Jazavac pred sudom u Beogradskom dramskom pozorištu

Najpopularnije delo Petra Kočića, “Jazavac pred sudom” u dramatizaciji i režiji Žanka Tomića, biće 16. decembra premijerno izvedeno u Beogradskom dramskom pozorištu u 20:30 na Novoj sceni, a u koprodukciji sa Gradskim teatrom iz Novog Sada. Prva repriza je 28. decembra. Biće ovo prilika i da se, ako izuzmeno neke sholastičke tribine, sa izvesnim zakašnjenje, dostojno obeleži i stogodišnica piščeve smrti. Igranjem na sceni. 

Gorka satira na onovremenu vlast “Jazavac pred sudom”, pripovetka je koju je Petar Kočić napisao za samo jednu noć, još dok je bio student u Beču, 1903. godine. Prvi put je objavljeno 1904. u Kočićevoj drugoj knjizi ”S planine i ispod planine”, a otad je nebrojeno puta scenski, potom i filmski i televizijski adaptirano. 

Delo je nastalo prema istinitom događaju, ali i stvarnom čoveku Davidu Štrbcu (kako se naziva i glavni lik u delu), koji je živeo u Kočićevom rodnom kraju. Njegova sudbina i cinični obračun sa korumpiranom državom i sudom ostali su aktuelni i do danas. U Beogradskom dramskom pozorištu igrana je pre trIdesetak godina..

Kočić je u Davidu Štrpcu psihološki snažno uobličio lik lukavog, bosanskog Srbina, koga vara i pljačka ko stigne-od okupatorske austrougarske uprave do domaćih zelenaša. Ovo je jedan od naših „najnarodskijih“ pozorišnih komada. Danas se Štrpac sučeljava sa tiranIjom novca, koja jedina smatra da ima tapiju na istinu. 

“Davida Štrpca ugnjetavaju. Svi. Ne samo strana vlast i domaći moćnici (kao u izvorniku), nego, mnogo više i konkretnije, i žena koja ga bije i jazavac koji mu uništava letinu. Ideja ove predstave i čitanja Kočića je vrlo jednostavna – šta ako David ne ismeva sud? 

Ako nije došao u sud u ime ugnjetenih? Šta ako je zaista sve što govori – istina? 

Sledeći tu ideju dobili smo jednog potpuno novog “Jazavca” - verbalni slepstik”, tvrdi reditelj Žanko Tomić.

Tomić potpisuje i scenski dizajn i izbor muzike. Razloge neigranja ovog komada Tomić vidi u tome da se radi o jednočinki koja traje nekih 50-tak muinuta. U njegovoj verziji ovaj komad je produžen na 70-tak, atmosfera je kafkijanski, a i jazavac konačno iskače iz vreće. Ono što Štrpcu otežava psao je činjenica da je jazavac zaštićen. 

Time se Kočićev komad lociran više u XIX vek, u  postromantičarske konotacije izmešta tamo gde mu je i mesto na početak XX veka, u teatar apsurda. Novi Jazavac je verbalni slepstik koji svedoči o nemogućnosti komunikcije između različitih kultura i mentaliteta. Tomić obećava urnebesnu i dinamičnu komediju.

David Štrbac Daniela Siča je oštećen čovek, željan pravde. Ivan Tomić nam nagoveštava jarke likove, izmenjene u stasu i glasu i trijumfalno poentira:

„Tradiciju gradimo ne na obožavanju pepela, već na održavanju žara!“

Igraju: Daniel Sič (David Štrbac), Ivan Tomić (sudija), Ervin Hadžimurtezić (pisarčić)i Stevan Mrđenović (jazavac i doktor).

 REČ UREDNIKA KULTURNIKA

Živimo u vremena kada se sve preispituje. Kad sve treba uzeti s dobrom dozom rezerve. Pa tako i tu slatku pticu rugalicu, koju zovemo pravda. Da li je dosežna ili je to samo drevni mit. 

Organi koji o tome presuđuju, sudovi, danas su, više nego ikad pod znakom pitanja. Njihova objektivnost, mogućnost da podpadnu pod uticaj moćnika ili zastrane opčinjeni šuškom. 

