак, 15.3.
17:00 ЛЕКОВИ У МЛЕКУ (ИР, 2016)
Medicated Milk
р: Оња Стејплтон (Áine Stapleton), Хосе Мигел Хименез (Jose Miguel
Jimenez)
20:30 ГОЛГОТА СРБИЈЕ (ЈУГ, 1940)
документарни филм
р: Станислав Краков
Петак, 16.3.
17:00 У РАЗГОВОРУ С ОЦЕМ (ИР, 2015)
Talking to My Father
документарни филм
р: Мери Дојл (Sé Merry Doyle)
19:30 ХЈУБЕРТ БАТЛЕР: СВЕДОК БУДУЋНОСТИ (ИР, 2016) Hubert Butler: Witness to the Future документарни филм
р: Џони Гоган (Johnny Gogan)
Субота, 17.3.
17:00 НАЈУДАЉЕНИЈЕ (ИР 2017)
The Farthest
документарни филм
р: Емер Рејнолдс (Emer Reynolds)
20:30 ГРЕЈС ЏОНС: ЦРВЕНО СВЕТЛО И ХЛЕБ (ИР/ВБ, 2017) Grace Jones: Bloodlight and Bami документарни филм
р: Софи Фајнс (Sophie Fiennes)
Недеља, 18.3.
15:00 НАЈУДАЉЕНИЈЕ (ИР 2017)
The Farthest
документарни филм
р: Емер Рејнолдс (Emer Reynolds)
17:00 ПЕСМА ГРАНИТА (ИР/КАН, 2017)
Song of Granite
ул: Мајк О'Чонфлаола (Michael O'Chonfhlaola), Макдара О'Фатарта (Macdara Ó Fátharta)
р: Пет Колинс (Pat Collins)
20:30 МОСКВА НИКАД НЕ СПАВА (РУС/ИР, 2015) Moscow Never Sleeps
ул: Анастасија Шалонко (Anastasiya Shalonko), Јуриј Стојанов (Yuriy
Stoyanov)
р: Џони О'Рајли (Johnny O'Reilly)
Kompletan program možete pronaći
na sajtu Festivala - www.irishfest.rs
Beogradski Irski Festival online:
Sajt - www.irishfest.rs
Facebook strana - www.facebook.com/BelgradeIrishFestival
Twitter - https://twitter.com/IrishFestBGD
Нема коментара:
Постави коментар