Горгоне Мире Оташевић

Галерија Артгет, Трг републике 5/I

7. фебруар, 19.00  – Портрет књижевнице: Разговор о стваралаштву Мире Оташевић

Учествују: Мира Оташевић, Владислава Гордић Петковић и Милан Влајчић

Модерира: Нађа Бобичић

„На страницама које исписује Мира Оташевић преплићу се и сударају животописи писаца, глумаца, музичара, сликара, мушкараца, жена, љубавника, полицајаца, војника, џелата, жртава и убица, преживелих и мртвих. Брехт, Бојс, Ђанго, други знани и незнани, стварни и нестварни, различитог порекла и језика, распети у времену омеђеном светским ратовима, оним разорним и оним „хладним“....

Новом књигом Мира Оташевић наставља вивисекцију времена које је изнедрило ново схватање лепоте и неспутану динамику стварања, али и ужас безумног, масовног разарања, нељудскости, индустрију смрти.“  Милан Ристовић.

Повод за разговор о књижевном стваралашту Мире Оташевић је ауторкин нови роман, Горгоне у издању Геопоетике . И у овој књизи писање се одликује препознатљивим ауторским гласом и тзв. техником монтаже којом се спајају приче великог броја ликова, фикција и документаристика, белетристика и теоријско писање о уметности. Реч је о текстовима у којима се и сама књижевност повезује са другим уметничким праксама попут филма, визуелних и примењених уметности.

У разговору ће бити анализиране кључне теме које су присутне у целокупном стваралаштву Мире Оташевић. Пре свега, улога уметности у друштву, или другачије или другачије речено, питање граница и могућности, као различитих видова развоја ангажоване уметности. Затим, осветљавање перспектива ликова који су на маргини друштва, али и на ободима уметничког поља, те често заборављени у конвенционалним начинима писања о историји. Коначно, трибина ће бити прилика да са ауторком разговарамо о начину на који прикљупља и бира грађу за своје књиге, али и самом процесу њиховог настанка.

Мира Оташевић је драматург из Београда. Бави се теоријом књижевности и позоришта, посебно подручјем историјских авангарди. Објавила је књигу мултижанровских есеја Спојни судови (1980) и романе Магамал (Геопоетика, 1994), Ничеова сестра (Геопоетика, 1999), Бекет и јастог (Геопоетика, 2005), Змајеви од папира (Геопоетика, 2008) и Зоја (Геопоетика, 2012). Романи Горгоне и Зоја нашли су се у најужем избору за Нинову награду за роман 2012. односно 2016. године.

Улаз је слободан.