A Kočićev jazavac više se ne krije, sasvim otovreno je na strani vlasti, zaštićen imunitetom, aboliran od bilo kakve odgovornosti. On je junak naših dana, bilo da je u ministarskom odelu, u upravnim odborima, bilo da je tajkun ili se vozi u audiju s krstom na retrovizoru ili divlja po stadionima.

Jedan jazavac kapitalac od 50 kila 2014. godine terorisao je stanovnike Prijepolja.

Iako arhaična struktura ovog dela nije dirana, već su samo istaknuti komični momenti, ovaj komad deluje posve aktuelno. Da li zato što se nismo odmakli, ako nismo i nešto više posrnuli. Jedino više neuki seljo više nije onako potuljeno vispren. 

Sada je apatičan, mozga ispranog programima televizija s nacionalnim frekvencijama i dugotrajnim boravcima po kockarnicama i tržnim centrima.

Sjajna glumačka ekipa krucijalni je dokaz da ima ljudi koji svoj poziv ne shvataju kao zavetrinu, kao posao koji treba otaljati, već svojim uverljivim svedočenjem treba da u ljudima pobude nešto što deluje da je duboko zakopano, a jedino je vredno življenja.  

Petar Kočić (Stričići, 29. VI. 1877 – Beograd, 27. VIII. 1916) je bio srpski književnik, jedna od najznačajnijih ličnosti srpske književnosti na početku XX vika. Studirao je u Beču, živeo u Skoplju i Sarajevu, a pred kraj života u Beogradu. 

Njegovo najznačajnije delo je drama Jazavac pred sudom, koja se dugo zadržala na pozornicama uz velik uspeh kod publike. Kada je stigao u Srbiju, u Beograd, po silasku s voza celivao je zemlju. Toliko je bio nacionalno zanesen. Te večeri nemaju gde da prespava zanoćio je u parku. Ali su ga pronašli uvek ažurni žandari i priveli u stanicu. Svaki zanoss, poput, pijanstva, završava se otrežnjenjem. 

Bio je izrazito politički angažovan, izražavajući protivljenje austrougarskoj okupaciji, a potom i aneksiji Bosne i Hercegovine. Zbog svojih radikalnih stavova dva puta je - 1907. i 1909. godine bio hapšen. Godine 1910. izabran je u Bosanski sabor. U svojim proznim i dramskim delima realistički i satirično prikazuje onodobno stanje, opisujući negativne društvene posledice austrougarske vlasti, verno prenoseći život i sudbinu svojih likova, kao i živopisni narodni govor. 

U jednoj od grobnica na Novom beogradskom groblju u Ruzveltovoj počivaju posmrtni ostaci Petra Kočića. Kako je ispričala gospođica Obrenović, istoričar umetnosti, poznati srpski pesnik, pisac i političar umro je u duševnoj bolnici. 

Prva psihijatrijska klinika u Beogradu (Dom za s uma sišavše) i jedina slobodna teritorija tokom Velikog (I svetskog) rata bila je Doktorova kula. To je i mesto gde su boravila dva naša velika književnika; Laza Lazarević kao lekar i Petar Kočić kao pacijent. Kapela se tada renovirala, pa je bio izložen u bolničkom kupatilu, a sahranjen je u crvenim, bolničkim papučama i sa šajkačom.

Žanko Tomić rođen je 1970. godine u Skoplju. Diplomirao je srpski jezik i jugoslovensku knjižževnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a potom Pozorišnu i radio režiju  na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je preko četrdesetak predstava, najviše u Srpskom narodnom pozorištu, četiri radio drame za Radio Beograd. Umetnički je direktor, scenarista i koreditelj TV serije „Vere i zavere“ u produkciji RTV.

Nagrađivane predstave:

• „Let iznad kukavičjeg gnezda“, Beogradsko dramsko pozorište,
• „Oslobođenje Skoplja“, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad,
• „Galeb“, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad,
• „Crni“ Novosadsko pozorište.