Културни центар Београд- децембарске изложбе

Отварање изложби у Културном центру Београда четвртак, 14. децембар од 19 до 20:30 часова.

ПРОШИРЕНИ ПРЕДЕО Немања Лађић

14.12-06.01.2018, 12:00-20:00

• Ликовна Галерија, Кнез Михаилова 6

Проширени предео, Немања Лађић, видео инсталације

Pop Up, Spieluhr (Музичка кутија) и Squares су нови видео радови Немање Лађића, који ће на изложби под називом Проширени предео,бити приказани у форми видео инсталација.Динамичне градске пределе, ведуте и / или панораме, уметник артикулише, као карактер за себе, колажирањем дигиталних фрејмова сакупљених на различитим географским тачкама. Сваки од њих, на свој начин, представља могућности манипулације дигиталним фрејмовима и алтерације статичне сценографије. У Pop Up књизи процесом отварања и затварања разматра се однос и ритам интимног и града, Spieluhr настаје превођењем конкретног у апстрактно, светлости у звук, Squares је активиран и формиран променом места у времену, кроз процес акумулације фрејмова. Дигитално манипулишући са формалном структуром урбаног ткивааутор избегава сваку наративност, а самим тим и драматизацију, да би се фокусирао на амбијентални карактер претпостављеног предела.

Пратећи програм:  субота 16. децембар у 12:00, стручно  вођење кроз изложбу и разговор са уметником;
                                   од 13:00 -16:00,  Радионица за младе

  субота 23. децембар у 12:00, стручно вођење кроз изложбу и разговор са уметником.

Немања Лађић је рођен у Београду 1984. Дипломирао је на вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду 2009. у класи проф. Мрђана Бајића, а 2011. завршио Трансмедиа програм на Sint Lukas универзитету у Бриселу. Излагао десет пута самостално и учествовао на четрдесетак групних изложби и фестивала, међу којима су Простори отступања (Салон Музеја савремене уметности, Београд), 8 начина да се превазиђу простор и време (Салон МСУ), Image Talks (Hasselt, Belgija) и други. Бави се првенствено видео инсталацијама, кроз које истражује утицај савремених средстава комуникације на доживљај времена и простора, као и релативност процеса опажања у контексту технолошки условљеног, дигиталног света.

Marina Paulenka DRUGI DOM fotografije

14.12-06.01.2018, 12:00-20:00

• Galerija ARTGET

Prisutnost toga tela generisana je u fotografskoj slici kroz odsutnost konkretnih osoba iz vidljivih prizora. Ono što je dano da bude viđeno su stvari: odevni i različiti upotrebni predmeti koji u režimu reprezentacije iskazuju ženskost, te nameštajem opremljene prostorije izpražnjene od ljudskih bića, ali usprkos tome nastanjene njihovim životima. Posve nenalik brojnim igranim filmovima čija je radnja smeštena u ženski zatvor, ili dokumentarcima koji nas suočavaju sa životnim pričama osuđenica i kažnjenica, fotografije Marine Paulenke propituju značenje samog pojma života.

 

Nadalje, saodnos naslova serije Drugi dom i vidljivih prizora u fotografskim slikama, otkrivajući ne samo kontradikciju između prava na privatnost i odsutnosti toga prava koju zatvor implicira, vodi nas, posredstvom Frojdovog termina unheimlich do pojma zazora, odnosno ekskluzije. 

Obrazlažući ekstenziju pojma, koji bi se u mogao označiti terminom jezovito, Frojd poseže za lingvistikom i književnošću citirajući značenja reči unheimlich specificirana rečnicima nemačkog jezika i oprimerujući ih narativima iz nemačke književnosti. Navodi tako da je značenje reči unheimlich očito suprotno značenju reči heimlich ili heimisch koje označave nešto što je „pripadajuće domu“, „blisko“, ili ono s čim smo dobro upoznati. 

Zaključuje pritom da je unheimlich zastrašujuće upravo zato što nam nije poznato i blisko. 

I upravo tom nesvodivom razlikom između poznatog i bliskog i onoga što se takvim pričinjava ali to nije i ne može biti, odjekuje niz pitanja koje postavljaju fotografije Marine Paulenke. 

Pred nama je da razmislimo možemo li sa sigurnošću da  ponudimo ikakav odgovor. 

Jer, zazidani prozor ne označavaju isto što i grm hortenzija pod njim.

Iz teksta: Od perspektive do prozorske rešetke Leonide Kovač

ŽIVOT TOKOM SMRTI Jevgenije Jufit

14.12-06.01.2018, 12:00-20:00

Galerija Podroom

Izložba Život tokom smrti- kratki filmovi Jevgenija Jufita upoznaje posetioce sa  delatnošću osnivača nekrorealizma u oblasti filmske umetnosti. Naziv nam govori i o dobu u kom je nastao, a to je period poslednjih nekoliko godina  postojanja Sovjetskog Saveza i pre svega ukazuje na postupno i neumitno umiranje jedne imperije. I prvi Jufitovi filmovi, na ovaj ili onaj način, govore upravo o tom procesu.

Nekrorealizam kao umetnički pravac, većim delom je nastao zahvaljujući  nezaustavljivoj  želji  Jevgenija  Jufita, njegovog osnivača, da snimi film. Tu  želju najbolje ilustruju prvi koraci Jufita u filmskom žanru – zapravo, bili su to ne više, do narativni materijali za amaterske eksperimente mladog lenjingradskog umetnika. 

 Nekako u to vreme, u ruke mu je dopao, prvi put i priručnik iz sudske medicine austrijskog lekara Edvarda fon Hofmana i, kako se to obično kaže, poslednji delić slagalice se uklopio. Ilustracije iz ovog priručnika su nadahnule Jufita da stvori „zombi šminku“ – nezamislivu kombinaciju napravljenu od zavoja, kečapa i drugih dostupnih materijala pomoću kojih se lice glumca preobražavalo u oblik o kome najbolje govori sam naziv ove maske u koju se pretvara glumac. Taj naziv nas upravo i zanima. 

 

Pozajmljen iz zapadne popularne kulture, ovaj naziv pomaže Jufitu da naglasi, pre svega činjenicu da snima filmove koji ne pripadaju „mejnstrimu“.  On na taj način koristi leksiku zapadne pop-kulture, za koju, moramo priznati, građani SSSR-a gotovo da nisu ni znali. A  označeni su kao filmovi „produkcije B kategorije“. Drugim rečima, Jevgenije Jufit  je prvi sovjetski „B movie“ režiser.

Artem Ušan, autor teksta i kustos izložbe