ИДЕНТИТЕТИ И МЕДИЈИ УМЕТНОСТ АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА И ЊЕГОВО ДОБА

Музеј града Београда има задовољство да Вас позове

на промоцију публикације
ИДЕНТИТЕТИ И МЕДИЈИ

УМЕТНОСТ АНАСТАСА ЈОВАНОВИЋА И ЊЕГОВО ДОБА

Четвртак, 21. децембар 2017, у 18 часова

Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд

На промоцији ће говорити:

Проф. Чедомир Васић

Др Владимир Симић

Др Игор Борозан

Мср Данијела Ванушић

У Конаку кнегиње Љубице, у четвртак, 21. децембра 2017. године, у 18 часова, биће одржана промоција публикације Идентитети и медији: Уметност Анастаса Јовановића и његово доба, објављене у издању Музеја града Београда и Матице Српске из Новог Сада, као суиздавача. На промоцији ће говорити проф. Чедомир Васић, др Владимир Симић, др Игор Борозан и мср Данијела Ванушић.

Публикација је настала као резултат трогодишњих истраживања спроведених у оквиру пројекта „Обележавање два века од рођења Анастаса Јовановића 1817-2017.“ Тим поводом уредници публикације др Игор Борозан и мср Данијела Ванушић окупили су ауторски тим врсних стручњака, историчара уметности и историчара који су након последње монографске публикације из 1986, реконтекстуализовали и ревитализовали опус Анастаса Јовановића, првог српског литографа, фотографа и једног од највећих националних уметника средине 19. века.

Публикацију чини осамнаест ауторских текстова који осветљавају по један од изабраних проблема у вези са појединим делима или одређеним аспектима уметникове биографије. Како се у средишту делатности и богатог ликовног опуса Анастаса Јовановића налазио процес уобличавања разноликих идентитета модерне српске државе и њеног друштва, настао као стваралачки пренос европског искуства на тло младе српске државе, Јовановић је с правом именован за првог творца модерног имиџа деветнаестовековне Србије. Нова истраживања указала су да је као врсни визуелни хроничар времена и медијски свестрана личност, Анастас Јовановић својим широким и разнородним опусом постао „прототип уметника који сједињује осетљивост за актуелна техничка и технолошка достигнућа са њиховом одговарајућом, рационалном и практичном применом у уметничком, али и ширем друштвеном окружењу“. У данашњој ери актуелног дигиталног повезивања и времену апсолутне хегемоније визуелних симбола, које прети да наруши вербализацију мисли, савремено ишчитавање Анастаса Јовановића открива историјске почетке конституисања модерне визуелне комуникације.