ЖОРЖ МЕЛИЈЕС: АЛЕХМИЧАР СВЕТЛОСТИ ЦИКЛУС: Нема среда

Редитељ, глумац, сценариста, продуцент, сценограф, директор фотографије, фотограф, сликар, илустратор, механичар, мађионичар, илузиониста, власник позоришта – сва та филмска и позоришна занимања сливају се у једно име: Жорж Мелијес (1861–1938). Као син богатог фабриканта требало је да наследи породични посао, али уместо да у Лондону, где га је послао отац, усаврши знање енглеског језика, он посећује позоришта, мјузикхолове и илузионистичке представе. Занат мађионичара учи код најславнијег међу Французима, Рoбера Худена, од кога 1888. године откупљује истоимени театар и у њему врло успешно наступа као мађионичар.

Преокрет у његовом животу изазива прва биоскопска представа браће Лимијер у децембру 1895. године, после које их одушевљен моли да му продају камеру. Они га одбијају с објашњењем да је филм краткотрајни комерцијални проналазак који ће убрзо изаћи из моде. Необесхрабрен, купује камеру од њиховог конкурента, Британца Роберта Вилијема Пола, сам је прерађује и дотерује према свом нахођењу и почиње да снима филмове. На самом крају XIX века, у Монтреју, отвара први прави филмски студио на свету. Од 1896. до 1914. снимио је за сопствену кућу „Стар филм” преко 500 остварења која упркос својој наивности, архаичности и јакој театралности изазивају дивљење и данас, више од сто година након настанка. 

Необично је богат жанровски дијапазон његових дела, од троминутних трикова и мађионичарских илузија до двадесетоминутних историјских и научнофантастичних спектакла. Снимао је трансформације, трикове, бајке, апотеозе, уметничке сцене, фантастичне сцене, комичне комаде, ратне сцене, актуелности, фантазије, илузије итд. Сваком од тих дела подарио је нешто несвакидашње, чаробно и медиокритетима неухватљиво. Иако је своја прва дела радио у „лимијеровском” документаристичком маниру пуког регистровања стварности, случајно откриће настало док је снимао камером која је престала да ради показало му је снагу филмског трика и оптичке илузије којом се стварност може изменити. Наиме, тада је камера за неколико секунди прорадила потпуно изменивши призор којим се снимани омнибус, на чаробан начин, претворио у погребну поворку. Изненађујуће мешајући технике фотографије, илузионистичких пројекција и позоришних техника с новооткривеним триковима и специјалним ефектима, он је открио многа будућа значајна средства кинематографске нарације – затамњење, одтамњење, претапање, стоп кадар...

Истовремено је, као непресушне изворе инспирације, користио књижевност, позориште, сликарство, поезију, циркус, магију, стварајући од филма зачетог у облику вашарске атракције нешто ново, инвентивније и богатије, што ми данас популарно називамо  „кинематографском уметношћу”. У сваком жанру створио је нешто чудесно и генијално, на пример трик филм Љубитељ музике (Le mélomane, 1903), реконструисану актуелност Крунисање Едварда VII (Le couronnement du roi Édouard VII, 1902), снимљену пре праве церемоније крунисања, футуристички Тунел испод Ламанша (Le Tunnel sous la Manche, 1907)... Ипак, можда је највише постигао филмски сањајући вилинске приче, фантастична сновиђења, егзотичне сликовнице за које се с правом може рећи да творе прве изданке „филмске поезије”, по много чему непревазиђене до наших дана. Путовање на Месец (Le Voyage dans la Lune, 1902), Краљевство бајки (Le royaume des fées, 1903), Путовање кроз немогуће (Le Voyage à travers l’impossible, 1904) и Освајање Северног пола (La conquète du pole, 1912) само су неки од бисера Мелијесовог фантастично-маштовитог спектра. Све до почетка друге деценије XX века Мелијес за копље бежи својим конкурентима остварујући интернационални успех, јер његов брат Гастон води врло успешну подружницу у Америци, где тријумфално представља Жоржове филмове. Али тада по Мелијеса долазе црни дани, јер се уметност филма брзо мења и ствара сопствени језик коме се он споро прилагођава, не успевајући да нађе нове изражајне форме и понављајући већ истрошене теме. Царство конкурента Шарла Патеа постепено га потискује, прво у Француској, а затим и у целом свету, а публика бећ тражи Фејадове трилер серијале и комедије Макса Линдера. Нелојална конкуренција и пиратерија уништавају његове скупе пројекте на светском тржишту, а он се никако не може прилагодити филму који је постао бизнис искључиво заснован на великом новцу. Злехудом судбином, прво затвара свој студио, затим позориште, а убрзо и банкротира. У тренутку очаја и растројства уништава већину својих филмских негатива, због чега више никада нећемо видети многа од предивних дела о којима се једино обавештавамо са пожутелих страница старих новина и филмских плаката и каталога. Једно време са својом другом супругом и бившом звездом сопствених филмова Жаном д’Алси држи малу продавницу играчака на Монпарнасу, а из заборава га извлачи изненадно Легија части. Примио ју је из руку пионира филма Луја Лимијера, који га тада у надахнутом говору назива „творцем кинематографског спектакла”. Пред крај живота, након нарастајућег интересовања за њега и његову бриљантну каријеру, Жорж Мелијес наступа у неколико промотивних филмова, а француска влада плаћа му комфоран апартман у Дому за филмске ветеране.

