Salon mrtvih princeza Bojana Bosiljčića

„Pre izvesnog vremena kupio sam, u jednoj od vračarskih ulica  blizu  pijace,  sakriven  iza  teških  zavesa,  stan  jedne  pokojne doktorke  “

Čin ovakvog i ovolikog razotkrivanja tuđih tajni malo me plaši, bojim se da nisam otvorio Pandorinu kutiju iz koje sada huji vetar teških uspomena. Morao sam to da uradim, ova mi priča inače ne bi dala mira, a svaka priča, začeta jednom u nama, traži nekakvo razrešenje. Ja sam priču moje trojice junaka ovim tekstom razrešio njenih zemaljskih okova.

Neimenovani beogradski arheolog igrom slučaja pronalazi rukopise trojice muškaraca koji su u bolnici, na nagovor psihijatra, zapisali svoje doživljaje iz ratova devedesetih radi lečenja od posttraumatskog stresnog poremećaja. 

Fotografija nađena u jednom starom vračarskom stanu s zajedničkim dvorištom i česmom kakvih je sve manje. Svedočansto  o jednom načinu životu kakav nestaje pred našim očima. 

Radnja ovih neobičnih i emotivnih priča, obojenih borbom za goli život i sećanjem na ljubav iz prošlih dana, smeštena je na relacijama Zagreb–Beograd i Lion–Venecija, kao i na plažama Jadranskog mora. Arsen, džez saksofonista, Sava, propali student prava, radnik u fabrici mesa i amaterski slikar, i Toma, student turizma i karikaturista, svoje životne drame beleže u sedam priča, koje će beogradski arheolog, priređivač rukopisa, objediniti u novu proznu celinu ispunjenu srećom, čežnjom, tragikom i nostalgijom.

Bojan Bosiljčić (1957, Beograd), studirao je prava u Beogradu, a zatim kao tenor, sa horom Ivo Lola Ribar, 1988. pevao Verdijevu Aidu u Lionu, u rimskom amfiteatru iz I veka. Objavio je romane Uzaludni, 1992, i Đavolji kolosek, 1995, priče Moraš me jednom opet ovde dovesti, 1993, i putopis Mažoretkinje ne gaze strojevi korak, 2006. 

Za Televiziju Beograd je radio kultnu autorsku seriju Razgolićeni grad (u 12 epizoda, scenario i režija), 1997–1998, Vrelina đavola u Beogradu: Čarls Bukovski (scenario), 1994, Dušan (ubistvo malog Roma Dušana Jovanovića, dokumentarna emisija; scenario i režija), 1998. Bukovski je učestvovao u zvaničnoj konkurenciji TV-festivala PRIX FUTURA u Berlinu 1995, PRIX EUROPA u Marseju 1995, a Dušan na PRIX ITALIA u Bolonji 2001.

Izdaje: Laguna