Шта рећи на крају о овом генијалном филмском наивцу, „човеку са хиљаду трикова”? Можда да завршим кратком и ефектном реченицом о Мелијесу коју је 1932. године, на крају импресивне каријере, изрекао Дејвид Ворк Грифит, ништа мањи великан уметности којој се дивимо већ више од 120 година:, „Њему дугујем све”. Ја бих само додао на то: „Њему дугујемо све”.

Више информација ОВДЕ.

Сала Динко Туцаковић, Косовска 11, 10. јануар 2018

17:00 ВЕЛИКИ МЕЛИЈЕС (ФР, 1952)
Le Grand Méliès
документарно-биографски
р: Жорж Франжу (Georges Franju)

СЛИКЕ СА ИЗЛОЖБЕ 1900 (ФР, 1900)
L'exposition de 1900
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

НОВЕ РВАЧКЕ ЕКСТРАВАГАНЦИЈЕ (ФР, 1900)
Nouvelles luttes extravagantes
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ПУТОВАЊЕ НА МЕСЕЦ (ФР, 1902)
Le Voyage dans la Lune
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

У КРАЉЕВСТВУ БАЈКИ (ФР, 1903)
Le royaume des fées
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ПАКЛЕНИ КАЗАН (ФР, 1903)
Le chaudron infernal
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ПУТОВАЊЕ АУТОМОБИЛОМ ПАРИЗ-МОНТЕ КАРЛО (ФР, 1905)
Le raid Paris-Monte Carlo en deux heures
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ФАНТАСТИЧНА ХИДРОТЕРАПИЈА (ФР, 1910)
Hydrothérapie fantastique
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ТУНЕЛ ИСПОД ЛА МАНША;
или ФРАНЦУСКО-ЕНГЛЕСКИ КОШМАР
Le tunnel sous La Manche;
ou Le cauchemar franco-anglais (ФР, 1907)
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ГОСПОДИН БАРОН ЈЕ ДОБРО РУЧАО (ФР, 1911)
Les Hallucinations du Baron de Münchausen
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

ОСВАЈАЊЕ СЕВЕРНОГ ПОЛА (ФР, 1912)
À la conquête du pôle
р: Жорж Мелијес (Georges Méliès)

20:00 ЧОВЕК СА БРКОВИМА (ФР, 1904)
Le Roi du maquillage

КУЛИНАРСКА МАГИЈА (ФР, 1904)
Sorcellerie culinaire

КИНЕСКЕ ЧИНИ (ФР, 1904)
Le thaumaturge chinois

МАГИЧНА ЛЕПЕЗА (ФР, 1904)
Le Merveilleux éventail vivant

СИРЕНА (ФР, 1904)
La Sirène

ЖИВЕ КАРТЕ (ФР, 1904)
Les Cartes vivantes

ЦРНИ ЂАВО (ФР, 1905)
Le Diable noir

ЗАЧАРАНА НОСИЉКА (ФР, 1905)
La Chaise à porteurs enchantée

КОЦКАРСКИ РАЈ (ФР, 1905)
Le tripot clandestin

СМЕШНИ ПОСТЕРИ (ФР, 1904)
Les affiches en goguette

ТАЈАНСТВЕНА РЕТОРТА (ФР, 1906)
Alchimiste Parafaragamus ou la Cornue infernale

ПРОФЕСОР АСТРОНОМИЈЕ (ФР, 1907)
L'Eclipse du Soleil en pleine Lune

УНИВЕРЗАЛНИ ЛЕПАК (ФР, 1907)
La colle universelle

ДАЉИНСКА БЕЖИЧНА ФОТОГРАФИЈА (ФР, 1908)
La photographie électrique à distance

НЕМОГУЋЕ ПУТОВАЊЕ (ФР, 1904)
Le Voyage à travers l'impossible

ЖОРЖ МЕЛИЈЕС – ЧАРОБЊАК ФИЛМА (САД, 1978)
Georges Méliès: Cinema Magician
р: Патрик Монтгомери (Patrick Montgomery), Лучано Мартиненго (Luciano Martinengo)